Божанска подложност — зашто и од кога?

„Знам Господе! Пут човека није њему у власти, не може човек када ходи да управља корацима својим“ (ЈЕРЕМИЈА 10:23).

1. Који се облици независности широко цене?

МЕЂУ најпознатијим људским документима јесте Декларација независности, којом је 13 британских колонија у Северној Америци у 18. веку прогласило своју независност од своје матичне земље, Велике Британије. Оне су желеле слободу, а независност од стране контроле и слобода иду руку под руку. Политичка и економска независност могу бити велика предност. У последње време неке земље Источне Европе учиниле су корак према политичкој независности. Међутим, мора се признати да је таква независност у тим земљама донела са собом многе озбиљне проблеме.

2, 3. (а) Који облик независности није пожељан? (б) Како је та чињеница првобитно била уверљиво објашњена?

² Ма како пожељни могу бити разни облици независности, постоји један облик независности који није пожељан. Који је то облик? Назависност од људског Творца, Јехове Бога. То није благослов већ проклетство. Зашто? Зато што човек није створен да поступа независно од свог Творца, као што тако одговарајуће показују горе цитиране речи пророка Јеремије. Другим речима, човек је створен да буде у подложности свом Творцу. Бити у подложности нашем Створитељу значи бити му послушан.

³ Та чињеница је била уверљиво објашњена првом људском пару преко Јеховине заповести записане у Постању 2:16, 17: ’Једи слободно са свакога дрвета у врту; али с дрвета познања добра и зла не једи, јер у који дан окусиш с њега умрећеш.‘ Одбијање да буде у подложности свом Творцу донело је Адаму и целом његовом потомству грех, патњу и смрт (Постање 3:19; Римљанима 5:12).

4, 5. (а) Шта је последица одбијања људи да буду у подложности Богу? (б) Који је морални закон неизбежан?

⁴ Одбијање људи да буду у подложности Богу немудро је као и морално неисправно. То је у свету довело до широко распрострањеног безакоња, криминала, насиља и сексуалног неморала са својим плодовима полно преносивих болести. Осим тога, зар данашња невоља малолетног криминала није у великој мери проузрокована одбијањем младих да буду у подложности Јехови, као и својим родитељима и законима земље? Тај дух независности видљив је у чудноватом и неуредном начину на који се многи облаче и вулгарном језику који користе.

⁵ Али, нико не може избећи Створитељев неумољиви морални закон: ’Не варајте се. Нема с Богом шале. Шта човек посеје оно ће и пожети. Јер ко сеје у своју пу̏т, од пу̏ти ће трулење пожети, а ко сеје у дух, од духа ће живот вечни пожети‘ (Галатима 6:7, 8).

6, 7. Који је основни узрок одбијања да се буде у подложности, и из којих је то примера видљиво?

⁶ Који је основни узрок свег тог одбијања да се буде у подложности? Једноставно речено, то је себичност и понос. Због тога је Ева, прва жена, дозволила себи да је заведе змија и да поједе забрањени плод. Да је била скромна и понизна, не би јој се свидело искушење да буде као Бог — да сама одлучује шта је добро и лоше. И да је била несебична, не би зажелела нешто што је њен Творац, Јехова Бог, тако изричито забранио (Постање 2:16, 17).

⁷ Недуго након Адамовог и Евиног пада, понос и себичност проузроковали су да Каин убије свог брата Авеља. Исто тако, себичност је проузроковала да извесни анђели поступају независно, напуштајући свој првобитни положај и материјализујући се да би уживали у сексуалним задовољствима. Понос и себичност мотивисали су Нимрода и окарактерисали су већину светских владара од тог времена (Постање 3:6, 7; 4:6-8; 1. Јованова 3:12; Јуда 6).

Зашто Јехови Богу дугујемо подложност

8-11. Која су четири снажна разлога да показујемо божанску подложност?

⁸ Зашто свом Творцу, Јехови Богу, дугујемо подложност? Пре свега зато што је он Универзални Суверен. Сав ауторитет праведно пребива у њему. Он је наш Судија, Законодавац и Краљ (Исаија 33:22). О њему је исправно записано: „Све [је] голо и откривено пред очима онога коме ми треба да одговарамо“ (Јеврејима 4:13).

⁹ Осим тога, пошто је наш Творац свемоћан, нико му се не може успешно противити; нико не може занемарити своју обавезу да буде у подложности Њему. Пре или касније, они који то одбијају биће уништени, као што је био случај с фараоном древног доба и као што ће се догодити Сатани Ђаволу у Божје одређено време (Псалам 136:1, 11-15; Откривење 11:17; 20:10, 14).

¹⁰ Подложност је обавеза свих интелигентних створења зато што она постоје да би служила свом Творцу. Откривење 4:11 објављује: „Достојан си, [Јехова], да примиш славу и част и моћ, јер си ти све ствари створио и по вољи твојој оне постоје и створене су.“ Он је Велики Лончар и он ствара људске посуде да служе његовој сврси (Исаија 29:16; 64:8).

¹¹ Не бисмо смели да превидимо чињеницу да је наш Творац свемудар, тако да он зна шта је за нас најбоље (Римљанима 11:33). Његови закони служе ’да би нам било добро‘ (5. Мојсијева 10:12, 13, Даничић-Караџић). Изнад свега, ’Бог је љубав‘ и зато жели само оно што је за нас најбоље. Колико само подстичућих разлога имамо да будемо у подложности свом Творцу, Јехови Богу! (1. Јованова 4:8).

Исус Христ, савршен пример божанске подложности

12, 13. (а) Како је Исус Христ показао божанску подложност? (б) Које Исусове речи показују његов подложан став?

¹² Без имало сумње, Јеховин јединорођени Син, Исус Христ, пружа нам савршени пример божанске подложности. Апостол Павле указује на то у Филипљанима 2:6-8: „[Исус], постојећи у обличју Божјему, није сматрао као плен који се граби бити једнак с Богом, него је сам себе свлачио [„понизио“, ДК], узевши обличје слуге, поставши као и други људи, и показавши се као човек, понизио је [надаље] сам себе, остајући послушан до саме смрти, и то до смрти на крсту.“ Кад је био на Земљи, Исус је више пута изјавио да ништа не чини на властиту иницијативу; он није поступао независно, већ је увек остајао у подложности свом небеском Оцу.

¹³ У Јовану 5:19, 30 читамо: „Исус узе опет реч, и рече им: У истину, у истину вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе, него он чини оно што види да Отац чини, и све што Отац чини, оно и Син чини онако. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим; и суд је мој праведан, јер ја не тражим воље своје, него вољу Оца који ме је послао.“ Исто тако, у ноћи у којој је издан он је више пута молио: „Не како ја хоћу, него како ти хоћеш“ (Матеј 26:39, 42, 44; види такође Јован 7:28; 8:28, 42).

Древни примери божанске подложности

14. На које је начине Ноје показао божанску подложност?

¹⁴ Међу раним људским примерима божанске подложности био је Ноје. Он је своју подложност показао на три начина. Као прво, тиме што је био праведан човек, беспрекоран међу својим савременицима, ходећи с правим Богом (Постање 6:9). Као друго, градећи арку. Он „учини тако. Он изврши све што му заповеди Бог“ (Постање 6:22). Као треће, оглашавајући упозорење о долазећем потопу као ’проповедник правде‘ (2. Петрова 2:5).

15, 16. (а) Који је диван пример у божанској подложности пружио Аврахам? (б) Како је Сара показала подложност?

¹⁵ Аврахам је био још један изванредан пример божанске подложности. Он је подложност манифестовао тиме што је послушао Божју заповест: „Иди из земље своје“ (Постање 12:1). То је значило да напусти своју удобну средину у Уру (који није био безначајан град, на шта указују археолошка открића) да би стотину година лутао као номад у страној земљи. Аврахам је нарочито показао божанску подложност тиме што је положио велики испит у коме је био спреман да жртвује свог сина Исака (Постање 22:1-12).

¹⁶ Аврахамова жена Сара пружа нам још један диван пример божанске подложности. Лутање у страној земљи са собом је несумњиво донело многе непогодности, али нигде не читамо да се она жалила. Она је пружила диван пример божанске подложности у две прилике кад ју је Аврахам пред паганским владарима представио као своју сестру. Оба пута је сарађивала, иако је због тога замало постала члан харема тих владара. За њену божанску подложност сведочи то што је у себи свог мужа, Аврахама, назвала ’мој господар‘, показујући тиме да је божанска подложност била њен истински став срца (Постање 12:11-20; 18:12; 20:2-18; 1. Петрова 3:6).

17. Зашто се може рећи да је Исак показао божанску подложност?

¹⁷ Немојмо превидети ни пример божанске подложности који је пружио Аврахамов син Исак. Јеврејска традиција указује да је Исак имао око 25 година кад је Јехова заповедио његовом оцу, Аврахаму, да га принесе као жртву. Да је Исак то желео, лако се могао одупрети свом оцу, који је био сто година старији од њега. Али не. Иако се Исак чудио зашто нема животиње за жртву, он се кротко покорио кад га је отац ставио на жртвеник и затим му везао руке и ноге да би спречио или контролисао сваку нехотичну реакцију која је могла наступити да је био употребљен нож за клање (Постање 22:7-9).

18. Како је Мојсије показао примерну божанску подложност?

¹⁸ Годинама касније, Мојсије нам је пружио добар пример у божанској подложности. На то се сигурно указује тиме што је описан као „човек врло устрпљив [„кротак“, ДК], више него ма који други човек на лицу земље“ (Бројеви 12:3). Његово послушно извршавање Јеховиних заповести током 40 година у пустоши, иако је надгледао бунтован народ који је бројио два или три милиона, даље сведочи за његову божанску подложност. Тако запис каже да „Мојсије учини све како му заповеди Господ; све тако учини“ (Излазак 40:16).

19. Којим је изразима Јов показао своју подложност Јехови?

¹⁹ Јов је још једна изванредна личност која нам је пружила одличан пример у божанској подложности. Након што је Јехова дозволио Сатани да уништи све Јовове поседе, да убије његову децу и да га затим удари „злим приштем од пете до темена“, Јовова жена му је рекла: „Још устрајеш у доброћудности својој! Проклињи Бога и умри!“ Међутим, Јов је показао своју божанску подложност тиме што јој је рекао: „Као луда жена говориш. Што? Добро смо примили од Бога, а зло зар да не примамо?“ (Јоб 2:7-10). Исти душевни став показују и његове речи записане у Јову 13:15: „Да ме и убије, опет ћу се уздати у њ“ (ДК). Иако је Јов, у ствари, у великој мери био заинтересован за властито оправдање, не смемо превидети да је Јехова на крају рекао једном од његових тобожњих тешитеља: „Гнев се мој распали на тебе и на два пријатеља твоја што не говористе о мени право као служитељ мој Јоб.“ Јов нам несумњиво пружа диван пример божанске подложности (Јоб 42:7).

20. На које је начине Давид показао божанску подложност?

²⁰ Да споменемо још само један пример из Хебрејских писама, ту је Давид. Кад је краљ Саул прогонио Давида као животињу, Давид је имао две прилике да оконча своје невоље тиме што би убио Саула. Ипак, Давидова божанска подложност спречила га је да то не учини. Његове речи су забележене у 1. Самуеловој 24:7: „Сачувао ме [Јехова] од тога да починим на господару моме, на помазанику [Јеховином], такво дело да метнем руку своју на њега! Јер је он помазаник [Јеховин].“ (Види такође 1. Самуелова 26:9-11.) Он је исто тако показао своју божанску подложност тиме што је прихватао укор кад је чинио грешке или грех (2. Самуелова 12:13; 24:17; 1. Летописа 15:13).

Павлов пример подложности

21-23. У којим је различитим приликама апостол Павле показао божанску подложност?

²¹ У Хришћанским грчким писмима, имамо изванредан пример божанске подложности у апостолу Павлу. Он је у томе опонашао свог Господара, Исуса Христа, као што је то чинио у свим другим аспектима своје апостолске службе (1. Коринћанима 11:1). Иако га је Јехова Бог користио моћније од било ког другог апостола, Павле никад није поступао независно. Лука нам говори да, кад се појавило питање с обзиром на то да ли незнабожачки обраћеници треба да се обрежу, „браћа [из Антиохије] одредише да Павле и Барнаба и неки други од њих иду горе у Јерусалим к апостолима и старешинама, да уреде то питање“ (Дела апостола 15:2).

²² Што се тиче Павлове мисионарске активности, у Галатима 2:9 речено нам је: „Познавши милост која је мени дана, Јаков, Кефа и Јован, који се сматрају као стубови, дадоше мени и Барнаби ортачку руку, да бисмо пошли ми к паганцима, а они к обрезанима.“ Уместо да поступа независно, Павле је тражио вођство.

²³ Исто тако, кад је последњи пут био у Јерусалиму, Павле је прихватио савет који су му дале тамошње старешине у вези с тиме да пође у храм и поступи по процедури Закона да би сви могли видети да он није био отпадник с обзиром на Мојсијев закон. Пошто је изгледало да ће такво поступање завршити погубно кад је гомила насрнула на њега, да ли је његова подложност тим старешинама била грешка? Ни у ком случају, као што је очевидно из онога што читамо у Делима апостола 23:11: „Ону ноћ појави се Господ Павлу, и рече: Буди срчан, јер као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако треба и у Риму да сведочиш.“

24. Који ће даљњи аспекти подложности бити размотрени у следећем чланку?

²⁴ Писма нам заиста пружају снажне разлоге да будемо у подложности и упечатљиве примере оних који су показали такву подложност. У следећем чланку, размотрићемо различита подручја на којима можемо бити у подложности Јехови Богу, помоћ да будемо подложни и награде које су резултат тога.

Како би одговорио?

◻ Који облик независности није пожељан?

◻ Који је основни узрок за одбијање да се буде у подложности?

◻ Из којих разлога Јехови дугујемо подложност?

◻ Које дивне примере божанске подложности пружају Писма?

[Слика на 10. страни]

Нимрод, први послепотопни владар који се побунио против божанске подложности

[Слика на 13. страни]

Ноје, беспрекоран пример божанске подложности (Постање 6:14, 22)