Да ли су доказали да је Библија неистинита?

ДА ЛИ су научници и библијски критичари заиста доказали да Библија садржи грешке и измишљотине? Пре него што прихватиш да јесу, требаш имати на уму да, иако многи научници износе своја мишљења на уверен и ауторитативан начин, они нису увек у праву. Њихове идеје често почивају на климавим темељима.

Сумњиве претпоставке

Као пример једне изјаве која звучи ауторитативно из устију библијског критичара, размотримо оно што је С. Р. Драјвер рекао о књизи Данила. Већ се традиционално сматра да је ту књигу написао сам Данило у Вавилону у шестом веку пр. н. е. (Данило 12:8, 9). Драјвер, међутим, тврди да је написана много касније. Зашто? Један од понуђених ”доказа“ је то да књига садржи грчке речи, и Драјвер зато изјављује: ”Те речи, са сигурношћу може да се потврди, нису могле бити употребљене у Књизи Данила уколико нису биле записане после ширења грчког утицаја у Азији кроз освајања Александра Великог.“ Александар је извршио своја освајања око 330. пр. н. е.

Драјверова изјава не може бити уверљивија. Ипак, да би то поткрепио, он спомиње само три грчке речи, а све три су имена музичких инструмената (Данило 3:5). Пошто су Грци имали блиске контакте са западном Азијом све од почетака писане историји, како неко може непобитно тврдити да се музички инструменти са грчким називима нису употребљавали у Вавилону у шестом веку пр. н. е.? Какав је то само крхак темељ за довођење у питање времена и писца књиге Данила!

Следећи пример је однос према првих пет књига Библије. Већ традиционално, за њих се каже да их је већим делом писао Мојсије око 1500. пр. н. е. Међутим, критичари тврде да виде различите стилове писања у тим књигама. Они, осим тога, примећују да се на Бога понекад указује његовим именом, Јехова, а понекад хебрејском речју за ”Бог“. Из таквих запажања они закључују да су те библијске књиге у ствари стапање докумената записаних у различито време и коначно уобличених нешто пре 537. пр. н. е.

Та теорија је нашироко прихваћена, иако нико није објаснио зашто Мојсије не би могао да указује на Створитеља и речју ’Бог‘ и речју ’Јехова‘. Нико није доказао да он није могао писати различитим стиловима док је говорио о различитим темама, пишући у различитим раздобљима свог живота, или употребљавајући раније изворе. Осим тога, као што је Џон Ромер рекао у својој књизи Testament — The Bible and History: ”Основни приговор читавом том начину анализе је тај да до данас није пронађен ни један једини комадић древног текста који би потврдио постојање теоретских развојних линија различитих текстова толико омиљених код савремених научника.“

Темељна претпоставка многих библијских критичара објашњава се у Циклопедији од Мек’Клинтока и Стронга: ”Истраживачи . . . започињу са претпоставком да су историјске чињенице на којима се темељи приповедање сасвим природне чињенице, сличне по природи другим чињеницама које су нама познате . . . Да ли писац прихвата као чињеницу неки догађај који лежи ван домета познатих закона природе? Тада се . . . наводни догађај није догодио.“

Зато многи претпостављају да се чуда нису могла догодити, пошто она леже ван домета познатих закона природе. Такође, дугорочна пророчанства су немогућа, јер људи не могу да виде у далеку будућност. Свако чудо мора да биде или легенда или мит. Свако пророчанство које се јасно испунило морало је да буде записано после свог испуњења.a Зато неки сматрају да су пророчанства из књиге Данила била испуњена до другог века пр. н. е. и да је зато та књига морала да буде тада записана.

Таква врста претпоставки се темељи на фактору вере: да Бог не постоји, или ако постоји, он никада не захвата у људску историју. Наравно, читава тема Библије је та да Бог постоји и да је активан у људској историји. Ако је то истина — а докази показују да јесте — већина темеља савременог библијског критицизма је оборена.

Да ли је савремена наука показала да је Библија у криву?

Ипак, шта је са тврђењима да је наука показала да не можемо веровати Библији? Истина је да, кад Библија додирује оно што зовемо наука, у већини случајева оно што каже није у супротности са оним што уче савремени научници.

На пример, Библија даје врло практичне заповести обзиром на хигијену и заразне болести. Књига Приручник тропске медицине коментарише: ”Свако мора да буде импресиониран пажљивим хигијенским мерама предострожности из времена Мојсија . . . Истина је да је класификација болести била врло једноставна — [наиме] у акутне поремећаје, зване ’невоља‘; и хроничне поремећаје, са неком врстом осипа, зване ’губа‘ — међутим, крајње строга правила карантина сигурно су учинила много добра.“

Размотри и библијску изјаву: ”Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку“ (Проповедник 1:7). Ово звучи као опис кружног тока воде каквог налазимо у данашњим уџбеницима. Реке доводе воду у море, где она испарава и у облику облака враћа се назад на копно, где ће пасти као киша или снег и поновно долази у реке.

Слично томе, закључак научника да се планине дижу и спуштају и да су некада данашње планине биле испод древних мора слаже се са поетским речима псалмисте: ”Воде су стајале изнад самих гора. Горе су се дизале, долине се спуштале — на место које си установио за њих“ (Псалам 104:6, 8, НС).

Један писац тврди: ”Сви писци Старог завета замишљали су Земљу као равну плочу, и они понекад указују на стубове који би требали да је подржавају.“ Ипак, то није истина. Исаија је говорио о ’Ономе који пребива над кругом земаљским‘ (Исаија 40:22, НС). А Јов је о Њему рекао: ”Он је распростро север над празнином, а земљу обесио ни на што“ (Јов 26:7, НС). Опис Земље као округлог тела обешеног у простору без икакве видљиве потпоре звучи врло савремено.

Еволуција

А како је са противуречношћу између Библије и теорије о еволуцији?b Енциклопедија Британика извештава: ”Теорију еволуције прихвата огромна већина научне јавности.“ Међутим, Библија учи, на језику довољно једноставном да је могао бити разумљив у преднаучно доба, да је живот последица директног Божијег стварања и да различите основне врсте живота нису еволуирале већ су биле створене (1. Мојсијева 1:1; 2:7).

Еволуционисти су слични библијским критичарима. Имају снажна уверења и ауторитативно се изражавају. Међутим, неколицина је довољно искрена да призна да еволуциона теорија има слабости. Један од њих истиче: ”Дарвинов модел еволуције . . . пошто је у основи теорија историјске реконструкције . . . немогуће је проверити експериментом или непосредним опажањем, што је уобичајено у науци . . . Штавише, теорија еволуције говори о низовима јединствених догађаја, пореклу живота, пореклу разума и тако даље. Јединствени догађаји не могу се поновити и не могу да се подвргну никаквој врсти експерименталног испитивања“ (Еволуција: Теорија у кризи, од Михаела Дентона). Други говори о ”чињеници еволуције“. Па ипак, он истиче највећу потешкоћу у доказивању те ”чињенице“: ”Кад се траже везне карике између већих група животиња, њих једноставно нема“ (Врат жирафе, од Френциса Хичинга).

Колико они могу да знају?

Већину доказа за еволуцију изнели су геолози и палеонтолози — научници који проучавају древну историју Земље. Проблеми са којима се суочавају ти научници слични су онима с којима се суочавају астрономи. Уз помоћ различитих врста инструмената, астрономи посматрају радијацију која прелази неизмерну удаљеност од звезда, планета, галаксија и егзотичних тела као што су квазари. Стављајући већину информација на располагање, они су развили теорије о таквим дубоким стварима као што је природа звезда или порекло свемира. Они ретко имају прилику да провере своје теорије; међутим, кад то учине, често увиде да су биле неприкладне или потпуно погрешне.

Радио-астроном Герит Вершур пише: ”Новије америчке планетарне сонде откриле су запрепашћујуће малу количину правог знања о садржају свемира. Из близине, Марс је постао далеко другачији од било чега што смо могли да сликамо са Земље . . . Ниједан астроном није предвиђао да би Јупитерови појаси могли да имају такву фантастичну структуру . . . Сатурн је приредио највеће изненађење кад су Воиџерове камере откриле испреплетене прстенове, месеце који се међусобно прескачу и више од 1 000 мањих прстенова . . . Оно што је истина о свемиру изгледа да је истина о лабораторијским узорцима који се фотографишу под све снажнијим увећањем. Сваки прецизнији поглед открива потпуно неочекиване информације које нас збуне и измене наша ранија веровања.“

Геолози, палеонтолози и други који прибављају већину ”доказа“ еволуције су, као и астрономи, заинтересовани за догађаје и ствари које су врло удаљене — не у простору него у времену. Као што се астрономи за своје информације ослањају на нејасну радијацију која прелази незамисливе удаљености, ови други научници присиљени су да се ослањају на трагове који су случајно преживели из далеке прошлости наше планете. Као и астрономи, и они неизбежно морају да греше у многим својим закључцима

Да ли можеш веровати Библији?

Људи који размишљају не треба да буду застрашени мишљењима научника до те мере да не верују Библији. Међутим, то само по себи не доказује ни да јој се може веровати. С тим у вези, треба учинити оно што многи библијски критичари нису учинили — отворити Библију и читати је отворених мисли (Дела апостолска 17:11). Пре неколико година један аустралијски сценарист, који је био критичар Библије, је признао: ”Први пут у свом животу учинио сам оно што је иначе прва дужност новинског извештача: проверити своје чињенице . . . И био сам згранут, јер оно што сам читао [у извештају у Еванђељима] није била легенда и није била натуралистичка измишљотина. То је било извештавање. Извештаји о необичним догађајима из прве и друге руке . . . Извештавање има укус, а тај укус се налази у Еванђељима.“

Ми те храбримо да следиш његов пример. Читај Библију. Кад будеш разматрао дубоку мудрост Библије, начин на који се испуњавају њена пророчанства, као и њено запањујуће јединство, схватићеш да је она више од збирке ненаучних митова (Исус Навин 23:14). Када сам увидиш начин на који мудрост Библије може да промени твој живот набоље, нећеш уопште сумњати у то да је Библија Божија реч (2. Тимотеју 3:16, 17). Да, можеш веровати Библији! (Јован 17:17).

[Фусноте]

[Слика на 7. страни]

Палеонтолозима је тешко разабрати што се догодило у далекој прошлости исто као што је астрономима тешко разабрати природу ствари које постоје у далеким подручјима свемира