Зашто Јеховини сведоци бдију

„Бдите... јер не знате у који ће час доћи Господ ваш“ (МАТЕЈ 24:42).

1. На кога се примењује упозорење да ’бдију‘?

НА СВАКОГ Божјег слугу — без обзира да ли је млад или у годинама, да ли је новопредан или с дугим стажом службе — примењује се библијско упозорење: „Бдите“! (Мат. 24:42). Зашто је то важно?

2, 3. (а) Какав је знак Исус јасно описао, и шта показује испуњење пророчанства? (б) Која околност на коју се указује у Матеју 24:42 испитује истинитост наше вере, и како?

² При крају своје службе на земљи, Исус је прорекао знак своје невидљиве присутности у сили Краљевства (Матеј, поглавља 24 и 25). Он је јасно описао то време своје краљевске присутности — а догађаји у испуњењу пророчанства показују да је он био устоличен за Краља на небесима 1914. Он је такође указао на једну околност која ће затим испитати истинитост наше вере. У повезаности с временом кад ће он кренути у акцију као Извршилац пресуде да уништи садашњи зли систем током велике невоље Исус је рекао: „О дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, ни син, него Отац сам.“ С тим на уму он је рекао: „Бдите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш“ (Матеј 24:36, 42).

³ То што не знамо дан и час кад ће почети велика невоља захтева да ако тврдимо да смо хришћани, треба да живимо као прави хришћани сваког дана. Да ли ће начин на који користиш свој живот резултовати Господовим признањем кад дође велика невоља? Или ако пре дође смрт, да ли ће се он сетити тебе као онога ко је лојално служио Јехови све до краја свог садашњег живота? (Матеј 24:13; Откривење 2:10).

Рани ученици су настојали да буду будни

4. Шта можемо научити из Исусовог примера духовне будности?

⁴ Сам Исус Христ је поставио најизванреднији пример духовне будности. Он се свом Оцу молио често и горљиво (Лука 6:12; 22:42-44). Кад је био суочен с кушњама, он се снажно ослањао на вођство садржано у Писму (Матеј 4:3-10; 26:52-54). Није дозволио да буде одвраћен од дела које му је Јехова доделио (Лука 4:40-44; Јован 6:15). Да ли ће они који су себе сматрали Исусовим следбеницима бити исто тако будни?

5. (а) Зашто су Исусови апостоли имали проблема у одржавању духовне равнотеже? (б) Какву је помоћ Исус пружио својим апостолима након свог васкрсења?

⁵ Понекад су се чак и Исусови апостоли колебали. Као резултат превелике ревности и погрешних идеја, они су морали да се суоче с разочарењима (Лука 19:11; Дела апостола 1:6). Пре него што су научили да се у потпуности ослањају на Јехову, изненадне кушње избациле су их из равнотеже. Тако су, кад је Исус био ухапшен, његови апостоли побегли. Касније те ноћи, Петар је, из страха, више пута порекао да чак познаје Христа. Апостоли још нису били узели к срцу Исусов савет: „Бдите и молите се“ (Матеј 26:41, 55, 56, 69-75). Након свог васкрсења Исус је користио Писмо да ојача њихову веру (Лука 24:44-48). И кад је изгледало да би неки од њих могли да ставе на друго место службу која им је била поверена, Исус је ојачао њихову мотивацију да се концентришу на важније дело (Јован 21:15-17).

6. На које је две замке Исус раније упозорио своје ученике?

⁶ Исус је раније упозорио своје ученике да не смеју бити део света (Јован 15:19). Такође их је саветовао да не господаре један над другим него да служе заједно као браћа (Матеј 20:25-27; 23:8-12). Да ли су они следили тај савет? Да ли су на прво место стављали дело које им је он дао?

7, 8. (а) Како запис који су начинили хришћани из првог века показује да су узели к срцу Исусову опомену? (б) Зашто је била важна стална духовна будност?

⁷ Док год су апостоли били на сцени, они су чували скупштину. Историја сведочи да рани хришћани нису били укључени у политичка збивања Римског Царства и да нису имали узвишену свештеничку класу. С друге стране, они су били горљиви објавитељи Божјег Краљевства. До краја првог века, они су сведочили по целом Римском Царству, стварајући ученике у Азији, Европи и северној Африци (Колошанима 1:23).

⁸ Међутим, ти успеси у проповедању нису значили да више није било никакве потребе да се бдије у духовном погледу. Исусов проречени долазак још увек је био у далекој будућности. А кад су скупштине ушле у други век н. е., појавиле су се ситуације које су угрозиле духовност хришћана. Како?

Они који су престали да буду будни

9, 10. (а) Након смрти апостола, какав је развој догађаја показао да многи који су се издавали за хришћане нису бдели? (б) Који су библијски стихови наведени у овом одломку могли помоћи онима који су се издавали за хришћане да остану духовно јаки?

⁹ Неки који су дошли у скупштину почели су да изражавају своја веровања помоћу грчке филозофије, како би оно што су проповедали учинили прихватљивијим људима из света. Постепено су паганске доктрине, као што су Тројство и урођена бесмртност душе, постале део зараженог облика хришћанства. То је довело до напуштања миленијумске наде. Зашто? Они који су прихватили веровање у бесмртност душе закључили су да ће душа која преживи људско тело све благослове Христовог владања постићи у духовном подручју. Зато нису видели потребу да пазе на Христову присутност у сили Краљевства. (Упореди Галатима 5:7-9; Колошанима 2:8; 1. Солуњанима 5:20.)

¹⁰ Ту ситуацију истакли су други догађаји. Неки који су тврдили да су хришћански надгледници почели су да користе своје скупштине као средство да би истицали себе. Подмукло су својим властитим мишљењима и наукама приписали вредност једнаку Писму, па чак и већу од његове вредности. Кад се појавила прилика, та отпадничка црква чак се ставила на располагање да служи интересима политичке државе (Дела апостола 20:30; 2. Петрова 2:1, 3).

Резултати повећане будности

11, 12. Зашто протестантска реформација није означила повратак правом обожавању?

¹¹ После векова злоупотреба од стране католичке цркве, неки реформатори су отворено проговорили у 16. веку. Али, то није означило повратак правом обожавању. Зашто није?

¹² Иако су се различите протестантске групе ослободиле власти Рима, са собом су понеле многе темељне науке и поступке отпада — концепт о свештенству и лаицима, такође веровање у Тројство, бесмртност душе и вечно мучење након смрти. И, попут католичке цркве, наставили су да буду део света, тесно повезани с политичким елементима. Тако су имали тенденцију да одбаце било каква очекивања Христовог доласка као Краља.

13. (а) Шта показује да су неки људи заиста ценили Божју реч? (б) Током 19. века, који је догађај почео посебно да интересује оне који су се издавали за хришћане? (в) Зашто су многи доживели разочарење?

¹³ Ипак, Исус је прорекао да ће после смрти апостола̂ прави наследници Краљевства (које је упоредио са пшеницом) наставити да расту заједно с имитацијом хришћана (или, коровом) све до времена жетве (Матеј 13:29, 30). Данас не можемо ни са каквом сигурношћу навести све оне које је Господар сматрао пшеницом. Али, вредно је запазити да је током 14, 15. и 16. века било људи који су ризиковали своје животе и слободу да би превели Библију на језик обичног човека. Други не само да су прихватали Библију као Божју реч него су и одбацивали Тројство као небиблијско. Неки су одбацивали веровање у бесмртност душе и мучење у пакленој ватри као нешто што се никако не слаже с Божјом речи. Такође, током 19. века, као резултат повећаног проучавања Библије, групе у Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Енглеској и Русији почеле су изражавати уверење да време за Христов повратак непосредно предстоји. Али, већина њихових очекивања довела је до разочарања. Зашто? У знатној мери, било је то зато што су се превише ослањали на људе а недовољно на Писмо.

Како су се они показали буднима

14. Опиши приступ проучавању Библије који су примењивали Ч. Т. Расел и његови другови.

¹⁴ Тада су, 1870, Чарлс Тејз Расел и неки од његових другова формирали групу за проучавање Библије у Алегенију у Пенсилванији. Они нису били први што су разабрали многе библијске истине које су пригрлили, али кад су проучавали створили су навику да пажљиво провере све библијске стихове о датом питању.a Њихов циљ није био да нађу доказне текстове за унапред замишљене идеје, него да буду сигурни да су извукли закључке који су у складу са свиме што Библија каже о тој ствари.

15. (а) Шта су други осим брата Расела схватили? (б) Шта је Истраживаче Библије означило као различите од њих?

¹⁵ Неколицина других пре њих схватила је да ће се Христ вратити невидљиво као дух. Неки су увидели да сврха Христовог повратка није била да спали земљу и избрише сав људски живот, него да, уместо тога, благослови све породице на земљи. Постојала је чак и неколицина оних који су разумели да ће година 1914. означити крај времена̂ незнабожаца. Али, за Истраживаче Библије повезане с братом Раселом, то је било више од тачака за теолошку дискусију. Они су изградили своје животе око тих истина и дали су им међународни публицитет у обиму који није имао премца у тој ери.

16. Зашто је брат Расел 1914. године писао: „[Ми] се налазимо у времену испитивања“?

¹⁶ Ипак, требало је да и они бдију. Зашто? На пример, иако су знали да је библијско пророчанство означило 1914, они нису са сигурношћу знали шта ће се у ствари догодити те године. То их је ставило на испит. У Кули стражари од 1. новембра 1914, брат Расел је написао: „Немојмо заборавити да се налазимо у времену испитивања... Ако постоји икоји разлог који би некога навео да одустане од веровања у Господа и Његову Истину и да престане да приноси жртву за Господову Ствар, онда није само љубав према Богу у срцу оно што је подстакнуло занимање за Господа, него нешто друго; по свој прилици нада да је време кратко; посвећење је било само на одређено време.“

17. Како су А. Х. Макмилан, и други попут њега, одржали духовну равнотежу?

¹⁷ Неки су у то време напустили Јеховину службу. Али А. Х. Макмилан био је онај који то није учинио. Годинама касније искрено је признао: „Понекад су наша очекивања за одређени датум била већа него што је Писмо оправдавало.“ Шта му је помогло да одржи духовну равнотежу? Схватио је, како је рекао, да „кад се та очекивања нису испунила, то није променило Божје намере“. Он је додао: „Научио сам да морамо признати своје грешке и наставити да истражујемо Божју реч за веће просветљење.“b Ти рани Истраживачи Библије понизно су допустили Божјој речи да исправи њихово гледиште (2. Тимотеју 3:16, 17)

18. Како је хришћанска будност доносила прогресивне користи у питању да се не буде део света?

¹⁸ Током година које су следиле, њихова потреба за будношћу се није смањила. Наравно, они су знали да хришћани не смеју да буду део света (Јован 17:14; Јаков 4:4). У складу с тим, нису се придружили хришћанском свету у прихватању Друштва народа као политичког израза Божјег Краљевства. Али, све до 1939. нису јасно видели спорно питање хришћанске неутралности. (Види Кулу стражару, 1. новембар 1939 [енгл.].)

19. Какве су користи у скупштинском надгледању биле резултат тога што је организација наставила да бдије?

¹⁹ Они никада нису имали свештеничку класу, иако су неке изборне старешине сматрале да је проповедање у скупштини све што треба да се од њих очекује. Међутим, с горљивом жељом да се прилагоди Писму, организација је поново размотрила улогу старешина у светлу Писма, радећи то увек изнова кроз ступце Куле стражаре. Организационе промене су предузимане у складу с оним на шта је указивало Писмо.

20-22. Како се цела организација прогресивно припремала да изврши проречено дело светског објављивања Краљевства?

²⁰ Цела организација се убрзано припремала да потпуно изврши дело које је Божја реч изложила за наше време (Исаија 61:1, 2). У ком је обиму требало да се добра вест објављује у наше дане? Исус је рекао: „Свим народима треба да се најпре проповеда еванђеље“ (Марко 13:10). С људског гледишта, тај задатак је често изгледао немогућ.

²¹ Ипак, с поуздањем у Христа као Главу скупштине, класа верног и разборитог роба кренула је напред (Матеј 24:45). Они су верно и одлучно наглашавали Јеховином народу дело које треба извршити. Од 1919. надаље, стављен је повећани нагласак на службу на терену. Многима није било лако да иду од куће до куће и разговарају са странцима (Дела апостола 20:20). Али, студијски чланци као што су „Благословљени су неустрашиви“ (1919) и „Будите одважни“ (1921) помогли су некима да започну с тим делом, с поуздањем у Јехову.

²² Позив, објављен 1922, да се ’оглашује, оглашује, оглашује Краљ и његово Краљевство‘ пружио је потребан стимуланс да се том делу да̂ истакнуто место које заслужује. Од 1927. надаље, биле су уклоњене старешине које нису прихватиле ту библијску одговорност. Негде у то време, путујући представници Друштва, пилгрини, били су одређени да буду регионални управитељи службе, дајући личну поуку објавитељима у служби на терену. Нису сви могли бити у пионирској служби, али су преко викенда многи целе дане посвећивали служби, започињући рано ујутро, застајући само накратко да поједу сендвич, а затим настављајући са службом до касно послеподне. То су била значајна времена теократског развоја, а ми извлачимо велику корист из разматрања начина на који је Јехова водио свој народ. Он то наставља да чини. Уз његов благослов, дело проповедања добре вести о успостављеном Краљевству биће доведено до успешног завршетка.

Да ли ти бдијеш?

23. Што се тиче хришћанске љубави и одвојености од света, како као појединци можемо показати да бдимо?

²³ Одговарајући на Јеховино вођство, његова организација наставља да нас упозорава на поступке и ставове који би нас идентификовали као део света и тако нас довели у опасност да прођемо с њим (1. Јованова 2:17). С друге стране, ми појединачно треба да будемо будни одговарајући на Јеховино вођство. Јехова нам такође даје упутства како да живимо и радимо заједно. Његова организација нам помаже да имамо све веће цењење тога шта у ствари значи хришћанска љубав (1. Петрова 4:7, 8). Наше остајање буднима захтева да искрено настојимо да примењујемо тај савет, упркос људској несавршености.

24, 25. У којим битним погледима треба да бдимо, с каквим изгледом?

²⁴ Верни и разборити роб нас доследно подсећа: „Уздај се у Јехову свим својим срцем и не ослањај се на властито разумевање“ (Пословице 3:5, NW). „Молите се непрестано“ (1. Солуњанима 5:17). Ми смо саветовани да научимо да своје одлуке темељимо на Божјој речи, да дозволимо да та реч буде ’жижак нашој нози и светлост нашој стази‘ (Псалам 119:105). Ми смо с љубављу охрабрени да на прво место у свом животу стављамо проповедање добре вести о Божјем Краљевству, дело које је Исус прорекао за наше време (Матеј 24:14).

²⁵ Да, верни и разборити роб је сигурно будан. Ми као појединци такође треба да бдимо. Као резултат чињења тога, нека се нађемо међу онима који стоје признати пред Сином човечјим кад дође да изврши пресуду (Матеј 24:30; Лука 21:34-36).

[Фусноте]

У прегледу

◻ Као што је показано у Матеју 24:42, зашто треба да будемо будни?

◻ Како су Исус и његови следбеници из првог века одржавали духовну будност?

◻ Од 1870, како су се развијали догађаји зато што су Јеховине слуге биле будне?

◻ Шта ће пружити доказ да смо као појединци будни?

[Слике на 23. страни]

Исус је остао запослен у делу које му је доделио његов Отац. Он се такође горљиво молио

[Слика на 24. страни]

Чарлс Тејз Расел у својим позним годинама

[Слика на 25. страни]

Више од 4 700 000 објавитеља Краљевства активно је у целом свету