Незаборавни потоп

НЕШТО пре 4 300 година, катастрофални потоп је преплавио Земљу. Једним дивовским замахом избрисао је из постојања скоро свако живо створење. Био је таквих размера да је на човечанству оставио неизбрисиви траг, и сваки нараштај је следећем преносио причу о њему.

Око 850 година након потопа, хебрејски писац Мојсије је написао извештај о свеопштем потопу. Тај запис је сачуван у библијској књизи Постање од 6. до 8. поглавља, где можемо наћи сликовите појединости.

Библијски извештај о потопу

Опис тих појединости који даје Постање очигледно је опис очевица: „Када је Ноју било шест стотина година, другог месеца те године, а у седамнаести дан тог месеца, у тај дан развалише се сви извори великог бездана и отворише се уставе небеске. И би потоп на земљи за четрдесет дана и надођоше воде и узеше корабљу и подигоше је од земље. И воде набујаше све већма по земљи, те покрише и сва највиша брда под целим небом“ (Постање 7:11, 17, 19).

О утицају који је потоп имао на живи свет, Библија каже: „Тада изгибе свака пу̏т што се мицаше на земљи: птице, стока, животиње и све што гамиже на земљи, и сви људи.“ Ипак, преживели су Ноје и још седам особа, заједно с примерцима од сваке звери, летећег створења и свега што се кретало по земљи (Постање 7:21, 23). Сви су они били сачувани у великој пловећој арци, дугој око 133 метра, широкој 22 метра, а високој 13 метара. Пошто је једина функција арке била да буде непропусна за воду и да може плутати, није имала ни заобљено дно, ни оштар прамац, ни погонско средство, а ни управљачку опрему. Нојева арка је била једноставно правоугаона лађа слична ковчегу.

Пет месеци након почетка потопа, арка се зауставила на горју Арарат, које се налази на подручју данашње источне Турске. Годину дана након почетка потопа Ноје и његова породица су изашли из арке на суво тло и поново почели да живе нормалним животом (Постање 8:14-19). С временом се човечанство довољно намножило да су људи у близини реке Еуфрат почели да граде град Бабел и његову злогласну кулу. Када је Бог човечанству помешао језик, људи су се одавде постепено разишли у све крајеве земље (Постање 11:1-9). Али, шта је било с арком?

Потрага за арком

Још од 19. века било је бројних покушаја да се на горју Арарат пронађе арка. Ове планине имају два истакнута врха, један висок 5 165 метара, а други 3 914 метара. Виши врх је стално прекривен снегом. Због климатских промена које су уследиле након потопа, арка је ускоро била прекривена снегом. Неки истраживачи чврсто верују да је арка још увек тамо, заробљена дубоко у ледењаку. Они тврде да је било периода у којима се лед довољно отопио и дозволио делу арке да привремено извири.

У књизи In Search of Noah’s Ark цитиран је Џорџ Хагопиан (Georg Hagopian), Јерменин који је тврдио да се 1902. и опет 1904. попео на Арарат и видео арку. Он је рекао да се приликом прве посете у ствари попео на врх арке. „Усправио сам се и разгледао цели брод. Био је дуг. Висина му је била око 12 метара.“ О својим запажањима приликом своје следеће посете је рекао: „Нисам видео никакве заобљене површине. Она није била слична ни једном броду који сам икада видео. Изгледала је више као дереглија равног дна.“

Од 1952. до 1969, Фернан Навара (Fernand Navarra) је четири пута покушавао да пронађе доказ о постојању арке. Приликом свог трећег похода на Арарат, пробио се до дна једне пукотине у ледењаку, где је пронашао комад црног дрвета забијеног у лед. „Морао је бити врло дуг“, рекао је, „и можда још увек повезан с другим деловима бродског костура. Могао сам да га режем само дуж структуре дрвета, све док нисам одломио комад дуг око 1,5 метар.“

Професор Ричард Блис (Richard Bliss), један од неколицине експерата који су испитивали то дрво, рекао је: „Узорак дрвета Навара је структурална греда и импрегнисана је битуминозном смолом. На њој су спојеви клином и утером. А сасвим сигурно је ручно обликована и направљена четвороугластом.“ Старост тог дрвета била је процењена на око четири или пет хиљада година.

Иако су учињени одређени напори да се на Арарату нађе арка, дефинитиван доказ о њеном коришћењу за преживљавање катаклизмичког потопа постоји у запису који о том догађају садржи библијска књига Постање. Потврда тог извештаја може се видети широм света у великом броју легенди примитивних народа о потопу. Размотримо у следећем чланку њихово сведочанство.

[Слика на странама 4, 5]

Носивост арке била је једнака носивости 10 теретних возова, од којих је сваки састављен од око 25 америчких теретних вагона!