Објавитељи Царства извештавају
Нови Зеланд — дан који ће се памтити
„ВРЛО смо усхићени што смо са вама. Никад то нећемо заборавити!“ „У свим својим теократским дружењима никад нисам доживео нешто попут овога“.
„Изгледало је као да проводимо дан у новом систему ствари“.
То су неки од коментара делегата на програму отварања подружнице Удружења Куле стражаре, Библије и трактата у Новом Зеланду 29. новембра 1986. Зашто су ти људи били толико одушевљени? Јер је то заиста био дан који се памти. Погледајмо неке од разлога за то.
Као прво, дивне зграде које су отворене учиниле су дан незаборавним. Џон Е. Бар из Водећег тела Јеховиних сведока, описао је новосаграђену Краљевску дворану и остале зграде подружнице као „укусне, елегантне, љупке... Довршени посао показује да се врло велика пажња посвећивала детаљима, лепоти.. Све као да се уклапа“.
Хришћанско братство
Затим, било је незаборавно видети на окупу толико много старије браће, Сведока који служе верно Јехови већ много, много година. Они су уствари сачињавали већину међу 658 позваних гостију. Кад су се сусрели са старим пријатељима, од којих многе нису видели деценијама, осећали су се као Павле кад се сусрео с браћом у Риму после једног дугог путовања: „Кад је угледао (своју браћу) Павле је захвалио Богу и охрабрио се“ (Дела апостолска 28:15, НС). Бити сведок таквих примера устрајне лојалности — а неки су били присутни упркос слабом здрављу — био је извор охрабрење и захвалности.
Тај дан је био незабораван и због доживљаја срдачног међународног братства. Јеховини сведоци припадају светском братству, а доказ тога пружили су гости који су дошли чак из Аустралије, САД, Канаде, Британије, Тајвана, као и Папуе Нове Гвинеје, Самоа и других острва у Јужном Пацифику. Пристигли су телеграми од многих који нису могли да буду лично присутни, укључујући и поздраве од Водећег тела, чланова бетелске фамилије у Бруклину и од 82. разреда мисионарске школе Галад. Интересовање толике браће из толико земаља, за отварање подружнице у Новом Зеланду стварно је ојачало веру.
Темеље су поставили лојални Сведоци
Подсећање на дугу историју проповедничке делатности у Новом Зеланду, која је довела до изградње ове подружнице, било је узбудљиво и незаборавно (Упореди Јеврејима 10:32). Као што је један говорник рекао: „Као што су важни материјални темељи лепог новог бетелског комплекса, још су важнији симболични темељи које су положила лојална, пожртвована браћа и сестре још у почетку овог века“.
После тога су следили интервјуи са 11 верних мушкараца и жена који су имали за собом укупно 860 година предане службе. Они су причали о једном од првих конгреса у Новом Зеланду, оном из 1913. Присетили су се потешкоћа у пионирској служби на Јужном Острву 1930-их, потешкоћа у годинама Другог светског рата, кад је организација била забрањена, формирања новозеландске подружнице 1947. године, пристизања првих мисионара Галада и изградње прве Краљевске дворане у земљи 1950. године. Заједнички осећај свих интервјуисаних био је следећи: „Како смо захвални што смо овде и што видимо доказе пораста о којем у протеклим годинама нисмо могли ни сањати“.
Јеховин благослов
Вероватно најважнија ствар, која је дан учинила незаборавним, била је свесност да је Јеховин благослов водио посао изградње и довео га до краја. Зато је било прикладно што је један део тог једнодневног програма носио наслов: „Добра рука нашег Бога над нама је“ (Немија 2:8).
Добра рука Јехове била је видљива у помоћи и сарадњи месних предузимача и власти, као и у хришћанским особинама које су показали радници на самом месту изградње. Кад је један предузимач посетио место изградње запазио је следеће: „Никад нигде нисам доживео такав осећај мира и спокојства какав имам кад сам овде“.
Јеховин благослов био је видљив и у великодушности осталих Сведока из читаве земље, који су финансијски подупирали пројект. Запажен је био и у спремности оних који су се понудили за посао. Укупно је 1237-ро изпунило молбе за добровољну службу, а неки од њих су до места изградње путовали из удаљених земаља о свом трошку, да би неколико недеља или месеци провели помажући у делу иглрадње. Један брат је рекао: „Помагање на месту градње била је прекретница у мом животу“.
Као што је брат Бар споменуо у говору отварања, нову подружницу треба сматрати „очитим, опипљивим доказом да је Божје месијанско Царство успостављено“. Да, заиста је то био незаборавни дан за Нови Зеланд. На крају је уследила срдачна реакција свих присутних на резолуцију која обавезује на „пуну подршку Јеховиној организацији која је заступљена нашом подружницом“.