Чудотворна лечења — да ли су од Бога?
ЧОВЕК је 38 година био болестан. „Хоћеш ли да будеш здрав?“, питао га је Исус. Зар не би да си на месту тог човека ти одмах одговорио са „да“? Исус му је рекао: „Устани, узми одар свој и ходи.“ Шта су проузроковале ове речи? „И одмах оздрави човјек, и узевши одар свој хођаше“ (Јован 5:5-9).
То је било само једно од многих по Богу проузрокованих излечења које је Исус извршио за време своје земаљске службе (Матеј 11:4, 5). Данашњи исцелитељи тврде да Бог још увек проузрокује таква исцељивања, а хиљаде оних који су уверени да су на тај начин били излечени их подупиру.
Битне разлике
Проучавање Библије открива неколико битних разлика између лечења о којем се извештава у Библији и онога на које указују данашњи исцелитељи молитвом. Исус и његови ученици, на пример, нису никада наплаћивали своја исцељења. „За бадава сте добили, за бадава и дајите“, учио је Исус (Матеј 10:8). Следили су пример Јелисија који је одбио поклон човека по имену Наман, којег је излечио од губе (2. Царевима 5:1,14-16). Исцелитељи који наплаћују своје услуге, не придржавају се дакле библијског узора.
Вредно је и запазити да су излечења у библијска времена наступала или одмах или након кратког времена. Кад је апостол Петар видео човека који „бијаше хром од утробе матере своје“, рекао му је: „У име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи.“ У извештају се надаље каже: „И одмах се утврдише његова стопала и глежњи. И скочивши устаде, и хођаше“ (Дела апостолска 3:18). Даљњи примери могу се наћи у Делима апостолским 5:15, 16 и 14:8-10).
Код данашњих излечења често потрају дани, седмице или чак месеци док се нешто не догоди. Уочљиво је и да се исцелитељи усредсређују пре свега на сметње функција, као на пример слепоћа, узетост или глувоћа – болести које понекад имају психички узрок. Хирург Пол Бренд је утврдио: „Чим је сигурно утврђено органско стање – нпр. не постоје више ноге, очи или фоликули косе – једва се дешавају чуда.“ Насупрот томе, Исус је лечио „сваку болест и сваку немоћ“, и недостатке који су искључиво били органске природе, на пример, осушена рука (Матеј 9:35; Марко 3:35).
’Немате веру’
На жалост, многи тешко болесни људи суделују на такозваним ’исцелитељским крсташким ратовима’, одакле се враћају кући исто болесни као пре. Исцелитељи тумаче такав подбачај с објашњењем: ’Немају веру’. Али, то превише мирише на превару. Др Вилијам Ноулен рекао је на то: „Супротно школској медицини, исцелитељ не мора преузети одговорност за неуспех код лечења. Морам признати да би и мени добро дошло такво оправдање када стојим пред пацијентом коме не могу помоћи.“
Али ни Божји пророци, ни Исус, ни његови ученици нису се морали оправдавати тиме, да не могу излечити неког болесника због његове невере. Истина, недостатак вере могао је ограничити број људи који су долазили к њима да би били из лечени. Али, свако ко се обратио њима, био је потпуно излечен (Марко 6:5, 6).
У неким случајевима, чак су излечене особе којима је очигледно недостајало вере. На пример, сиријски војсковођа Наман није сасвим био уверен да ће бити излечен од губе на начин описан по пророку Јелисију. Тек је након свог излечења увидео: „Ево сад видим да нема Бога нигде на земљи до у Израелу“ (2. Царевима 5:11-13, 15). Тако отрцани изговори исцелитеља звуче неуверљиво.
Чудотворно лечење — дар који је престао
Али, зар није међу првим хришћанима био раширен дар исцељивања? (1. Коринћанима 12:9). То је тачно, али постојао је добар разлог за чуда која су онда вршена. Већ хиљаду и по година била је нација телесног Израела Божји изабрани народ. Но, у првом веку нашег рачунања времена, био је Израел одбачен због своје невере, а на његово место ступила је новооснована хришћанска скупштина. Првим хришћанима је била потребна изузетна помоћ да би се ојачала њихова вера и да би човечанству које их је окруживало, пружили доказ да су имали Јеховину потпору.
Из тог разлога била је млада хришћанска скупштина опремљена с натприродним даровима, којима је припадао и дар лечења. Ти дарови требали су служити као „знак“ за невернике и као средство за јачање хришћана (1. Коринћанима 14:22). Но, данас готово две хиљаде година касније, хришћанство се не налази више у свом почетном стадијуму (упореди 1. Коринћанима 13:9-13). Библија је већ одавно довршена и у оптицају је у милионима примерака. Тако могу прави хришћани лако упутити невернике на ову књигу, да би подупрли оно што научавају. Чуда више нису потребна.
Осим тога, Павле је показао да ће натприрорни дарови „нестати“ (1. Коринћанима 13:8). А ови дарови преношени су на друге само непосредно од апостола или у њиховој присутности (Дела апостолска 8:18-20; 10:44-46; 19:6). Након смрти апостола престала су чуда.
У делу Циклопедија билијске, теолошке и црквене литературе од Мек-Клинтока и Стронга (том VI, стр. 320) каже се да се „у првих сто година након смрти апостола доказано готово ништа не чује о деловању чуда кроз прве хришћане“.
Разлог за опрез
Исус Христ је упозорио на то да ће једном доћи време кад ће му многи рећи: „Господе! Господе! нијесмо ли у име твоје пророковали, и твојијем именом ђаволе изгонили, и твојијем именом чудеса многа творили?“ А ипак ће им Исус рећи: „Никад вас нијесам знао; идите од мене који чините безакоње“ (Матеј 7:22, 23). Али, чиме се објашњава њихов привидни успех код вршења моћних дела, ако Божји дух не стоји иза тога?
У неким случајевима, изгледа да се очигледно ради о превари. На пример, часопис Хералд у Зимбабвеу, известио је о три особе које је наводно излечио познати исцелитељ. Новине су читаву ствар разоткриле као превару: „Једно дете још увек не може чути ни говорити, друго дете није уопште било глувонемо, а глува жена и даље не чује ништа.“
Изгледа да понекад лечење молитвом има на болеснике плацебо ефекат. У другим случајевима – поготово ако прође много времена док се не утврди успех – очигледно се ради о нормалном процесу оздрављивања тела. У књизи Наука и паранормално, др Вилијам Ноулен тврди, да „отприлике 80 посто пацијената који... посете лекара имају временски одређене болести – то значи болести које се саме од себе лече“. Након што је прошло одређено време, исцелитељ може лако себи приписати заслуге за лечење.
У Библији налазимо следеће упозорење: „Јер се сам сотона претвара у анђела светла“, да завара људе (2. Коринћанима 11:14). Према 2. Солуњанима 2:9, 10, Павле је осим тога рекао: „Којега је долазак по чињењу сотонину са сваком силом и знацима и лажнијем чудесима, и са сваком пријеваром неправде међу онима који гину.“ Зато, будимо опрезни! Код чудотворног лечења често су демонске силе у игри! „А ја нећу да сте ви заједничари с ђаволима“, упозорио је Павле. „Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске“ (1. Коринћанима 10:20, 21).
Ако је болестан хришћанин
Болеснику може чудотворно лечење, признајмо, изгледати надасве пожељно. Додуше, вредно је запазити да се, Епафродит, сарадник апостола Павла, тако тешко разболео, да је једва измакао смрти (Филипљанима 2:25-27). Тимотеј, блиски Павлов друг, трпео је од „честих болести“ (1. Тимотеју 5:23). Но, Павле није ни једног од њих излечио чудом. А кад је њему била потребна лекарска помоћ, можда је замолио за помоћ свог сапутника Луку, „лекара љубазног“ (Колошанима 4:14).
Ако је данас неки хришћанин болестан, онда се може обратити квалификованом лекару или терапеуту, чиме избегава доћи у контакт с начинима лечења која су у вези с демонима, или постати жртва надрилекарства, које је раширено у многим земљама. Може се и молити, додуше не за чудотворно излечење, него за мудрост у вези лечења своје болести (Јаков 1:5). Дотични може усрдно молити Јехову да га „укријепи болна на одру“ (Псалам 41:3).
Признајмо, врло је обесхрабрујуће ако лекари не могу помоћи код одређене болести. Али, хришћанин би се упркос своје болести требао трудити „уверити се у важније ствари“, а не допустити да се због бриге за своје здравље духовне ствари потисну сасвим у позадину (Филипљанима 1:10). Он се може надати да ће једном живети под Божјим Царством где „нико од становника неће рећи болестан сам“ (Исаија 33:24; 65:17-19).
Ова нада у праведни нови свет је од далеко веће вредности од празних обећања исцелитеља. Пример је Петар, слепац који живи у Акумадану (Гана). Припадао је укупно 26 година разним црквама за лечење молитвом, јер се надао да ће бити излечен од слепоће. Но, ниједан исцелитељ није отворио његове очи. Једног дана (још увек је припадао једној таквој цркви) дошао је у контакт с Јеховиним сведоцима.
Сведоци су му помоћу Библије објаснили да ће под Божјим Царством бити потпуно излечене све телесне мане. То је Петру отворило очи разумевања. Из цењења према дивним истинама Библије прихватио је службу пуновременог проповедника Божјег Царства, коју обавља већ три године. Он се радује времену кад ће се у дословном смислу „отворити очи слепима и уши глувима отвориће се“ (Исаија 35:5, 6).
Уз помоћ Божје Речи већ су хиљаде ослобођене од погрешне наде у чудотворно лечење.
[Слика на 31. страни]
Исцелитељи ретко излече особе с органским обољењима