Божански мир за оне који су поучени од Јехове
„Сви твоји синови биће поучени од Јехове и биће обилан мир синова твојих“ (ИСАИЈА 54:13, НС).
1, 2. Од чега зависи мир?
МИР! Колико је само пожељан! Историја човечанства је била све друго, али не и мирољубива! Зашто?
2 Мир је уско повезан са поштовањем ауторитета. А ко је највиши ауторитет у Свемиру? Створитељ, Јехова Бог. Зато је за мир неопходан признат однос са њим (Псалам 29:11; 119:165). Ако је овај најважнији однос сломљен, немогуће је имати стваран мир са Богом, са својим ближњим или са самим собом (Исаија 57:21).
Зашто свет нема мира
3. Како се покварио однос људи са Богом?
3 Познато је да се духовни Божји син побунио против Јехове на самом почетку историје човечанства. Побуна је ратно стање. Овај смутљивац, који је постао познат као сотона, ђаво, терао је Еву да не дозволи да је Божји закон задржи да учини нешто ако би осећала да би јој то било од користи. Ђаво је изврнуо чињенице да би је навео да поверује да јој се ускраћује нешто добро ако слуша Бога. Апеловао је на себичност, на став: „прво ја, па онда други“. Ускоро јој се прикључио и муж у њеном безаконитом поступању и тако су сви потомци били инфицирани тим духом (1. Мојсијева 3:1—6, 23, 24; Римљанима 5:12).
4, 5. а) У којој мери је сотони успело да утиче на начин мишљења људи? б) Како се то одразило на напоре људи за миром?
4 Није само мали део човечанства одбацио Божји закон. Свето писмо нам показује да сотона ’заводи целу настањену земљу’ (Откривење 12:9). Неки људи су изричито безаконити тиме што показују потпуно непоштовање Бога и ближњих; код других то не долази тако јако до изражаја. Али, сотона је био веома успешан у вршењу утицаја на начин размишљања човечанства, па је апостол Јован могао рећи: „Сав свет лежи у власти онога ко је зао“ (1. Јованова 5:19, НС). Без обзира да ли људи верују у постојање ђавола или не, чине оно што он жели. Слушају га и зато је он њихов владар. Зато је човечанство отуђено од Бога, да, у непријатељству је са њим. Да ли је, онда, чудо да у таквој средини не успевају људски напори за миром? (Колошанима 1:21).
5 Па ипак све више људи из свих народа осећа на себи божански мир, мир који потиче од Бога. Како је до тога дошло?
Угодан мир који даје Бог
6. а) Како вреднује Библија мир? б) Преко кога нам је омогућено да осетимо мир који даје Бог?
6 У Римљанима 15:33 означен је Јехова с правом као „Бог који даје мир“. Од самог почетка Бог је имао намеру да се сва његова створења радују миру. У својој инспирисаној Речи, Библији осврће се 300 пута на мир. Његова Реч јасно говори да је Исус Христ „Кнез мира“ (Исаија 9:6, 7). Бог га је задужио да прекине дела сотоне, ђавола, најгорег смутљивца (1. Јованова 3:8). Преко „Кнеза мира“ могуће је сваком од нас да осети угодан мир који даје Бог.
7. а) Шта укључује мир који даје Бог? б) Зашто на овај мир не морамо да чекамо док нестане стари систем и ми коначно стекнемо савршеност?
7 Како је само диван тај мир! То је више него одсуство рата. Хебрејска реч шалом, која се обично преводи са „мир“, указује на здравље, напредовање и благостање. Божји мир који поседују прави хришћани јесте јединствен зато што не зависи од околине. То не значи да их не оптерећују непријатне околности. Али они развијају унутрашњу снагу која им омогућује да избегну погоршање једне несреће, јер не враћају исто за исто (Римљанима 12:17, 18). Чак и ако су физички болесни или у материјалном погледу имају мало, могу у духовном погледу да буду здрави и имућни, те да се радују миру који им даје Бог. Сигурно ће тај мир који осећају бити још израженији када буде нестао себичан свет и постаће још дубљи када буду сви људи достигли савршенство. Божански мир чему можемо већ данас да се радујемо, јесте унутрашњи мир и сталоженост, без обзира на то шта се око нас догађа (Псалам 4:8). Он почива на Божјем признању. Каквог ли драгоценог поседа!
Синови поучени од Јехове
8. Ко се први радовао том миру са Богом преко Исуса Христа?
8 Ко су ти људи који имају такав мир пошто су поучени од Јехове и обраћају пажњу његовим заповестима? Библија, која нам на то даје одговор обраћа нашу пажњу прво на оне који сачињавају духовни Израел. За њих пише у Галатима 6:16: „Сви који по том правилу понашања уредно живе, на њих долази мир и милост, да, на Израел Божји“ (НС). Ово су 144.000 које је Бог изабрао да учествују са Исусом Христом у небеском животу (Откривење 14:1).
9. Шта је било „правило понашања“ које је било везано за мир духовног Израела?
9 У првом веку сазнали су чланови духовног Израела темељну истину, „правило понашања“, од чега је зависило да ли ће се радовати миру или неће. Било је неопходно да се придржавају тог правила понашања. Више од 15 векова Јехова је употребљавао Мојсијев закон да би створио сенке будућих добара. Али, после жртвене смрти Исуса Христа, захтеви Мојсијевог закона нису били више обавезни (Јеврејима 10:1; Римљанима 6:14). То произилази из одлуке коју је донело хришћанско водеће тело у Јерусалиму поводом обрезања (Дела апостолска 15:5, 28, 29). Она је поново била истакнута у инспирисаном писму Галатима. Ступила су на снагу добра које је предочавао Мојсијев закон. Стрпљиво је Јехова утиснуо у мисли и срца Христових помазаних следбеника значај његове незаслужене доброте изражене преко Христа. Ако су изражавали веру у ту припрему и живели у складу са њом, могли су да се радују миру који никада раније у том облику није био могућ грешним људима (Галатима 3:24, 25; 6:16, 18).
10. а) Шта су доживели чланови духовног Израела у вези испуњења обећања које је записано у Исаији 54:13? б) Коју улогу за њихов мир игра чињеница да их Јехова узима у стегу?
10 Чланови духовног Израела доживели су испуњење дивног обећања из Исаије 54:13. Сам Бог је рекао својој организацији духовних створења, упоређеној са женом: „Сви твоји синови биће поучени од Јехове и биће обилан мир синова твојих“ (НС). Наравно, њен главни син је сам Исус Христ, који је рођен као Месија када је био помазан светим духом 29. н.е. Али, Јеховина небеска „жена“ има више синова — 144.000 других који чине секундарни део семена прореченог у 1. Мојсијевој 3:15. Јехова је обећао да ће бити велики учитељ свим тим синовима. Поучио их је истини о себи и његовим намерама. Рекао им је како да му служе. Понекад је морао да их узме у стегу када нису следили његову реч. Узимање у стегу може бити болно. Али, они су понизно признали да им је то потребно. Учинили су неопходне промене и то узимање у стегу донело је добре резултате — ’плод мира, наиме, праведност’ (Јеврејима 12:7, 11; Псалам 85:8).
„Велико мноштво поучено Божјим путевима
11. а) Ко је још поучен од Јехове данас? б) Како они доказују да одговарају опису из Исаије 2:2, 3 и како се то одражава на остале?
11 Јехова данас не поучава само чланове духовног Израела. У прошлих 50 година обраћена је пажња и другима. Исаија је био инспирисан да напише о њима следеће у 2. глави, 2. и 3. ставку: „Догодиће се на крају дана: гора дома Јехове биће постављена изнад свих гора, узвишена изнад свих брегова, к њој ће се стицати сви народи“ (НС). Да, они који прихвате обожавање јединог истинитог Бога, дају му најузвишеније место у животу. Зато је то обожавање узвишено изнад сваког другог облика обожавања, који су они вршили и који врше људи око њих у свету. То посматрају људи из свих народа. Они виде да обожаваоци Јехове свој однос са њим претпостављају свему осталоме, без обзира на захтеве светских власти или на нехришћанске обичаје који преовлађују у свету. Посматрачи виде и плодове које доносе ови обожаваоци Бога у свом животу и многи имају жељу да им се прикључе у правом обожавању. Зато сада говори преко 3 милиона људи другима: „Хајде, узиђимо на гору Јеховину, пођимо у дом Бога Јаковљева. Он ће нас научити својим путевима, ходићемо стазама његовим“ (НС). (Види такође Захарију 8:23).
12. Које користи имају споменути људи из Исаије 2:2, 3 од тога да је Бог њихов Учитељ и о чему се ради, између осталог, у тој поуци?
12 Размислимо шта значи имати Бога за учитеља! Сви они који прихвате ту поуку и заиста цене њен извор неће бити стално мучени духовним и душевним конфликтима. Неће се стално натезати између два мишљења, нити ће бити несигурни у питању шта је исправно. Истина из Божје речи јасна је као кристал. А о чему се ради, између осталог, у тој изванредној поуци, како то произилази из Исаије 2:4? Она нам показује како можемо да имамо мир у подељеном свету. Они који су поучени од Јехове преузимају стога иницијативу — без обзира на то за шта се други одлучују — да прекују мачеве у плугове, а копља у српове. Не уче се више рату.
13. Одакле потиче „велико мноштво“ и шта их је учинило таквим какви јесу сада?
13 Та иста група људи, описана је у Откривењу 7:9, 10, 14, а која ће преживети долазећу „велику невољу“ и затим живети на Божјој мирној новој земљи. Преживело „велико мноштво“ долази из свих етничких група, племена, народа и језика. Многи од њих припадали су раније групама које су се бориле једна против друге. Други су водили, углавном, себичан живот; и то је сметало миру. Међутим, ти људи, који су потекли из свих нација, чине сада народ који љуби мир и промиче га. Како је то постало могуће? Тако што су поучени од Јехове (Исаија 11:9).
Јединствени мир
14. На чему почива мир Јеховиног народа и зашто је то тако?
14 Мир који Бог пружа овом народу јесте заиста јединствен. Он није резултат несигурног договора двеју странки, које немају поверења једна у другу. Он не почива на компромисима него на праведности (Исаија 32:17). Али, како је то могуће када је ту посреди мир са несавршеним људима? Какву праведност показујемо ми као грешници? Путем вере можемо да се радујемо праведности, која је омогућена преко откупне вредности Исусове жртве.
15. Чему је поучавао Јехова за време земаљске службе Исуса, своје будуће синове, а што је било битно за постизање мира?
15 То нам помаже да разумемо шта је Исус рекао према Јовану 6:45—47. Говорио је Јеврејима који се нису осећали привучени к њему, као Месији и зато су гунђали против њега. Па ипак, у погледу својих ученика рекао је: „У пророцима (нарочито у Исаији 54:13) је написано: ’И биће сви од Јехове поучени’. Свако ко је чуо од Оца и научио долази к мени. Не да је ко видео Оца, сем онога ко је од Бога, тај је видео Оца. Заиста, заиста, кажем вам, ко верује има вечан живот“ (НС). Ти ученици су прихватили поуку од Јехове. Осећали су се привучени ка Исусу. Кад су други одбацили оно што је Исус научавао и напустили га, апостоли су остали код Исуса. Петар је рекао: „Ми смо поверовали и сазнали да си ти светац Божји“ (Јован 6:69, НС). На темељу своје вере у Исуса Христа могли су да постигну мирољубив однос са Јеховом Богом, однос који укључује и поуздање у вечни живот.
16. а) Како су Исусови следбеници извлачили користи из припреме учињене преко Христа од Духова 33. н.е.? б) Шта се затим од њих захтевало?
16 Од Духова 33. н.е. па наовамо били су ти верни следбеници Исуса корисници Христове жртве. За њих је важило оно што је Павле писао касније Римљанима: „Пошто смо, дакле, оправдани вером, радујмо се миру с Богом посредством Господа нашега Исуса Христа“ (Римљанима 5:1, НС). Сви су они били Адамови потомци. Као грешници били су отуђени од Бога. Било која добра дела, која су можда учинили, нису могла да избришу њихову наслеђену грешност. Али, Јехова је у својој незаслуженој доброти прихватио жртву коју је Исус принео у корист Адамових потомака — свој савршени људски живот. Свима који су поверовали у ту припрему, могла је. сада да се припише праведност и Бог је могао да их усвоји као синове са изгледом за небески живот (Ефесцима 1:5—7). Да ли се још више од тога од њих захтевало? Да, они су морали да ходе Јеховиним путевима. Нису смели да упражњавају грех. Али, они су признали да свака праведност почива на Божјој незаслуженој доброти, која је дошла до изражаја преко Христа. Зато су се радовали, како пише у Светом писму, ’миру са Богом преко Исуса Христа’.
17, 18. а) Радују ли се „друге овце“ таквом миру са Богом? б) Која даљња питања заслужују нашу пажњу?
17 А како стоји са онима које је Исус означио као своје „друге овце“? (Јован 10:16). Радују ли се они таквом миру са Богом? Не као синови Божји, али и они, према Колошанима 1:19, 20, извлаче корист из божанског мира. Тамо пише да је Бог нашао за добро да посредством Христа „ове друго измири са собом, успоставивши мир његовом крвљу, коју је (Исус) пролио на мученичком стубу — било да је то оно што је на Земљи (то значи они који ће имати предност да живе вечно на рајској Земљи) или оно што је на небу“ (НС). Они који имају земаљску наду неће бити проглашени праведнима као синови, него као ’пријатељи Божји’ и већ сада се радују миру са Богом. Какав ли је то привилегован положај (Јаков 2:23).
18 Радујеш ли се ти лично том миру? Доживљаваш ли га толико колико је то могуће људима који живе у овој најзначајнијој епохи? У следећем чланку размотрићемо неке ствари које ти могу у томе помоћи.
Питања за понављање
◻ Зашто свет нема мир?
◻ Какав мир даје Бог данас?
◻ Ко може да се радује таквом миру?
◻ Колико је праведност битан фактор за мир?