Радостан народ — зашто?

ПРАВИ хришћани су данас радостан народ. Коначно, ми служимо ’срећном Богу’ Јехови (1. Тимотеју 1:11, НС). Он нам даје свој дух, а плод тог духа је радост (Галатима (5:22).

Таква дубоко усађена радост је отпорна и храбро се супротставља притиску. На пример, Исус Христ је претрпео бол кад је био прибијен и срамоту што је погубљен као богохулник. Међутим, „због предстојеће радости он је претрпео мученички стуб“ (Јеврејима 12:2, НС). Исус је знао да пред њим леже велике могућности и предности у вези са службом Јехови. Будући да се усредсредио на те будуће предности, то му је помогло да сачува радост усред патњи.

Исус жели да и његови ученици буду радосни. Рекао је: „Ово вам кажем, да моја радост буде у вама и да ваша радост буде потпуна“ (Јован 15:11, НС). То се данас показало истинитим код Јеховиних сведока. Многи су разлози наше радости. Ми познајемо истину, која нас је ослободила стиска празноверја и лажних религиозних веровања (Јован 8:32). Исто тако, ми знамо где смо у струји времена и радујемо се скором испуњењу наде у спасење (Лука 21:28). Осим тога, заштићени смо од многих проблема — између осталог и од полних болести — с којима се данас суочавају они који не поступају према библијски утемељеном моралу. Уживамо у најбољем друштву са народом који је заинтересован за вршење Јеховине воље. Да, и имамо велику предност да учествујемо у проповедању добре вести о Царству и да од овцама сличних људи стварамо ученике (Матеј 24:14; 28:19, 20).

Али, будући да је такав: случај код Јеховиних сведока као целине, како је са тобом као појединцем? Зашто се може рећи да имаш разлога да се радујеш са остатком Јеховиног народа?

Наћи радост у делу еванђелизације

Некима је тешко да се укључе у проповедничку делатност од куће до куће. Можда им је неугодно кад требају да приступе непознатим особама и започну разговор. Или се једноставно осећају неспособним да поучавају друге. Да ли се и ти понекад тако осећаш? Ако је тако, како можеш пронаћи радост у делу еванђелизације?

Као прво, имај позитиван став. Многи људи би били усхићени да су запослени код неке славне особе или познатог политичара. Али, можемо ли ми наћи већу радост од тога него да будемо у служби ’цара вечности’, самог Јехове Бога! (1. Тимотеју 1:17).

Исто тако, не заборавимо да се ово дело више никад неће поновити. Помисли само! Анђели воде и усмеравају хришћане на Земљи у њиховом настојању да пронађу овцама сличне људе (Откривење 14:6). Зар не изазива то радост у твом срцу?

Пронаћи радост у порасту царства

Још један разлог за позитивно гледиште о делу проповедања је његов добар учинак. Библија је прорекла: „Мало ће постати хиљада, а незнатан моћан народ. Ја, Јехова, убрзаћу то у право време“ (Исаија 60:22, НС). Ово Јеховино обећање обистинило се однедавно. На пример, током 1986. службене године било је 225.868 крштених, који су симболизовали своје предање целом душом Јехови Богу. Број оних који учествују у преношењу библијских истина другима порастао је за 6,9 посто.

Нема сумње да је тај пораст очигледан и у твојој скупштини или покрајини. Нови долазе на састанке и чине потребне промене у свом животу како би могли да служе Богу. Зар то не указује на чињеницу да дело проповедања има Јеховин благослов? Удео у том порасту може ти бити извор велике радости. Истина ти можда још ниси проучавао са неким и довео га до стања да се крсти. Али, ми ионако не можемо себи приписати заслугу ако смо и некога довели у истину. ’Бог даје да расте’, рекао је Павле (1. Коринћанима 3:6—9). Сви чланови скупштине имају удела у помагању новима. Како? Тако што су присутни на састанцима, што коментаришу, гостољубиво поздрављају нове и понашају се на начин који истину чини привлачном.

Међутим, тиме можеш још више радовати ако непосредно учествујеш у проповедничкој активности од куће до куће, те у библијским студијима на дому. Прошле године се водило просечно 2 726 252 библијска студија. Зашто не би уложио више напора да би учествовао у том радосном делу? Понуди библијски студиј некоме кога знаш, на пример суседу или некоме коме си оставио литературу. Од Јехове тражи помоћ да пронађеш такву овци сличну особу.

Савладати препреке на путу према радости

Ако се неко осећа неспособним да поучава друге, тада то, наравно, може да представља праву препреку у проналажењу радости у служби проповедања. Ипак, не заборавимо да „наша одговарајућа оспособљеност долази од Бога“ (2. Коринћанима 3:5, НС). А кроз своју организацију Јехова је пружио помоћ да бисмо се оспособили за делотворно служење.

Као прво, многи од нас већ дуго служе Богу и искусни су у служби проповедања. Можемо се придружити тим искусним слугама у њиховој активности и учити од њих. Штавише, сваког се месеца у Нашој служби за Божје Царство појављују добри предлози. Затим, ту је издање Расправљање на темељу Писма, које садржи обиље информација за изоштравање наше проповедничке вештине. Користи се тим средствима и темељно се припремај за службу проповедања. Размишљај о новим и занимљивим начинима свог представљања на вратима. Или размотри различите начине на које би могао кућедомаћина увући у разговор. Што више будеш делотворнији у служби проповедања, без сумње ће расти и твој ентузијазам и радост.

Та служба је радоснија онда кад смо у могућности да разговарамо са људима. Мора се признати да је то на неким подручјима велики проблем. Можеш ли учествовати у служби проповедања онда када је више људи код куће, као на пример рано увече? Многи су утврдили да је то време веома прикладно. Исто тако, можеш предузети иницијативу да разговараш са људима било где — на улици, у парку на клупама, док перу свој аутомобил. Не заборави да је људима потребна истина и да су у питању животи. То ти може помоћи да савладаш склоност ка стидљивости. Премда је истина да већина људи неће повољно да реагује, они који ипак повољно реагују доносе нам много радости.

Па ипак, велика помоћ да одржимо нашу радост је молитва. Тражи од Јехове да ти да свој дух како би те ојачао и охрабрио. Павле је рекао: „За све имам снагу од онога ко ми даје моћ“ (Филипљанима 4:13, НС). И ми можемо исто тако да се осећамо ако научимо да се потпуно ослањамо на Јехову.

Устрајати као радостан народ

Многи појединци не цене наш рад. Исус је знао да ће тако бити. Зато је, кад је послао своје следбенике да проповедају, дао следећи савет: „Тамо где вас не приме и не саслушају ваше речи, по изласку из те куће или тога града отресите прах са својих ногу ... Гле! Шаљем вас као овце међу вукове; стога, будите опрезни као змије, а безазлени као голубови“. Исус је такође рекао: „Власи су вам на глави избројане. Стога, не бојте се“ (Матеј 10:11—16, 30, 31).

Ове нам речи помажу да радосно устрајемо. Кад наиђемо на људе који не цене наше напоре у њихову корист, ове нам речи помажу да схватимо да упркос томе ми ипак обзнањујемо Јеховино име? Ми га ипак славимо (Псалам 100:4, 5). Занимљиво је да се понекад може чути како станари који не желе да отворе врата говоре један другоме: „То су Јеховини сведоци“. Да, премда нисмо рекли ни речи, Јеховино име је узвеличано, а људи су добили могућност да прихвате или одбаце истину (Матеј 25:31,  32). Дакле, с радошћу се може устрајати чак и на таквим „тешким“ подручјима.

Поред тога, ми никад не знамо када ће таква особа можда променити свој став. Једног дана је једна жена која је у много наврата одбила једну хришћанку нашу сестру, од својих врата, затражила од те сестре нову литературу. Сестра је била изненађена и приметила како та жена никад пре није прихватила библијску литературу. Жена је објаснила да њен супруг ради с једним човеком који проучава Библију са Јеховиним сведоцима. Он је њој и њеном мужу дао једну од публикација Удружења Куле стражаре, коју је жена из знатижеље прочитала и схватила поруку као истиниту. Зато је одлучила да при следећој посети Сведоке пусти у кућу. Започет је библијски студиј на дому и жена је касније постала предан сведок Јехове!

Ми, дакле, имамо велику предност — радосну предност — да објављујемо једину вест наде у овом свету. А за проповеднички рад током ових последњих дана именовање нам је дао Бог. То се дело мора обавити пре него што дође крај (Матеј 24:14). Колико ће то још трајати пре него што дође крај сотонском злом систему? Ми знамо да крај неће закаснити (Упореди Авакум 2:3). У међувремену још има времена да и други упознају истину. Искористимо преостало време и ревно проповедајмо. Имајмо позитиван став и трудимо се да ’спасемо себе и оне који нас слушају’ (1. Тимотеју 4:16). На тај начин ћемо остати радостан народ који учествује у порасту Царства.