Експлоататори сиромашних и неуких

„ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ... искоришћавају сиромаштво, занемареност и незнање не баш малог броја нашег народа“, тврдио је мексикански Писац Хорхе Гарсија, „да би све више утицали на савест људи“ (Ексцелсиор од 9. марта 1983).

Такве оптужбе против Јеховиних сведока, у Латинској Америци често се чују. Поједини интелектуалци, политичари и религиозне вође кажу: „Ниједна значајна личност неће никада постати Јеховин сведок“. „Јеховини сведоци налазе своје присталице међу сиромашнима и неукима.“ Тачно је да многи Јеховини сведоци располажу са мало средстава. Да ли то значи да Јеховини сведоци искоришћавају „сиромаштво, занемареност и незнање“? Да ли околност да њихово учење наилази на одзив код многих једноставних и сиромашних људи значи да је то учење погрешно?

Да би на ово питање одговорили, вратимо се назад у први век наше ере. Какви су људи тада били привучени хришћанству?

Зашто је хришћанство привлачило једноставне људе?

Савремени критичари Јеховиних сведока се коначно хватају само за изјаве противника хришћанства из првог века. Узмимо на пример грчке интелектуалце који су живели у старом Коринту. Апостол Павле је писао: „Грци траже мудрост“ (1. Коринћанима 1:22). Они наравно нису тражили библијску мудрост, него тешко разумљиве филозофске расправе. И кад апостол није „дошао високим говором или мудрошћу“, него уместо тога пренео једноставну вест, наиме „Христа – и то обешенога“, многи су се ругали хришћанству и означили га као „лудост“ (1. Коринћанима 1:23; 2:1, 2).

Да ли је тада Павле искористио незнање, када се обратио понизнима и једноставнима као и свим другим становницима града Коринта? Никако. Он је објаснио тамошњим хришћанима: „Гледајте само, браћо, своје призвање; нема ту много мудрих по људском схватању, ... Него је Бог изабрао оно што је пред светом лудо – да тиме посрами мудре, .. да се нико не похвали пред Богом“ (1. Коринћанима 1:26-29, др Чарнић).

Од самог почетка хришћанство је привлачило углавном једноставне и понизне људе. Исусових 12 апостола – темељ његове цркве – нису потицали од кругова образованих књижевника и фарисеја (Ефесцима 2:20). Штавише, они су потицали од радничког становништва; тако су на пример четворица од њих били рибари (Матеј 4:18-22; 10:2; 3). Религиозне вође су их сматрале да су „неуки и обични људи“, што је заправо значило да су имали основно а не и високо образовање (Дела апостолска 4:13). „Школовани“ књижевници и фарисеји су омаловажавали дуго очекиваног Месију тако што су се ругали његовом учењу и његовим следбеницима. Заузимали су становиште да ниједна значајна личност не следи Исуса.

Осмотримо шта се десило кад су послали службенике Исуса „да га ухвате“. Они су се вратили необављеног посла. Зашто? Библијски извештај гласи да су службеници одговорили: „Никад нико није говорио тако како говори овај човек.“ Да, они су се чудили Христовим наукама. Али како су реаговале школоване религиозне вође? „Фарисеји им пак одговорише: да нисте и ви заведени? Да ли је ко од старешина или фарисеја поверовао у њега?“ (Јован 7:32, 44-48, др Чарнић). Понос их је задржавао да не прихвате Исуса. Али Библија каже: „Ипак су многи од старешина поверовали у њега, али због фарисеја нису јавно исповедали, да их не би искључили из синагоге; јер су више волели људску славу, него ли славу Божију“ (Јован 12:42, 43).

Да ли можемо то да замислимо? Ови су људи стварно били уверени да је Исус поседовао истину, али су одбили, из страха од људи, да постану његови ученици. Вођама се није свиђало да жртвују свој положај у друштвеном, политичком и религиозном кругу да би постали Исусови ученици. Није чудно да је Исус рекао: „Заиста вам кажем да ће богаташ тешко ући у царство небеско.“ (Матеј 19:23). Ови људи су углавном били препоносни да би се прикључили једној религији која од њих захтева да понизно узму ’свој мученички стуб и следе Исуса’ (Матеј 16:24). Христ је рекао једном у молитви: „Хвалим те Оче, Господе неба и земље, што си сакрио ово од мудрих и паметних, а открио си безазленима“ (Лука 10:21). Такви су људи, супротно интелектуалцима у свету, били прихватљиви за истину. (Упореди Матеј 18:3).

Бог није пристрасан

Ученик Јаков је писао: „Зар не изабра Бог оне који су пред светом сиромашни да буду богати у вери и наследници царства које је обећао онима који га љубе?“ (Јаков 2:5). Да ли је то значило да је богатима и образованима било забрањено да служе Богу? Никако не. Након што је Корнелије, први обраћеник између нејевреја примио свети дух, Петар је објаснио: „Заиста увиђам да Бог не гледа ко је ко, него му је у сваком народу добродошао ко се њега боји и твори правду“ (Дела апостолска 10:34, 35). Петар се вероватно сетио тога што је Јехова вековима раније казао Самуилу: „Не гледам на што човек гледа: човек гледа што је на очима, Јехова гледа на срце“ (1. Самуилова 16:7).

Занимљиво је да у Библији стоји: „Па се и многи свештеници покораваху вери“ (Дела апостолска 6:7). Чак су из „царева дома“, који је уживао велики углед, неки постали хришћани (Филипљанима 4:22). Додуше, већина хришћана је поседовала само мало средстава, али је у скупштини било и богатих (1. Тимотеју 6:17).

У наше време

Дакле, не треба да нас изненади да истина данас у првом реду рађа плод у обичном народу. Јехова још увек гледа на срце, а не на конто у банци или на светско образовање (Приче Соломонове 21:2). Мислимо и на то шта је Исус рекао: „Нико не може да дође к мени, ако га не привуче Отац који ме је послао“ (Јован 6:44). Наравно да је Отац привукао себи само оне који су били понизни и спремни да се поуче, зар не?

Али то никако не значи да образовани и такозвани академски грађани не постају Јеховини сведоци. Кад је Павле пред царом Агрипом једноставно али врло упечатљиво објаснио истину, цар је признао: „Још мало па ћеш ме наговорити и учинити ме хришћанином“ (Дела апостолска 26:27, 28). Слично су се и многи други образовани осећали привучени истини, јер су им Јеховини сведоци објаснили библијску истину, логично и јасно. Не заборавимо: понизан човек не мора да буде неук. Мојсије је означен као „човек врло кротак мимо све људе на земљи“ (4. Мојсијева 12:3). Али „би поучен у свој египатској мудрости“ (Дела апостолска 7:22).

Ипак је вредно пажње да често мање образовани људи настоје да подигну свој степен образовања када се повежу са Јеховиним сведоцима. Они се труде да побољшају своје навике читања и студирања да би упознали основне науке Библије и да би држали корак са непрестаним током библијске литературе, коју издају Јеховини сведоци. Ако једна искрена особа која не зна да чита и пише жели да упозна Библију, тада се најчешће локална скупштина побрине за бесплатно поучавање.

Удружење Куле стражаре је чак издало једну брошуру са насловом Научи да читаш и пишеш. Та брошура је помогла хиљадама у Азији, Африци као и Средњој и Јужној Америци да науче читати. У једној јединој земљи Латинске Америке су у последњих 26 година 51 249 особа научиле да читају и пишу помоћу ове брошуре. У једном градићу једне државе Латинске Америке састао се инспектор министарства за школство са заступницима различитих организација, укључивши и Јеховине сведоке. Присутни Јеховин сведок је објаснио групи присутних брошуру Научи да читаш и пишеш и позвао их да присуствују једном састанку Јеховиних сведока.

Група је присуствовала теократској школи проповедања – једном састанку где се људима и женама помаже да постану делотворнији учитељи. На њихово изненађење, један човек који је раније био познат као аналфабета, држао је библијски говор са говорнице. Један посетилац, управник школе је рекао: „То је невероватно да овај човек кога смо познавали као неписменог, говори шпански (значи не само свој матерњи језик) – и то још пред слушаоцима! Али он то стварно зна.“

Уместо да искоришћавају сиромашне, прави хришћани им данас помажу да подигну ниво образовања, тим што им помажу да стекну спознање истине. Ови хришћани спроводе оно образовано дело које им је Исус заповедио речима: „Зато идите и начините ученицима људе из свих народа, ... учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20, НС). Резултат тога је да се сваке године на десетине хиљада из свих друштвених слојева прикључују редовима Јеховиних сведока.