Да ли цениш свете ствари?
„Тежите за миром са свим људима и посвећењем без којег нико неће видети Господа, брижљиво пазећи... да не буде ко блудник или онај који не цени свете ствари као Исав, који је своја права првородства дао у замену за једно јело“ (Јеврејима 12:14-16, НС).
1. За шта људи углавном немају цењење и како се хришћани разликују?
ЈЕХОВА, наш Бог је веома широкогруд, јер се издашно брине за потребе свих његових створења. Па ипак већина људи мало размишља о томе. Они му не захваљују, нити увиђају свој велики дуг према њему. Прави хришћани, међутим, не сматрају Јеховину доброту као нешто што им једноставно припада. Они га поштују због свега што он чини за њих. Пошто су они одани Јехови, он им је као свом народу поверио више „светих ствари“ које човечанство као целина не ужива. То су драгоцене ствари које су одвојене као свете и у вези су са обожавањем Јехове. Знаш ли ти које су те „свете ствари“? И имаш ли дубоко, од срца долазеће цењење за њих? (Псалам 104:10-28; Матеј 5:45; Откривење 4:11).
2. Ко је показао знатан недостатак цењења?
2 Нису све слуге Божје имале достојно цењење за „свете ствари“. Исаков син Исав је на пример у том погледу изневерио. Павле га је споменуо у једном писму помазаним јеврејским хришћанима. Позвавши их да ’теже за миром са свим људима’, упозорио их је да добро пазе да у њиховој средини „не буде ко блудник или онај који не цени свете ствари као Исав, који је своја права првородства дао у замену за једно јело“ (Јеврејима 12:14-16).
3, 4. У чему су се састојала света права првородства која је Исав продао Јакову за једно скувано леће?
3 У чему су била права прворођенога? Јехова је обећао Авраму, Исавовом деди, да ће се у његовом потомству у своје време родити обећано семе. Месија или Христ. Кроз ово семе могли су сви народи да се благослове, што би довело до њиховог ослобођења од греха и смрти (1. Мојсијева 22:15-18; Галатима 3:16).
4 Исав, Исаков прворођенац је имао могућност да припада прецима тог семена. То је обухватало његово право првородства. Али као што Библија извештава на његову срамоту, „Исав није марио за своје првенаштво“. Без дугог размишљања продао га је за скувано леће и хлеба. Наравно ми не желимо да опонашамо његов недостатак цењења. Пре би требало да развијемо став Јакова, Исавовог брата. Он је био следећи у линији која има право првородства, и он је то право откупио од свога брата, јер овај очигледно није имао цењење за њега. На тај начин је Јаков осигурао да се право, бити потомак обећаног семена, пренесе на оног ко је имао достојно цењење за то право, а које се убраја у „свете ствари“ (1. Мојсијева 25:27-34).
5. Са којим „светим стварима“ ћемо се позабавити, и како можемо избећи да их сматрамо саме по себи разумљивим?
5 У оквиру хришћанске скупштине Јехова се побринуо за многе „свете ствари“ да би нас одржао духовно јаким и исправно опремио за његову службу. Размотримо сада неке од тих ствари. Тада можемо као појединци да размислимо о њима и продубимо наше цењење за њих, те да их никад не сматрамо као нешто што нам једноставно припада.
Јеховино име и откуп — најсветији
6. Како можемо показати да не омаловажавамо Јеховино име?
6 На првом месту у списку „светих ствари“ је Јеховино име. Колико је оно значајно твојим мислима и срцу? Дајући узорак за молитву, Исус је прво рекао: „Нека се свети име твоје“ (Матеј 6:9). Приликом крштења ми постајемо Јеховини сведоци (Исаија 43:10, 11). Какве ли чассти! И када говоримо о Јеховиној доброти и његовим дивним намерама, тада други упознају његово лично име и добијају жељу да му служе. Али ако неко занемарује да говори о њему или, што је још горе, ако се уплиће у чињење зла, тада он наноси срамоту Јеховином имену и његовом добром гласу. Јеховини верни хришћански сведоци стално настоје да свете његово свето име пред другима, оним што говоре и оним што чине (3. Мојсијева 22:31, 32; 5. Мојсијева 5:11).
7. Зашто треба да покажемо највеће цењење за Христову откупну жртву?
7 Узвишено мессто у списку „светих ствари“ заузима и откупна жртва. Колико је драгоцена Христова жртва у твојим очима? Само на основу потпуне вере у ову савршену људску жртву могу да буду опроштени наши греси (1. Јованова 2:1, 2). Павле говори о томе да је помазана скупштина „откупљена крвљу његовог властитог (Божјег) Сина“ (Дела апостолска 20:28, НС; упореди 1. Петрову 1:17-19). Исус, Божји јединорођени син је напустио свој положај на небу, живео је на Земљи са грешним људима и женама и жртвовао свој савршен живот у смртним мукама на мученичком стубу да би ми имали вечни живот (Матеј 20:28). Био би то врхунац незахвалности ако неко не би свакодневно показивао велико цењење за тај Божји дар (Јеврејима 10:28, 29; Јуда 4, 5).
Наш однос са Јеховом и његовом организацијом
8. Колико је драгоцен наш однос са Јеховом?
8 Ово нас доводи до друге ствари која је врло света: наш однос са Јеховом. Колико ли би само требали да ценимо тај поверљиви однос са нашим небеским Оцем! Ако ’се ми приближимо Богу и он ће се нама приближити’ (Јаков 4:8). Он нас пуно воли и жели да га и ми свим својим срцем волимо (Матеј 22:37, 38; Јован 3:16). Давид је свом сину Соломону дао добре савете у погледу његовог односа са Јеховом и између осталог је рекао упозоравајући: „А ти, Соломоне сине, знај Бога оца својега, и служи му цијелим срцем и душом драговољном; јер сва срца испитује Јехова и сваку помисао зна; ако га устражиш, наћи ћеш га; ако ли га оставиш, одбациће те за свагда“ (1. Дневника 28:9). Стога: „сами себе држите у љубави Божијој, чекајући милости Господа нашега Исуса Христа за живот вјечни“ (Јуда 21).
9. На које начине показујемо да предност припадања Јеховиној организацији не сматрамо само по себи разумљивом?
9 Цениш ли такође свету предност да припадаш Јеховиној организацији? То да смо њен део можемо приписати, као што нам је свима познато, само Јеховиној незаслуженој доброти. Она особа која се покаже незахвална и постане непокајнички грешник, губи ту предност. Павле је упозорио: „Ко дакле мисли да стоји, нека пази да не падне“ (1. Коринћанима 10:6-12). Павле је ово рекао после указивања на 23 000 Израелаца који су због идолопоклоничке службе и неморала изгубили свој живот. Свако од нас може да допринесе свој део у цењењу светости Јеховине организације на тај начин што ће је чувати од нечистоће, неморала, свађе, трговачког духа, предрасуда и осећаја супериорности (2. Коринћанима 7:1; 1. Петрова 1:14-16). Можемо се трудити да ојачамо везу братске љубави, док се савесно држимо теократског реда и сарађујемо са онима који преузимају вођство (1. Солуњанима 4:3-8; 5:12, 13).
Божја Реч, његови закони и нада о Царству
10. Како показујемо да имамо пуно цењење за Библију?
10 Божја инспирисана реч, Библија, је такође света. Она садржи божанске изјаве, упутства, савете, обећања и откривења, да, све што је потребно да би ’нас опремио за свако добро дело’ (2. Тимотеју 3:16, 17). Како ми можемо да покажемо цењење за то? Као прво, да проучавамо Библију и да научено применимо у наш живот. Сем тога да достојно ценимо библијску „храну у право време“ за коју се Јехова брине преко „верног и разборитог роба“ (Матеј 24:45). И што се тиче практичне стране треба да пазимо и на то да наш лични примерак Библије као и хришћанске публикације које употребљавамо у служби проповедања буду уредне и чисте. То би могло да нанесе срамоту на Јехову ако би за давање сведочанства употребљавали Библију која је запрљана или неугледна.
11. Зашто не требамо омаловажавати Јеховине свете законе?
11 Божја Реч садржи Јеховине свете законе. Сматраш ли да су они увек свети или понекад нагињеш да их узмеш олако? Јеховини закони су као знаци, ознаке и заштитна ограничења на путу у живот. Ако их се придржавамо тада ћемо у своје време сигурно стићи на циљ, у Јеховин нови свет. Али ако не поштујемо Јеховине заповести и опомене, тада изазивамо несрећу (Псалам 119:10, 11, 35, 101, 102; Приче Соломонове 3:1-4).
12. Како се наша нада о Царству убраја у „свете ствари“?
12 Кроз Библију упознајемо још једну другу „свету ствар“, ствар која треба да нам је драга и вредна: нашу наду о Царству. О верном Авраму Павле је према Јеврејима 11:10 (НС) рекао: „Очекивао је град (Божје Царство) који има чврсте темеље, чији је градитељ и творац Бог.“ Надаш ли се и ти Божјем Царству тако чврсто и непоколебљиво? Да ли је твоја вера толико јака да у свом срцу не гајиш сумњу и не попушташ у својој ревности док чекаш да се остваре Божје намере у од њега одређено време? (Матеј 24:20-22, 33, 34, 42).
Свети састанци и предности
13. Зашто не требамо сматрати саму по себи разумљивом корист коју извлачимо из хришћанских састанака?
13 „Пазимо једни на друге да се подстичемо на љубав и добра дела, и не пропуштајмо наше састанке, као што неки имају обичај“, саветовао је Павле. Ове речи указују на то да су наши хришћански састанци једна даљња света припрема коју не смемо омаловажавати. На састанцима примамо животоважне поуке и можемо да одржавамо срдачну заједницу, нешто што је нужно потребно. Овде такође можемо да дамо „јавну изјаву наше наде“ тако што говоримо са позорнице када за то имамо прилику, и да редовно коментаришемо (Јеврејима 10:23-25). И доприносиш ли редовно прилозима и физичким радом како би се дворана Краљевства одржавала у добром стању, пошто се већина наших састанака ту и одржава? (2. Мојсијева 35:21).
14. Шта ће нам помоћи да нашу хришћанску службу проповедања сматрамо светим благом?
14 Предност свих хришћана да проповедају добру вест, Павле упоређује са „благом у земљаним посудама“ (2. Коринћанима 4:1, 7). Да, хришћанска служба проповедања се такође убраја у „свете ствари“ које ми веома ценимо. Мада су људи којима проповедамо углавном равнодушни, ми треба стално да имамо на уму коју узвишену предност имамо, да са другима говоримо о Јехови и његовим намерама. Тако извршавамо наш налог да проповедамо добру вест о Божјем Царству и правимо ученике (Матеј 24:14; 28:19, 20). Посматрати како нови ученици напредују јесте један даљњи разлог за радост (1. Солуњанима 2:19, 20). Ако ценимо службу проповедања, тада нећемо постати нередовни или неделотворни у објављивању добре вести.
15. Зашто се не смеју лако схватати предности у Јеховиној организацији?
15 Предности у Јеховиној организацији су такође свете. Заиста такве предности су једна света дужност. (Упореди Дела апостолска 20:28). Свеједно, да ли се код тога ради о надзору, пастирској делатности, поучавању или о једној другој служби за сухришћане – поклони посебну пажњу задатку. Немој га омаловажавати, него га изврши добро и неодложно, као за Јехову, чак и онда када изгледа да је безначајан. Помисли: „Ко је у најмањем веран, веран је и у многом“ (Лука 16:10, НС).
Брак и породица
16. На које начине можемо показати да брак и породицу сматрамо „светим стварима“?
16 Не заборави да се брак и породица такође убрајају у „свете ствари“. Истина, у брак ступају и нехришћани, али прави хришћани сматрају брак светим, као нешто што је у вези са обожавањем Јехове (Упореди 1. Петрову 3:1-7). Како они показују своје поштовање према тој светој ствари? Према Јеврејима 13:4 Библија каже: „Брак нека буде частан међу свима и брачна постеља неокаљана, јер ће Бог судити блудницима и браколомцима.“ Исус је упозорио, ако се стално гледа на неку жену и гори од страсти према њој, да је то једнако прељуби у срцу (Матеј 5:27, 28). Ако се одлучиш да ступиш у брак тада то учини на частан начин. Немој никад сматрати да је твој брак готов. Труди се сваки дан да развијаш праву љубав и дубоко поштовање. Уколико имаш децу, тада их ’одгајај у стези и мишљењу о Јеховиним прописима’. На овај начин ће твоја породица бити „света“ (Ефесцима 6:4; 1. Коринћанима 7:14).
Јеховин свети дух и молитва
17. Зашто божји свети дух не смемо сматрати само по себи разумљивим?
17 Нама су потребне све Јеховине припреме. Једна важна помоћ коју нам нуди јесте његов свети дух (Јован 14:26). Ми не знамо увек како Јехова преко свог светог духа делује, али једно је сигурно: Без његовог духа ми не можемо. Требало би да се молимо за свети дух, да нам помогне да разумемо истините науке и да истрајемо у кушњама. Потребан нам је као помоћ у доношењу плодова духа (Галатима 5:22, 23). И према Ефесцима 4:30 смо упозорени да ’не ожалошћавамо’ свети дух уплитањем у ствари које би могле да ограниче његов ток према нама. Увек ценимо Јеховин свети дух!
18. Зашто је молитва света предност?
18 Последња „света ствар“ о којој ћемо говорити јесте молитва што не значи да је она најбезначајнија. Какве ли само предности да са Јеховом, сувереном универзума ступимо у везу! Стога треба понизно и с пуним поштовањем да му се приближимо, свесни значења те предности. Смемо бити уверени да он слуша наше молитве ако су у сагласности са његовом вољом. „Не будите забринути ни за што него у свему молитвом и преклињањем, заједно са захвалом, обзнаните своје молбе Богу“ (Филипљанима 4:6, НС). Молитва ће нам помоћи да сачувамо наше цењење за „свете ствари“.
19. Које благослове примају они који имају достојно цењење за „свете ствари“?
19 Разматрали смо само 13 „светих ствари“ које никада не требамо сматрати саме по себи разумљивим. Могле би да се наброје још многе друге. Ако ценимо ове ствари, тада чувамо добар однос са нашим Богом Јеховом и он нас свакодневно благосиља. То нам доноси мир у срцу и добру савест. Тај драгоцени однос немој никада сматрати да је сам по себи разумљив! Љуби Јехову свим својим срцем, свим својим умом, свом својом душом и свом својом снагом и он ће тебе увек љубити (1. Јованова 4:16). Ништа изузев твог сопственог неверства не може разорити ту везу љубави (Римљанима 8:38, 39).
20. Како можемо остати на путу живота у Јеховином новом свету?
20 Останимо запослени и у служби Царства, пазећи на све предности и ценећи све припреме за јачање вере. Настојмо да са срцем пуним захвалношћу увек будемо послушни свим светим законима и Јеховиним опоменама, свесни да смо их добили да нас сигурно воде путем у живот. И док ми надаље ходамо уским путем живота, вероватно нас Јехова неће сачувати само у „великој невољи“, него ће нам и у његовом сада тако блиском новом свету дати вечан живот и обасути нас бескрајним благословима. И све то зато јер смо ценили „свете ствари“.
Шта би ти одговорио?
◻ Како можемо избећи да омаловажавамо Јеховино име и откупну жртву?
◻ Шта би могло да ода да ми не ценимо наш однос са Јеховом и његовом организацијом?
◻ Које су неке ствари којима можемо да докажемо наше цењење за Божју реч, његове законе и наду о Царству?
◻ Како можемо показати да ми хришћанске састанке и теократске предности не сматрамо саме по себи разумљивим?
◻ Које су неке друге „свете ствари“ које требамо дубоко ценити?