Душевни мир у такмичарском друштву

„КО ХОЋЕ да буде први“, саветовао је Исус Христ својим апостолима, „нека буде од свију последњи, и свима слуга.“ Апостоли су се били расправљали око тога ко је највећи међу њима. Они су знали да је Исус мрзео ту врсту духа. Никада он није своје ученике супротстављао једне другима као начин за унапређивање духовног напретка (Марко 9:33-37).

Пре доласка на земљу, Исус Христ је учествовао у стварању првог људског пара и знао је како су они били створени (Колошанима 1:15, 16). Први људи су били створени са способношћу да напредују без немилосрдног такмичења с другима. Људи нису имали потребу да се међусобно боре како би утврдили ко је њихов вођа, нити су се такмичили са животињама у борби за преживљавање (Постање 1:26; 2:20-24; 1. Коринћанима 11:3).

Порекло такмичарског духа

Како је, дакле, убитачни такмичарски дух постао тако доминантна сила у људском друштву? Први случај убиства у људској историји нам то сугерише. Такмичарски дух од стране Каина, најстаријег сина првог људског пара, водио је до трагедије. Каин је убио свог брата Авеља зато што је Авељева жртва била угодна Богу, док Каинова није. А Библија каже да Каин ’беше од лукавога [„злога“, New World Translation] и уби брата свога‘ (1. Јованова 3:12; Постање 4:4-8).

Да, тај зли, Сатана Ђаво, зачетник је и унапређивач такмичарског духа. Премда је био анђеоски син Божји с високим предностима, он је желео више. (Упореди Езекјел 28:14, 15.) Кад је заводио Еву, он је открио своју сопствену жељу. Рекао је да ће једењем забрањеног плода, она ’постати као Бог‘ (Постање 3:4, 5). У ствари, Сатана је био тај који је желео да буде као Бог, стављајући се у положај ривалства с Јеховом. Дух такмичења с Богом подстакао га је на побуну (Јаков 1:14, 15).

Тај дух је заразан. Под Сатаниним утицајем, од Бога дат мир првобитног породичног уређења био је изгубљен (Постање 3:6, 16). Све од своје побуне против Бога, Сатана Ђаво влада човечанством, потхрањујући дух такмичења, и чак заводећи људе и жене да верују како је убитачно такмичење кључ за успех. Међутим, Библија објашњава: „Где је завист и свађа, онде је неслога и свака врста злих дела“ (Јаков 3:14-16). Сатана је тако лишио човека његове среће и душевног мира.

Успех без такмичења

У супротности са Сатаниним убеђивањем, Библија пружа примере успеха независно од такмичења. Најистакнутији је пример Исуса Христа. Иако је постојао у Божјем облику, он никада није помишљао на то да буде једнак Богу већ је узео облик слуге и дошао на земљу. Штавише, он је понизио сам себе и постао послушан све до смрти на мученичком стубу. Тај став послушности, лишен сваког духа ривалства, водио је до његовог добијања божанске наклоности. „Зато Бог њега и узвиси, и даде му име које је над сваким именом“ (Филипљанима 2:5-9). Који већи успех би могло икоје створење да постигне? Он је угађао свом Оцу до мере до које ниједно друго створење није могло, и он је то чинио без имало духа ривалства или конкуренције (Пословице 27:11).

Бројни верни анђели на небу показују су тај исти став. Иако је Исус, који је био глава анђелима, постао нешто нижи од њих кад је дошао на земљу, они су спремно служили његовим потребама. Јасно је да нису гајили никакву помисао о искоришћавању те ситуације и покушају да га истисну као Арханђела (Матеј 4:11; 1. Солуњанима 4:16; Јеврејима 2:7).

Њихова аверзија према такмичарским ставовима још је очигледнија када осмотримо начин на који реагују на Божју намеру да узвиси неке несавршене људе у бесмртан духовни живот, стање у коме ће они „анђелима судити“ (1. Коринћанима 6:3). Анђели имају обиље искуства у служењу Јехови и имају далеко већу способност да чине добро него што имају несавршени људи. Ипак, анђели срећно служе помазаницима на земљи, никада љубоморни на оно што ће они примити (Јеврејима 1:14). Њихов диван, неконкурентски став омогућује им да наставе да служе пред престољем Сувереног Господа Јехове.

Затим, размисли о древним верним Божјим слугама који ће бити васкрснути на земљи. Аврахам је био један истакнут пример вере и био је назван „отац свих који верују“ (Римљанима 4:9, 11, Димитрије Стефановић). Јов је оставио прави пример устрајности (Јаков 5:11). Мојсије, „човјек врло кротак мимо све људе на земљи“, водио је нацију Израел у слободу (4. Мојсијева 12:3, Даничић-Караџић). Ко је међу несавршеним људима оставио бољи пример вере, устрајности и кротости од тих људи? Међутим, они очекују да наследе земаљско подручје Божјег Краљевства (Матеј 25:34; Јеврејима 11:13-16). Они ће, као и Јован Крститељ, бити рангирани испод ’најмањег у краљевству небеском‘ (Матеј 11:11). Да ли ће они и помишљати на то да се жале, инсистирајући на томе да су њихова вера, устрајност или кротост биле једнаке вери, устрајности и кротости оних којима је дат живот на небу или да су их чак у неким случајевима надмашили? Сигурно не! Они ће бити срећни земаљски поданици Божјег Краљевства.

И данас су људи без такмичарског става срећни што су ту. Јасуо, споменут у првом чланку, ушао је дубоко у дуг због рискантног улагања злата и изгубио сав свој посед. Његови „пријатељи“ су га напустили. Кад је његова жена почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима, он је ишао на њихове састанке из осећања грижње савести због патње коју је проузроковао својој породици. Коначно, лишио се конкурентности и постао Јеховин сведок. Сада је срећан што је окружен хришћанским пријатељима, таквом врстом пријатеља који су спремни да му помогну у време невоље.

Како сачувати душевни мир

Није увек лако сачувати душевни мир у немилосрдном, конкурентском друштву. Добро чинимо ако запазимо да Библија осуђује „непријатељства, свађе, пакости, срдње, пркоси, распре, подвојености, секте, завист“ као „дела пу̏тена“ која спречавају људе од наслеђивања Божјег Краљевства. Сва та дела иду руку под руку с такмичарским духом. Није чудо што је апостол Павле охрабрио Галаћане: „Не тражимо лажне славе [„Немојмо постати себични“, NW] раздражујући један другога [изазивајући такмичење један с другим“, NW] и завидећи један другоме“ (Галатима 5:19-21, 26).

У овом контексту, Павлово писмо је показало кључ за излажење на крај са егоистичким такмичењем. Он је рекао: „Али је плод Духа љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милосрђе, верност, кротост, уздржање. А закон није против тих ствари“ (Галатима 5:22, 23). Плод духа нам помаже да наш ум ослободимо ривалства. Осмотримо, на пример, особину љубави. „Љубав није завидљива [„љубоморна“, NW]”, објашњава Павле. „Љубав се не узноси, не надима се, не чини што не ваља, није користољубива, не раздражује се“ (1. Коринћанима 13:4-7). Развијањем љубави, ми можемо искоренити љубомору, покретачку силу у духу такмичења. Други плодови духа нам такође помажу да из свог срца и ума избришемо сваки преостали траг убитачног, такмичарског духа. Дакле, уз самосавладавање сваки покретачки нагон да се такмичимо против других како бисмо победили по сваку цену ускоро може бити потиснут! (Пословице 17:27).

Међутим, да бисмо развијали те особине, ми морамо дозволити Божјем духу да делује на нама. Ми можемо подстаћи то корисно деловање светог духа тиме што истрајемо у молитви и молимо за Божји дух да нам помогне (Лука 11:13). У одговору на нашу молитву, шта ће нам Бог доделити? Библија одговара: „Не узнемирујте се ни за што, него у свим стварима казујте потребе своје Богу с молитвама и молбама, са давањем хвале. И мир Божји, који превазилази сваки разум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Исусу Христу“ (Филипљанима 4:6, 7).

То је било очигледно у случају Исусових апостола. Чак и након што је Исус увео Господову вечеру своје последње ноћи са апостолима, они су се још увек препирали око тога који од њих је изгледало да треба бити највећи (Лука 22:24-27). Исус је у различитим приликама покушавао да им помогне да исправе своје размишљање, али тај такмичарски став је био дубоко усађен у њима (Марко 9:34-37; 10:35-45; Јован 13:12-17). Међутим, кад су примили свети дух око 50 дана после те препирке, њихов став се променио. Није било расправе око тога ко ће их заступати у говорењу радозналом мноштву окупљеном тог дана на Пентекост (Дела апостола 2:14-21).

Није било места никаквој људској доминацији над хришћанском скупштином. Кад су морали да реше један проблем у вези са обрезањем, Јаков, који чак није био ни ученик у време Исусове смрти, председавао је тим важним састанком. Нема никаквог знака расправе око тога ко ће преузети вођство на том састанку водећег тела хришћанске скупштине. Каква промена од времена када су апостоли били упрљани такмичарским духом! Уз помоћ светог духа, они су се присетили Исусових наука и почели да схватају значење његових поука (Јован 14:26).

То исто може бити и с нама. Уз помоћ светог духа, ми можемо савладати сваки преостали нагон да се такмичимо с другима како бисмо напредовали на њихову штету. Уместо тога ми можемо добити душевни мир који превазилази сваку мисао. Библија нам засигурава да ће извор убитачног такмичења, Сатана Ђаво, ускоро бити бачен у бездан, учињен неактивним (Откривење 20:1-3). Ривалство међу ближњима више неће постојати. Да ли ће резултат бити друштво без икаквог напретка? Ни у ком случају! Људи ће се подизати до савршенства, не кроз било какво такмичење међу собом, већ кроз примену Исусове откупне жртве за њих (1. Јованова 2:1, 2).

Раније споменути Кејносуке, који је једном доживео славу светског успеха продавањем рекордног броја аутомобила, исцрпео се и ментално и физички, али је коначно напустио свој посао. „Сада је мој живот пун праве радости“, каже он. Он је увидео зашто прави успех обележава Исусов живот. Сада налази освежење у свему што може да учини у Божјој светској скупштини. Он се тако припрема за нови свет, који ће бити без такмичења. И ти можеш имати предслику тог друштва новог света ако посетиш једну од Дворана Краљевства у свом подручју и дружиш се с Јеховиним сведоцима.

[Слика на 7. страни]

Мир и сарадњу уживаће људско друштво у Божјем новом свету