Шта Божје Краљевство значи за многе

ИСУС ХРИСТ је често говорио о Божјем Краљевству. С обзиром на то, историчар Х. Џ. Велс је написао: „Значајна је огромна важност коју је Исус придао поучавању о оном што је називао небеским Краљевством а, с друге стране, безначајност коју му је својим поступцима и наукама придала већина хришћанских цркава. Ова доктрина о небеском Краљевству, која је била главно Исусово учење и која игра тако малену улогу у хришћанским веровањима, сигурно је једна од најреволуционарнијих доктрина које су икад узнемириле и измениле људску мисао.“

Зашто цркве налазе тако мало речи за Божје Краљевство? Можда је један разлог неизвесност о томе шта је Краљевство. Какви ставови постоје о њему?

Како се гледа на Краљевство

Неки су Божје Краљевство поистоветили с Католичком црквом. Након што су 325. н. е. на сабору у Никеји бискупи прихватили цара Константина за свог поглавара, црква се уплела у политику, а народу се говорило да је Краљевство већ дошло. Encyclopædia Britannica објашњава да је, према теологији Августина (354-430. н. е.), „Божје Краљевство већ започело с оснивањем цркве у овом свету“ и да је „већ присутно у црквеним сакраментима“.

Други на Божје Краљевство гледају као на људско достигнуће. У истој енциклопедији стоји: „Протестантске цркве... су убрзо постале институционалне регионалне цркве, те су потиснуле очекивање времена краја“ у вези доласка Божјег Краљевства. Х. Џ. Велс је написао: „Људи су средиште својих живота помакнули с Божјег краљевства и братства људи на неке очигледно животније стварности, Француску и Енглеску, Свету Русију, Шпанију, Прусију... Оне су биле стварни и живи богови Европе.“

Краљевство је и у савремено доба било секуларизовано. Encyclopædia Britannica објашњава: „Карактеристичан је темељни став да човек мора сам припремити будуће савршено друштво у формативном и организацијском смислу, те да су ’надање‘ и ’очекивање‘ замењени људском иницијативом.“ У вези „друштвеног еванђеља“, исто дело наставља: „Тај покрет је хришћанску поруку о Божјем Краљевству углавном сматрао подстицајем за реорганизацију секуларног стања друштва у смислу етике Божјег Краљевства.“

Многи Јевреји су такође Краљевство сматрали људским достигнућем. На конференцији рабина реформистичког јудаизма одржаној 1937. у Колумбусу, у Охају, САД, било је речено: „Ми сматрамо да је наш историјски задатак да са свим људима сарађујемо на успостављању Божјег Краљевства, универзалног братства, правде, истине и мира на Земљи. То је наш месијански циљ.“

Следеће широко прихваћено гледиште је то да је Божје Краљевство стање нечијег срца. На пример, у Сједињеним Америчким Државама 1925. Јужна баптистичка скупштина је објавила: „Божје Краљевство је Божја владавина у срцу и животу појединца у сваком људском односу и у сваком облику и институцији организованог друштва... Божје Краљевство ће бити потпуно тада кад свака мисао и воља човека буде доведена у ропство Христовој вољи.“

Дакле, да ли је црква Божје Краљевство? Хоће ли то Краљевство бити остварено световним средствима? Је ли то стање срца? И шта Божје Краљевство може значити за тебе?