Како гледаш на грех?
„ЗАШТО се она у молитви непрестано моли за опроштење наших греха?“ жалила се домаћица која је проучавала Библију с једном од Јеховиних сведока. „Изгледа као да сам криминалац.“ Попут ове жене, многи данас нису свесни својих греха осим ако нису починили неки злочин.
То је посебно случај на Оријенту, где људи традиционално немају представу о наслеђеном греху како се то научава у јудеохришћанским религијама (Постање 3:1-5, 16-19; Римљанима 5:12). На пример, шинтоисти грех поистовећују с прљавштином која се лако може одстранити замахом свештениковог штапа који на свом врху има причвршћен папир или лан. У том поступку не захтева се покајање за оно што је учињено. Зашто? „Не само зли поступци, него и природне несреће које се не могу контролисати, називају се тсуми [грех]“, објашњава Kodansha Encyclopedia of Japan. Сматрало се да су природне катастрофе, тсуми за које нису одговорни људи, греси чији престанак проузрокују обреди чишћења.
То је довело до мишљења да сваки грех, чак и зли поступци почињени својевољно (осим криминалних поступака кажњивих по закону), може бити одстрањен обредима чишћења. Под насловом „Ритуал политичког чишћења у Јапану“, The New York Times је указао на такав начин размишљања и објаснио да политичари у Јапану који су били укључени у скандале сматрају себе „очишћенима“ кад их њихови бирачи поново изаберу. Зато не долази до стварног поправљања, а слични скандали могу се поновити.
Будисти који верују у самсару, или поновно рађање, и доктрину о карми имају другачије гледиште. „Према доктрини карман“, објашњава The New Encyclopædia Britannica, „добро понашање доноси пријатан и срећан резултат и ствара склоност према сличним добрим поступцима, док лоше понашање доноси зао резултат и ствара склоност према понављаним злим поступцима.“ Другим речима, грешно владање доноси лош плод. Учење карме тесно је повезано са учењем о поновном рађању, јер се каже да неке карме доносе плод у будућим животима много година након живота у коме је то дело почињено.
Како то учење утиче на оне који у њега верују? Будисткиња која је искрено веровала у карму рекла је: „Мислила сам да нема смисла да морам патити због нечега с чиме сам рођена али о чему нисам ништа знала. Морала сам то прихватити као своју судбину. Једнолично певање сутра̂ и напорно настојање да живим добрим животом није решило моје проблеме. Постала сам зловољна и незадовољна, увек се жалећи.“ Због будистичког учења о последицама злог понашања осећала се безвредно.
Још једна религија с Истока, конфуцијанизам, научава друкчији начин излажења на крај с људским злом. Према Хсин Це, једном од три велика конфуцијевска филозофа, људска природа је зла и склона да буде себична. Како би се одржао утврђени ред у друштву међу људима с грешним склоностима, он је нагласио важност лија, што значи исправност, поштовање и утврђен ред ствари. Менг Це, још један конфуцијевски филозоф, иако изражава супротно гледиште о људској природи, признао је постојање друштвених невоља и, уверен да је људска природа добра, ослањао се на самопобољшање као решење. У сваком случају, конфуцијевски филозофи научавали су о важности одгоја и образовања како би се у свету победио грех. Иако се њихова учења слажу да је потребан ли, њихов концепт греха и зла веома је нејасан. (Упореди Псалам 14:3; 51:5.)
Ишчезавајући концепт греха на Западу
На Западу су гледишта о греху традиционално била јасна, а већина се људи слагала да грех постоји и да га треба избегавати. Међутим, став Запада према греху мења се. Многи одбацују сваку свесност о греху, означавајући глас савести „осећањем кривице“, нечим што треба избегавати. Пре више од 40 година, папа Пије XII јадао се: „Грех нашег века састоји се у томе да је изгубљен сваки смисао за грех.“ Према анкети објављеној у католичком недељнику Le Pèlerin, запањујућих 90 посто становништва Француске, где се већина људи издаје за католике, више не верује у грех.
Заиста, изгледа да већина људи на Истоку и Западу сада живи у лагодном самозадовољству у коме их не мучи свесност о греху. Међутим, значи ли то да грех не постоји? Можемо ли га без опасности занемаривати? Да ли ће грех икада нестати?