Како можеш у још већој мери доживети божански мир
„О, да си обратио пажњу на моје заповести! Твој мир би био као река, твоја правда као морски таласи“ (ИСАИЈА 48:18, НС).
1. Шта је потребно ако хоћемо да доживимо мир колико год нам је то могуће?
КО редовно у оквиру скупштине учествује у студију Библије помоћу овог часописа, спознаје вредност мира који даје Бог и хоће да се радује том миру. Већина, без сумње, осећа тај мир. Али, сви га немају онолико колико им је то могуће. Зашто не? Јехова је рекао о онима који ће имати божански мир: „Ја сам, Јехова, твој Бог, који те учим у твоју корист, који те водим да закорачиш на пут којим треба да идеш. О, да си обратио пажњу на моје заповести! Твој мир би био као река, а твоја правда као морски таласи“ (Исаија 48:17, 18, НС).
2. ) Шта значи израз ’обратити пажњу’? б) На колико Божјих заповести морамо да обратимо пажњу? (1. Јованова 5:3).
2 Очигледно свако може да извуче користи посећујући састанке на којима се разматра Библија. Али, само они који обрате пажњу Јеховиним заповестима, примене их на себе и равнају се по њима, заиста се радују божанском миру. Има ли подручја на којима би могао да се побољшаш? (2. Петрова 1:2). Није довољно да испуњавамо неке Божје захтеве, а оне које су нам неугодни или претешки заобилазимо. Када је ђаво покушао да примами Исуса Христа на себична размишљања, Исус је одлучно одговорио: „Писано је: ’Не живи човек само о хлебу, него од сваке изјаве која излази из Јеховиних уста’“ (Матеј 4:4, НС).
3. Која животна подручја морамо да доведемо у склад са Јеховиним путевима ако заиста желимо да имамо обилан мир?
3 Божје заповести додирују свако подручје нашег живота. У првом реду додирују наш однос са Јеховом. Осим тога, додирују наш став према његовој видљивој организацији, хришћанској служби, начин на који ми поступамо са члановима породице и наше поступање са људима из света. Ко заиста обрати пажњу на Јеховине заповести на свим тим подручјима биће благословен обилним миром. А сада желимо да размотримо неке тачке које нам могу помоћи да то лично доживимо.
Треба ли да обратиш пажњу на неке од ових тачака?
4. а) Зашто један библијски студиј или посећивање састанака не гарантују да имамо мир са Богом? б) Шта све спада у упражњавање вере у Исуса Христа? (Јован 3:36).
4 Јеси ли недавно почео да студираш Библију са Јеховиним сведоцима? Или си, можда, већ неколико месеци или чак година повезан са локалном скупштином? Ако да, тада без сумње доживљаваш радост да ти се отвара спознаја Божјих намера. Али, чињеница да се неко радује библијском студију или да радо иде у царску салу, не доказује да има мир са Богом. Сви смо рођени у греху и мир са Богом је једино могућ преко Исуса Христа (Исаија 53:5; Дела апостолска 10:36). Само пасивно веровање у Исуса не доноси такав мир. Неопходно је да увидимо да је нама лично потребан откуп да верујемо у вредност Исусове откупне жртве и докажемо ту веру слушајући његове заповести (Јаков 2:26). Једна од заповести коју је Исус дао кад је био на Земљи гласи да треба у води да се крсте они који желе да постану његови ученици (Матеј 28:19, 20). Да ли си био подроњен у знак твог предања Јехови преко Исуса Христа?
5. Зашто су предање и крштење важни да бисмо имали мир са Богом?
5 Има ли у твом животу било шта што те чини неподобним за крштење? Ако то знаш или за време студија наиђеш на нешто, онда не оклевај да ту ствар рашчистиш. Мисли на то да сваки став или свако понашање, које некога чини неподобним за крштење, представља препреку да буде у миру са Богом. Реагуј без оклевања док је још прилика за то. Како произилази из 1. Петрове 3:21, Бог даје добру савест онима који му се предају на основу вере у Христову откупну жртву, крсте се у знак тог предања и врше Божју вољу. Онда имају мир, који доноси са собом добра савест, јер стичу Божје признање; то није могуће ни на један други начин. Наравно, то је само почетак.
6. Зашто наш став према скупштинским састанцима игра одлучујућу улогу код тога да ли се радујемо миру или не?
6 Мисли и на то да редовно посећујеш скупштинске састанке и колико си у стању учествуј у њима. Имају ли ти састанци стално место у твом животу, одакле не дозвољаваш да буду потиснути услед света нити услед личних активности? Ови фактори такође одлучују о нечијем радовању миру. Зашто? Зато што је Божји дух код свог окупљеног народа, а мир је плод тог духа (Галатима 5:22). На састанцима нам се помаже да разумемо Јеховине захтеве и управо је то потребно да бисмо радили оно што је у његовим очима допадљиво. Такође учимо како можемо да промичемо мир у својим међуљудским односима — у скупштини, код куће, у школи и на световном послу. Наши састанци су један од главних начина преко којих нас Јехова поучава, а како Писмо показује обилан мир имају они који су поучени од Јехове (Исаија 54:13).
7. Како морамо да реагујемо на оно што се разматра на састанцима?
7 Сродна тачка, која заслужује нашу пажњу, јесте прогресивно примењивање наученог у нашем личном животу. Ми не желимо да будемо слични оним Израелцима за које је Јехова рекао да су ’увек изнова слушали, али нису разумели’ (Исаија 6:9). Или, да ли желимо, напротив, да будемо слични онима које је Јехова описао пророку Језекиљу — људима који су слушали Јеховиног пророка, али нису чинили оно што је рекао, јер су више волели да задовоље својим нечистим или материјалистичким пожудама? (Језекиљ 33:31, 32). Насупрот томе, за оне који се данас окупљају у Јеховином дому и постижу његово признање речено је следеће: „Хајде, да изиђемо на гору Јеховину, дому Бога Јаковљева. Он ће нас научити својим путевима, а ми ћемо ходити његовим стазама“ (Михеј 4:2, НС). Ако узмемо к срцу поуке које добијамо на састанцима, то јест ако издвојимо са сваког састанка бар једну тачку, која за нас лично важи, и на томе радимо, пожњећемо мирољубив плод. Исус јс рекао према Луци 11:28: „Срећни су они који слушају реч Божју и држе је!“ (НС).
8. Какве личне користи можемо имати од тога ако учествујемо у служби проповедања онолико колико пам дозвољавају околности?
8 Оно што се на нашим састанцима исто истиче јесте важност потпуног учешћа у Објављивању Божјег Царства и у делу прављења ученика (Матеј 24:14; 28:19). Какво место заузимају те активности у твом животу? Ако заиста обратимо пажњу на оно што нам Јехова говори преко своје Речи и организације, знамо да се ту ради о најважнијем делу које се данас врши на Земљи (Откривење 14:6, 7). И добро је познато да пуновремене слуге — а и они који додуше не могу да буду пионири, али су заиста ревносни у служби проповедања — припадају онима који су нарочито срећни. Мир који они поседују није кап воде, него је то, као што је Јехова рекао, мир ’као река’ (Исаија 48:18). Да ли и ти то доживљаваш? То је могуће свакоме од нас.
9. Шта нам може помоћи да сачувамо мир који смо добили од Бога, чак и када пролазимо кроз веома велике тешкоће?
9 Ако се држимо свих тих савета, ипак нисмо имуни на животна оптерећења у садашњем систему ствари. Колико год да су тешке извесне ситуације, Бог нам засигурава љубазну помоћ ако се њему обратимо (1. Петрова 5:6, 7). Јесмо ли научили да у свему што радимо тражимо и вођство од Јехове, тако што му се слободно обраћамо у молитви? Бацамо ли, пошто смо све учинили што смо могли у тешким ситуацијама, своје бреме на Јехову и уздамо ли се у њега? (Приче Соломунове 3:5, 6; Псалам 55:22). У Филипљанима 4:6, 7 налазимо срдачно охрабрење. „Не брините се тескобно ни за шта, већ у свему изнесите своје молбе Богу молитвом и преклињањем, заједно са захвалама. И мир Божји, који превазилази сваку мисао, чуваће преко Исуса Христа ваша срца и мисаону снагу“ (НС). Каква ли је то дивна припрема! Јеси ли научио да извучеш потпуну корист из Божјег мира који ти је на тај начин омогућен?
Непрестано тежити за миром
10. Шта морамо још да радимо осим што тражимо мир?
10 Ако поседујемо тај мир, не би требало да поступамо лакомислено са њим. Да бисмо га сачували, морамо вредно да се трудимо. Зато пише у 1. Петровој 3:10, 11: „Ко воли живот и хоће да види добре дане, . . . нека тражи мир и тежи за миром“ (НС). Ако је неко тежио за неким циљем и постигао га, било би лудо од њега да постане лакомислен. Ако смо тражили мир и постигли га, морамо, пре свега, да се чувамо да га не уништимо. Још више од тога, треба активно да тежимо за оним што промиче мир.
11. а) Какав став би могао да угрози наш однос са Јеховом? б) Када треба усрдно молити Бога за помоћ с обзиром на искушења? (Матеј 6:13).
11 Пошто смо постигли мир са Богом помоћу средстава која је он припремио, морамо да пазимо да не уништимо тај однос тиме што бисмо грешили. Услед своје несавршености сви ми грешимо. Али опасно је ако неко оправдава у себи погледе и поступке које Бог осуђује. Не смемо себи једноставно дозволити да слегнемо раменима и кажемо: „Па ја сам такав“ (Римљанима 6:16, 17). Морамо да се покајемо због својих преступа уместо да их оправдавамо, а затим морамо Бога замолити да нам опрости на основу наше вере у Исусову жртву. Такође морамо научити да се Богу обратимо за помоћ пре него што починимо неправду, уместо што сами хоћемо да се боримо и на крају попустимо, па онда молимо за опроштај. Уз Божју помоћ можемо успети да обучемо ’нову личност’ „која је створена по Божјој вољи у искреној праведности и верности“ (Ефесцима 4:20—24, НС).
12. а) Који други однос захтева нашу пажњу да бисмо имали мир? б) Шта се захтева од нас у том погледу?
12 Ако хоћемо да имамо мир, наравно, да наш однос са другима игра одређену улогу. Прави хришћани служе Богу као део организације; они су „братство“ (1. Петрова 2:17). Исус је рекао за своје следбенике да ће се одликовати по међусобној љубави (Јован 13:35). Наравно, ниједан од њих није савршен. Због наше властите несавршености и несавршености других можда је потребно да се у одређеној ситуацији усрдно молимо Богу и веома трудимо да решимо проблеме. У Јеврејима 12:14 позвани смо: „Тежите за миром са свима“ (НС). У односима са нашом хришћанском браћом и сестрама нарочито смо обавезни да то стално чинимо. Сасвим прикладно пише у 1. Солуњанима 5:13: „Будите мирољубиви међу собом“ (НС). То не значи само да одустанемо од освете него да активно промичемо мир, предузимајући први корак ка поновном успостављању мира, спремно попуштајући у интересу мира (Ефесцима 4:1—3).
13. а) Шта можемо да радимо да бисмо промицали мир са неверницима, али како можемо показати да нам је на првом месту мир са Богом? б) Како нам је могуће да имамо мир када око нас влада немир?
13 Међутим, изван хришћанске скупштине није свако спреман да буде мирољубив. Стога налазимо у Римљанима 12:18 реалистичан савет: „Ако је могућно, колико од вас зависи, будите мирољубиви са свима људима“ (НС). Али, наши напори ка промицању мира не значе да треба да чинимо компромисе у погледу Јеховиних праведних захтева. Извесне делатности можемо временски да помакнемо, али знамо да не би било мудро да одустанемо да посећујемо скупштинске састанке или да не учествујемо у служби проповедања само због мира у кући. Такође знамо да Јехова неће одобрити ако учествујемо у безбожним обичајима да бисмо само задобили признање колега на послу или школских другова. Увиђамо да прави мир припада само онима који се, пре свега, радују миру са Богом, онима који љубе Јеховин закон и ходе његовим путевима (Псалам 119:165). Признајемо, око нас влада велики немир. Неверници се свађају и међусобно боре; или нас можда вређају због вере. Али, ми знамо како нас учи Реч Божја да се понашамо. Ако следимо правац који је у складу са Божјим праведним путевима, нећемо бити лишени мира који вреди највише (Упореди Псалам 46:1, 2).
14. Шта нам омогућава да сачувамо унутрашњи мир н јаку наду, чак и ако лично доживљавамо невоље?
14 Задње ноћи пред своју смрт Исус је рекао својим верним апостолима: „Ово сам вам говорио да имате мир због мене. У свету имаћете невољу; али будите храбри — ја сам победио свет“ (Јован 16:33, НС). Да, ми доживљавамо невоље. Као хришћани прогањани смо на различите начине. Можда се са нама поступа неправедно; многи болују од неке тешке болести. Али, у свим тим ситуацијама подржава нас божански мир. Зато што смо поучени од Јехове знамо зашто се прогањају хришћани. Нисмо у недоумици зашто нема правде и зашто морамо да патимо од болести. Такође знамо шта доноси будућност. Знамо да нам је ослобођење сигурно на основу Исусовог верног живота и његове жртвене смрти. Поред тога, знамо да можемо да се обратимо Богу у молитви без обзира на данашње проблеме и да ће се он љубазно бринути о нама и подржавати нас својим духом (Римљанима 8:38, 39).
15. Како је тачно да мир који Христ омогућава не одговара оном миру који пружа свет?
15 Исус је одговарајуће томе рекао према Јовану 14:27: „Остављам вам мир, дајем вам свој мир. Не дајем вам га као што свет даје. Нека се не узнемирава ваше срце и нека не клоне од страха“ (НС). Заиста је истина — свет нема ништа што би било како могло да се изједначи са миром који Бог даје преко Исуса Христа. Тај мир нам пружа снагу и у ситуацијама у којима су други без икакве наде.
16. а) Какав изглед предстоји онима који сада заиста цене мир који Бог даје? б) Како можемо ми показати да ценимо тај мир?
16 Каква дивна будућност предстоји свим онима који сада спремно прихватају мир који им даје Бог и дају му место у животу које заслужује! Ускоро ће нестати свет који је у непријатељству са Богом. Цела творевина ће бити коначно потпуно уједињена у миру тиме што ће следити праведне захтеве свеопштег Суверена. Нека нас захвалност за тај диван изглед наведе да сада поступамо потпуно у складу са тим. Сви ми треба савесно да слушамо Јеховине поуке и чврсто усадимо у срца његове заповести да бисмо заиста убили његове путеве и чинили све што он захтева. У Причама Соломуновима 3:1, 2, наиме, пише: „Сине мој, не заборављај мој закон и твоје срце нека пази на моје заповести. Јер ће ти донети дужину дана, године живота и мир“ (НС).
Питања за понављање
◻ Шта је потребно према Исаији 48:18 ако хоћемо да имамо обилан мир?
◻ Шта морамо да радимо ако желимо да у још већој мери доживимо божански мир?
◻ Шта се од нас очекује да бисмо сачували мир са браћом и сестрама?
◻ Како можемо да сачувамо мир ако смо окружени неверницима?
Слика на 12. страни]
Крштење
Слике на 13. страни]
Редовно посећивање састанака
Примењивање наученог
Слике на 14. страни]
Потпуно учешће у служби проповедања
Бацити бреме на Јехову