Откуд толико пуно криминала?
„НАЈВЕЋИ део кривичних дела отпада на крађу“, пише у једној брошури издатој од британске владе. Из извештаја још произлази да су у овој држави насилни злочини „облик злочина који се најбрже шири“, мада износи само 5 процената од свих кривичних дела.
Ова ситуација одражава светски пораст криминала. Извештаји о отмицама авиона, оружане пљачке, силовања и друга насилничка дела су уобичајена појава у ступцима светске штампе и често изазивају већу пажњу него разни други извештаји. Из овога се јасно види, да како ти сам, тако и твоја имовина можете да постанете мета неког злочина. Али зашто? Шта наводи људе да постају криминалци?
Многи криминалци су опортунисти. Да би сузбијали пораст кривичних дела власти позивају грађане да више пазе на оно што се догађа у њиховом суседству. На тај начин се покушава спречавање злочина. Али да ли се на тај начин спречава да људи постају криминалци? Не.
Карактеристике злочинца су предмет многих студија. Интересантно је да Божија реч, Библија, баца поглед и на мишљење криминалца. Она упозорава младе људе на оне који хоће да их заведу речима: „Ходи с нама, да вребамо крв, чекамо у засједи невина ни за што; да их прогутамо живе као царство смрти, и цијеле као оне који силазе у гроб; наплијенит ћемо свакојакога блага, напунити своје куће плијеном; Бацат ћеш с нама свој ждријеб, сви ћемо заједно имати једну кесу“ (Приче Соломонове 1:11-14, Ст). Да, пожуда или себичност и материјалистички став подстичу криминал.
У данашње време страст за дрогом и хедонизам [уживање] такође владају мислима многих људи. Потребан је новац за развратни живот и до њега се долази крађом па чак и убиством. У овим ’критичним временима, са којима се тешко излази на крај’, за све више људи се стварно може казати: „Јер њихове ноге на зло трче и журе се да крв проливају“ (2. Тимотеју 3:1, 3, 4; Приче Соломонове 1:16, Ба).
Злочин је „радња, која тешко повређује морал и закон“, пише Дуден [смисаони речник, 1970]. Ми живимо у времену распадања морала. Апостол Павле је упозорио хришћане у Ефесу на људе који ходе „у ништавности свога ума, док су због незнања, које је у њима, због неосетљивости свога срца у духовној тами и животу који Богу припада, отуђени. . . . [Они] су изгубили свако морално осећање“ (Ефесцима 4:17-19, НС).
Зар све веће ширење садистичких видео-касета, прослављање рата и себичног захтева за недозвољеним уживањем не доприносе да извесни људи постају злочинци, а други опет мета злочина? Али у вези тога још један чинилац игра улогу? Који?
То је утицај Сатане, Ђавола. Сатанин бес разјарује ватру слепог насиља и бесмисленог злочина. А то је тако типично за данашњи свет (1. Јованова 5:19; Откривење 12:12). Он би хтео да одвуче све људе од Јехове, истинитог Бога. Додуше, код многих можда има успеха, али као што произилази из библијских пророчанстава неће му успети да наведе праве Божије слуге да повреде свој интегритет. Најзад ће Сатана бити одстрањен. Али значи ли то заиста да више неће бити криминала? И да ли ће то бити ускоро?