Сотона — да ли заиста постоји?
ВЕРУЈЕШ ли да постоји Сотона? Ако да, онда изгледа припадаш једној мањини чији број и даље опада. „Осим конзервативних католика и протестаната, каризматичара, православаца, муслимана и неких окултиста, у 80-им годинама нико више не верује у Ђавола.“ Тако пише у књизи Мефистофелес — Ђаво у модерном свету од Џефрија Буртон Расела.
Ипак, нису сви одбацили веровање у постојање Сотоне. „Ђаво је још увек жив и делује по свету“, рекао је недавно папа Јован Павле II у једном говору у Италији.
Да ли је папа у праву? Ако да, онда заправо Ђаво може направити у свету оно што жели. Јер људи који у њега не верују, не пружају му отпор. Никакво чудо да је кардинал Рацингер, водећи ауторитет за верско учење у Ватикану, објаснио: „Ђаво се може склонити у свој омиљени елеменат, у анонимност“.
Да ли Сотона заиста постоји? Ако верујемо Библији, морамо на ово питање потврдно одговорити. Сотона се у надахнутом библијском извештају спомиње много пута по имену. Кад је библијски писац Павле упозоравао, на пример, пред „лажним апостолима“ и „преварним радницима“ у редовима хришћанске скупштине, писао је: „Није ни чудо, јер се сам Сотона претвара у анђела светла.“ Павле је сматрао Сотону интелигентном особом која настоји да заведе друге (2. Коринћанима 11:13,14).
Али, зашто већина људи не узима озбиљно постојање Сотоне? Вероватно се у том ставу одражава дух нашег времена. Будући да живимо у — како је неки зову — ери после Христа, у многим друштвима су атеизам, хедонизам, материјализам и комунизам потиснули религиозно веровање. Милиони људи више не верују у Бога, јер према својој властитој филозофији сматрају његово постојање непотребним. А заједно с Богом одбацили су и Сотону. Неки посетиоци цркве тврде, додуше, да верују у Бога, али сматрају веровање у постојање Сотоне у нашем 20. веку застарелим.
Вредно је приметити да одбацивање Бога није нипошто нешто ново. Пре некако 3000 година хебрејски песник Давид је писао: „Рече безумник у срцу својем: нема Бога; неваљали су, гадна су дјела њихова“ (Псалам 14:1; 53:1). На једном другом месту је рекао: „Безбожник у обијести својој не мари за Јехову: „он не види“. Нема Бога у мислима његовим“ (Псалам 10:4). Још у оно доба људи су поступали тако као да нема Бога. А њихов логички закључак је гласио: Нема Бога — нема Сотоне.
Неки још увек верују
Као што је већ споменуто, неки још увек верују у неког дословног Ђавола, на пример они који се држе старог, од Заратустре објављеног веровања дуализма, по ком су добро и зло, Бог и Ђаво одувек постојали паралелно. Неки чак тврде да су и добро и зло избрушене фасете божанског бића. И у хришћанству и у исламу су многи уверени у постојање Сотоне. Већина њих под тим подразумева крилато духовно биће с роговима и репом, које бдије над „бесмртним душама“, одређеним за „паклену ватру“, као што је то приказао познати француски илустратор Гистав Доре на својим делима.
Код неких вера у постојање Сотоне иде чак још даље. Они њега обожавају — било кроз сотонске или демонске обреде или га призивају по имену. Већ хиљадама година се врачање и чаробњаштво изједначава с обожавањем Сотоне. Чак у нашем напредном, сумњом прожетом времену, цвета култ Сотоне. Зато, пре него се осврнемо на оно што Библија говори о Сотони, желимо се позабавити неким чињеницама у вези данашњег култа Сотоне.
[Слика на 3. страни]
Будистичка предоџба једног „пакла“ Сотоне