Благо из египатских гомила смећа
ДА ЛИ би очекивао да ћеш пронаћи драгоцене библијске манускрипте у гомили смећа? Управо се то догодило на крају прошлог века усред пешчаних равница Египта. Како?
Почетком 1778. и настављајући до краја 19. века, у Египту је случајно откривен известан број папирусних текстова. Међутим, веома се мало систематски истраживало све до пре стотину година. До тада су домаћи феласи пронашли стални доток древних докумената, а египатски истраживачки фонд чији је спонзор Британија увидео је потребу да се пошаље експедиција пре него што буде прекасно. Они су изабрали два научника са Оксфорда, Бернарда П. Гренфела (Bernard P. Grenfell) и Артура С. Ханта (Arthur S. Hunt), који су добили дозволу да истражују подручје јужно од пољопривредне регије у области Фајум (горе).
Подручје названо Бенеса изгледало је обећавајуће Гренфелу због њеног древног грчког имена, Oxyrhynchus. Као центар египатског хришћанства, Oxyrhynchus је било важно место у четвртом и петом веку н. е. У близини су били смештени многи рани манастири, а рушевине тог провинцијалног града биле су обилне. Гренфел се надао да ће ту пронаћи фрагменте хришћанске литературе, али истраживање гробља и порушених кућа није донело никакве резултате. Остале су само гомиле градског смећа, од којих су неке биле високе 9 метара. Копати за папирусима на таквом месту изгледало је скоро као признавање пораза; али истраживачи су одлучили да ипак покушају.
Нађено благо
У јануару 1897. ископан је пробни јарак, и у року од неколико сати пронађени су древни папирусни материјали. Они су укључивали писма, уговоре и службене документе. Прекрио их је ветром нанесен песак, а сува клима сачувала их је скоро 2 000 година.
У само нешто више од три месеца, из Oxyrhynchusa је извађено скоро две тоне записа на папирусу. Било је напуњено двадесет пет великих кутија које су отпремљене у Енглеску. А сваке зиме у наредних десет година, та два неустрашива научника враћала су се у Египат да повећају своју збирку.
Једном приликом, док су ископавали у једном гробљу у Тептунису, ископали су само мумије крокодила. Један радник је из разочарења разбио једног крокодила у комаде. На своје чуђење, открио је да је био омотан листовима папируса. Открили су да су и остали крокодили обрађени на исти начин, а неки свици папируса били су им нагурани у ждрела. На светло дана дошли су фрагменти древног класичног писма, заједно са краљевским уредбама и уговорима помешаним са пословним рачунима и приватним писмима.
Од које су вредности били сви ти документи? Показало се да су веома занимљиви, јер су већину написали обични људи на коине језику, уобичајеном грчком тог времена. Пошто се многе речи које су употребили појављују и у Грчким списима Библије, „Новом завету“, изненада је постало јасно да језик у Писмима није био посебан библијски грчки, као што су тврдили неки научници, већ је то био језик обичног човека. Тако се упоређивањем начина на који су те речи коришћене у свакодневним приликама јасније разумело њихово значење у Хришћанским грчким списима.
Библијски манускрипти
Пронађени су и фрагменти библијских манускрипата, а они су, често написани нечитким писмом са много украшавања и на материјалу слабог квалитета, представљали Библију обичног човека. Испитајмо неке од проналазака.
Хант је открио примерак првог поглавља Матејевог Еванђеља, стихове 1 до 9, 12 и 14 до 20, написан у трећем веку н. е. унцијалним (великим) словима. То је требало постати П-1, прва јединица у каталогу папирусних текстова на папирусу са различитих места, који сада броји готово стотину манускрипата или делова манускрипата Хришћанских грчких писама. Од какве је користи било тих неколико стихова које је Хант пронашао? Начин писања јасно их је датирао у трећи век н. е., а провера текста показала је да се слаже са тада сасвим новим текстом који су саставили Весткот и Хорт. П-1 се сада налази у University Museumu у Филаделфији, Пенсилванија, САД.
Лист папируса из једног кодекса, или књиге, има на левом листу делове 1. поглавља Јована, а на десном листу делове 20. поглавља Јована. Реконструкција делова који недостају указује да је изворно било 25 листова целог Еванђеља, а они су од најранијег времена сигурно укључивали 21. поглавље. Тај папирус означен са П-5, датиран је у трећи век н. е. и данас се налази у British Library у Лондону, Енглеска.
Фрагмент који садржи Римљанима 1:1-7 написан је тако крупним, нечитким словима да научници сматрају да је можда био вежба неког ученика. Сада је означен као П-10 и датиран је из четвртог века н. е.
Један много већи проналазак садржи око трећину писма Јеврејима. Он је био преписан на позадини свитка који на предњој страни има класичне записе римског историчара Ливија. Зашто тако различит материјал на предњој и стражњој страни? У то време је оскудност и цена материјала̂ за писање значила да се стари папируси не могу расипати. Сада означен као П-13, датиран је у трећи или четврти век н. е.
Један лист папируса који садржи делове 8. и 9. поглавља Римљанима, написан јако ситним словима, долази из књиге која је око 11,5 центиметара висока и само 5 центиметара широка. Зато се чини да су џепна издања Библије постојала у трећем веку н. е. Ово издање постало је П-27 и уопште се подудара са Codexom Vaticanusom.
Делови четири листа из кодекса грчке Септуагинте садрже одломке шест поглавља Постања. Тај кодекс је важан због свог датирања из другог или трећег века н. е. и зато што та поглавља недостају у Codexu Vaticanusu и непотпуна су у Codexu Sinaitikusu. Означени као Папирус 656, ти листови се сада налазе у Bodleian Library, Оксфорд, Енглеска.
Сви ти фрагменти не показују веће варијације од наших постојећих раних манускрипата, и тако потврђују да је библијски текст кружио у то рано време међу обичним људима у удаљеном делу Египта. Они такође учвршћују нашу веру у поузданост и тачност Божје речи.
[Слика на 27. страни]
Папируси из Фајума садрже делове 1. поглавља Јована
[Извор]
Уз допуштење British Library
[Извор слике на 26. страни]
Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.