„Срећан је онај ко је милостив потиштенима“

„Ко презире ближњега свога греши, а срећан је онај ко је милостив потиштенима“ (Приче Соломунове 14:21, НС).

1, 2. Шта су доживеле три филипинске породице и на која питања нас то наводи?

ДОК су три филипинске породице из провинције Паигасинана присуствовале хришћанском састанку, изненада је избио пожар у њиховим кућама и претворио их у пепео. Када су се чланови тих породица вратили кући, нису нашли ни храну ни место за спавање. Хришћанска браћа, која су за то сазнала, одмах су им донела храну и организовала преноћиште код других из скупштине. Следећег јутра хришћани су донели бамбус и други грађевински материјал. Ова братска љубав веома је импресионирала суседе. А и на те три породице позитивно се одразила ова помоћ. Куће су им биле, додуше, уништене, али њихова вера и друге особине прошле су кроз ватру и биле учвршћене тим љубазним одазивом од стране остале браће (Матеј 6:33; упореди 1. Коринћанима 3:12—14).

² Зар таква искуства не разгаљују срце? Она јачају нашу веру у људску љубазност и, још више, у снагу правог хришћанства (Дела апостолска 28:2). Сагледавамо ли, пак, библијску основу за такво ’чињење добра свима, а посебно онима са којима смо у сродству по вери’? (Галатима 6:10). И како бисмо ми лично могли да чинимо још више у том правцу?

Изванредан пример за нас

3. У шта можемо бити сигурни с обзиром на Јеховину бригу за нас?

³ Ученик Јаков каже нам: „Сваки добар дар и сваки савршени поклон долази одозго“ (Јаков 1:17, НС). Како је то само тачно, јер се Јехова богато брине за наше духовно и материјално добро! Али, чему он даје предност? Духовним стварима. На пример, дао нам је Библију да бисмо имали духовно вођство и наду. Средиште те наде је један дар, наиме, његов Син, чија жртва пружа основу да нам се опрости и да имамо изглед на вечни живот (Јован 3:16; Матеј 20:28).

4. Шта очигледно показује да је Бог заинтересован за наше материјалне потребе?

⁴ Јехова је заинтересован и за нашу материјалну добробит. Апостол Павле је о томе расправљао са људима из Листре. Иако нису били прави обожаваоци, нису могли да порекну да Створитељ ’чини добро, дајући нам кишу и родне године, пунећи наша срца храном и весељем’ (Дела апостолска 14:15—17, НС). Јехова се, зато што нас воли, брине како за наше духовне потребе тако и за основне животне потребе. Зар то не доприноси томе да је он ’срећан Бог’? (1. Тимотију 1:11).

5. Шта учимо из Божјег начина поступања са израелским народом?

⁵ Божији начин поступања са Израелом у старо доба илуструје његово уравнотежено гледиште на духовне потребе и животне услове његових обожаваоца. Најпре је дао свом народу Закон. Краљеви су морали лично да начине један препис тог Закона, а народ се периодично окупљао да би слушао када је било читање из Закона (5. Мојсијева 17:18; 31:9—13). Законом је било утврђено да мора да постоји шатор од састанка или храм, да су потребни свештеници који би приносили жртве да би народ могао да стекне Божију милост. Израелци су се редовно окупљали за верске празнике који су представљали врхунске тачке у њиховом обожавању током године (5. Мојсијева 16:1—17). Захваљујући свему томе, Израелци су појединачно могли да буду духовно богати пред Богом.

6, 7. Како је Јехова у Закону изразио своју бригу за физичке потребе Израелаца?

⁶ Закон је, такође, манифестовао колико је Бог био обазрив према физичким животним условима својих слугу. Можда ти долазе на ум хигијенски прописи дати Израелу и мере против ширења инфекција (5. Мојсијева 14:11—21; 23:10—14). Међутим, не смемо да превидимо ни Божије нарочите припреме за помагање онима који су осиромашили и који су потиштени. Израелац је могао да постане сиромашан због слабог здравља или неке елементарне непогоде као што је пожар или поплава. Јехова је већ у свом Закону дао до знања да сви неће бити у истом економском положају (5. Мојсијева 15:11). Али, он није само показао саосећајност према сиромашнима и потиштенима. Обезбедио је и пружање помоћи.

⁷ Таквим особама је одмах требала храна. Зато је Бог наредио да сиромашни у Израелу могу слободно да пабирче по пољима, виноградима и са маслиновог дрвећа (5. Мојсијева 24:19—22; 3. Мојсијева 19:9, 10; 23:22). Бог није својим мерама охрабрио људе на лењост и јавно просјачење када су, у ствари, могли да раде. Пабирчар у Израелу морао је да се напреже, да, можда је морао да проведе много сати на жеги да би сакупио храну за дан. Али, не бисмо смели да превидимо да се Бог на тај начин увиђавно бринуо за сиромашне. (Упореди Руту 2:2—7; Псалам 69:33; 102:17).

8. а) Шта су морали Јевреји појединачно да чине за своју браћу? б) Шта обелодањује поређење става, на који је Бог позвао Јудејце, са оним који имају обично данас људи?

⁸ Јехова је нагласио своје занимање за потиштене у изјави коју је дао у Исаији 58:6, 7: Када су се самозадовољни Израелци подвргли лицемерном пошћењу, Божији пророк је изјавио: „Зар није ово пост који сам изабрао? Да пуштате на слободу згажене, сломите све јармове? Поделите хлеб са гладнима, уведете у своју кућу потиштене, бескућнике? Да покријеш оног кога видиш гола, и не кријеш се од свог тела?“ (НС). Данас неки појединци добро пазе да не буду узнемирени у свом ’кућном миру’. Спремни су да помогну људима у невољи само онда ако не морају лично да се жртвују и због тога немају непријатности. Колико се тај став разликује од духа који је Бог истакао преко пророка Исаије! (Види такође Језекиљ 18:5—9).

9. Који савет о кредитима је садржао Закон и на који став је охрабрио Бог?

⁹ Израелци су могли да покажу саосећаност према својој сиромашној браћи тиме што су им давали кредите. Израелци су могли да очекују камате за свој новац који су позајмили некоме ко је хтео да започне или прошири неки посао. Јехова је, међутим, рекао да не траже камату на кредит који су дали сиромашном брату, јер би, иначе, овај у свом очају

могао учинити злочин (2. Мојсијева 22:25; 5. Мојсијева 15:7, 8, 11; 23:19, 20; Приче Соломунове 6:30, 31). Божји став према несрећницима требало је да послужи за пример његовим обожаваоцима. Нама је чак обећано: „Ко је милостив маломе позајмљује Јехови, и он ће му платити за дело његово“ (Приче Соломунове 19:17, НС). Замисли — ти позајмљујеш Јехови и он ти гарантује да ће ти то богато вратити!

10. Шта можеш да се питаш пошто си размотрио пример који је дао Бог?

¹⁰ Зато треба сви ми да се питамо: Шта за мене значи Божје гледиште и његов начин поступања према потиштенима? Да ли сам учио од свог савршеног узора и трудио се да га имитирам? Могу ли у томе још боље да одговарам слици Божјој? (1. Мојсијева 1:26).

Какав отац, такав син

11. Како се Исусова брига подударала са бригом његовог Оца? (2. Коринћанима 8:9).

¹¹ Исус Христ је ’одсјај Јеховине славе и тачан одраз његовог бића’ (Јеврејима 1:3, НС). Зато очекујемо од њега да одражава Очеву бригу за оне који су заинтересовани за право обожавање. Управо је то и случај. Исус је показао да је духовно сиромаштво требало најхитније излечити: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба, јер њима припада Царство небеско“ (Матеј 5:3, НС; Упореди Лука 6:20). Исус је, такође, рекао: „Јер сам за то рођен и за то дођох на свет да посведочим за истину“ (Јован 18:37, НС) Према томе, он није био углавном познат као чудотворац или исцелитељ него као учитељ (Марко 10:17—21; 12:28—33) С тим у вези запази и оно шта пише у Марку 6:30—34 Ту се извештава да је Исус хтео једном приликом да се повуче да би се мало одморио. Али, затим „виде силно мноштво. . . јер су били као овце без пастира“. Како је на то реаговао? „Поче их учити многим стварима.“ Да, Исус се трошио да би им дао оно што им је најхитније било потребно — истина — преко које су могли да добију вечни живот (Јован 4:14; 6:51).

12. Шта можемо да научимо о Исусовом гледишту из Марка 6:30—34 и Марка 6:35—44?

¹² Иако се Исус концентрисао на духовне потребе понизних Јудејаца, није игнорисао ни њихове материјалне потребе. Марков извештај показује да је Исус пазио на потребе за дословном храном. Апостоли су прво предложили да пошаљу мноштво ’да купи нешто за јело’. Исус се с тим није сложио. Потом су споменули могућност да узму новац из своје заједничке касе и купе храну. Уместо тога, Исус је радије хтео да учини познато чудо — нахранио је 5.000 људи, поред жена и деце, основном храном, хлебом и рибом. Можда неко данас мисли да је за Исуса било лако да једним чудом подмири потребе људи. Па ипак, не смемо да превидимо чињеницу да је имао праву саосећајност и одговарајуће њој поступао (Марко 6:35—44; Матеј 14:21).a

13. На који је још начин Исус показао своје занимање за добробит људи?

¹³ Вероватно си читао у јеванђељима извештаје који доказују да Исус није само саосећао са сиромашнима. Он је, такође, и помагао болеснима и потиштенима (Лука 6:17—19; 17:12—19; Јован 5:2—9; 9:1—7). Није лечио само особе које су случајно биле близу њега. Понекад је путовао да би помогао неком болеснику (Лука 8:41—55).

14, 15. а) Зашто можемо бити сигурни да је Исус очекивао од својих следбеника да испоље исту бригу као он? б) Шта ваља да се питамо?

¹⁴ Треба ли, међутим, да се брину за потребе сиромашних и потиштених ученика (или тражиоца истине) само они који путем чуда могу да проузрокују олакшање? Не. Сви Исусови ученици треба да се брину и одговарајуће томе поступају: Исус је, на пример, препоручио једном богаташу који је хтео да има вечни живот: „Продај све што имаш и раздај сиромасима, па ћеш имати благо на небесима“ (Лука 18:18—22, НС). Исус је, такође, саветовао: „Него кад приређујеш гозбу, зови сиромахе, богаље, хроме, слепе, и бићеш срећан што немају чим да ти врате; узвратиће ти се о васкрсењу праведних“ (Лука 14:13, 14, НС).

¹⁵ Пошто је хришћанин следбеник Христов, могао би да се свако пита; „У коликој мери подржавам Исусов став и његово поступање према сиромашнима, погођеним од болести и угроженима? Могу ли рећи поштено као апостол Павле; „Подржавајте мене као што сам ја подржавао Христа“? (1. Коринћанима 11:1, НС).

Павле — срећан пример

16. За шта се апостол Павле посебно занимао?

¹⁶ Сасвим је прикладно споменути овде Павла, јер је он узор који треба опонашати. Као што и очекујемо, своје главно занимање усмерио је на духовне потребе других. Био је ’посланик уместо Христа, молећи друге да се помире са Богом’ (2. Коринћанима 5:20, НС). Павлов нарочити задатак био је да проповеда и изграђује скупштине мећу не—Јеврејима. Писао је: „Мени је поверена добра вест за необрезане“ (Галатима 2:7, НС).

17. Одакле знамо да је Павле обратио пажњу и на физичке потребе?

¹⁷ Да ли је Павле, као Јехова и Исус, обраћао пажњу на физичке невоље и проблеме саобожаваоца пошто је рекао да подржава Христа? Нека нам сам Павле одговори на то. У Галатима 2:9 наставио је: „Јаков и Кифа (Петар), и Јован... дадоше мени и Варнави деснице у знак међусобног заједништва, да ми идемо ка народима“ (НС). Затим је одмах, у следећем ставку, додао: „Једино треба да се и даље сећамо сиромашних. То је баш оно што сам се озбиљно трудио да чиним“ (Галатима 2:10, НС). Павле је, дакле, схватио да, иако је био одговоран за многе скупштине као мисионар и апостол, ипак није смео да буде презапослен па да се не занима за физичку добробит своје браће и својих сестара.

18. На које „сиромашне“ се, вероватно, осврнуо Павле у Галатима 2:10 и зашто треба њима поклонити пажњу?

¹⁸ „Сиромашни“ о којима је говорио у Галатима 2:10 били су, изгледа, углавном Јевреји — хришћани у Јерусалиму и Јудеји. У прошлости су ’Јевреји, који су говорили грчки, мрмљали на Јевреје, који су говорили јеврејски, зато што су њихове удовице биле запостављене приликом свакодневног дељења хране’ (Дела апостолска 6:1, НС). Зато је Павле, када је споменуо да је апостол за народе, јасно ставио до знања да он не запоставља икога из хришћанског братства (Римљанима 11:13). Био је свестан да је укључио бригу за физичке потребе других када је говорио да „не буде цепања у телу, него да се његови удови једнако брину један за другога. И ако пати један уд, сви удови пате с њим“ (1. Коринћанима 12:25, 26, НС).

19. Који доказ имамо да су Павле и други своју бригу за сиромашне испољили у делима?

¹⁹ Када су хришћани у Јерусалиму и Јудеји страдали од сиромаштва, глади или прогонства, на то су реаговале неке веома удаљене скупштине. Оне су се, наравно, молиле да Бог пружи подршку и утеху њиховој браћи у невољи. Али није само на томе остало. Павле је писао: „Онима у Македонији и Ахаји допало се да за прилог сиромашнима међу светима у Јерусалиму, поделе са њима оно што имају“ (Римљанима 15:26, 27, НС). Они који су својој потиштеној браћи пружили такву финансијску помоћ, ’постали су богати за сваку подашност, која је њиховим посредством изазвала изразе захвалности Богу’ (2. Коринћанима 8:1—13, НС). Зар то није био за њих разлог да буду срећни?

20. Зашто су могла да буду срећна браћа која су својим прилозима помогла ,,сиромашнима“?

²⁰ Браћа која су своја средства поделила са’сиромашнима мећу светима у Јерусалиму’ имала су још један разлог да буду срећна. Брига за потиштене допринела је да су даваоци дарова имали Божје признање. Грчка реч употребљена у Римљанима 15:26 и 2. Коринћанима 9:13, која је преведена са „прилог“, посредује, наиме, идеју о „заједници, доказу братског јединства, па чак и о дару“. Она је употребљена и у Јеврејима 13:16, где пише: „Не заборављајте добро да чините и да делите своја добра са другима, јер се такве жртве допадају Богу“ (НС).

Хоћеш ли бити срећан?

21. Шта пружа основу за срећу?

²¹ У овом излагању испитали смо библијске доказе о томе како су се Бог, Исус Христос и апостол Павле бринули за потиштене. Као што смо утврдили, дали су до знања да првенствено треба обратити пажњу духовним потребама. Тачно је, међутим, да су сви они на веома користан начин показали своје занимање за сиромашне, болесне и угрожене. Били су срећни што су могли да пруже корисну помоћ. Зар не треба и са нама тако да буде? Апостол Павле нас опомиње да се ’сетимо речи Господа Исуса када је рекао’: „Више усрећује давање него примање“ (Дела апостолска 20:35, НС).

22. Који аспекти те теме заслужују твоју пажњу?

²² Могао би, ипак, да се питаш: Шта могу ја лично да учиним? Како могу да сазнам ко је заиста у невољи? Како могу помоћи а да не подржавам лењост? Како могу помоћи на љубазан и реалан начин, узимајући у обзир туђа осећања а да при томе останем у равнотежи са својом хришћанском дужношћу да ширим добру вест? У следећем чланку расправљће се о тим гледиштима и она ће ти послужити као полазиште ка даљој срећи.

[Фуснота]

Да ли си запазио?

Како је Бог испољио занимање за наше духовне и физичке потребе?

◻ Шта показује да Исус није био само заинтересован да помогне људима поучавајући их истини?

◻ Какав пример је оставио Павле у погледу сиромашних?

◻ Шта увиђаш да треба да чиниш пошто си размотрио примере Јехове, Исуса и апостола Павла?

[Слика на 10. страни]

Хришћанске старешине и други треба да примене Исусов савет из Луке 14:13, 14