Будите спремни!
„И ви будите спремни, јер ће Син човечији доћи у час у који не мислите“ (ЛУКА 12:40, др Чарнић)
1. Шта је Христ рекао о потреби да се стално бдије?
ИСУС Христ је опомињао своје слуге да буду будни. Рекао је, на пример: „Али ви се чувајте; ето, све сам вам унапред казао. ... И тада ће видети Сина човечјега како иде у облацима с великом силом и славом. ... А о оном дану или часу нико не зна, ни анђели на небу ни Син, него само Отац. Пазите, останите будни, јер не знате када је одређено време — као кад човек полазећи на пут изван земље остави своју кућу и овласти своје робове, свакоме одреди његов посао, а вратару нареди да бди. Бдијте, дакле, стално; јер не знате кад ће доћи господар кући, да ли увече, или у поноћ, или кад петлови певају или ујутро; да вас, кад изненада дође, не нађе где спавате. А што вама говорим, свима говорим: бдијте стално“ (Марко 13:23—37, НС).
2. У којој вези стоје будност и узорна молитва, али како су ту везу умањиле цркве хришћанства?
2 У претходном чланку изнети су многи докази из неутралних извора који показују да цркве хришћанства нису остале будне. Према Католичкој енциклопедији умањили су важност очекивања Краљевства тврдећи да Божје краљевство значи да „Бог влада у нашим срцима“, и тиме су узорну молитву, Оченаш, лишили њеног целог значења. Супротно томе изјављује се у Новој британској енциклопедији: „Молбе у Оченашу унапред претпостављају најжалоснију ситуацију — да се неће поштовати Божје име и његова воља и да његово Краљевство још није дошло.“ Да, узорна молитва унапред претпоставља будност. На шта треба хришћани нарочито да пазе?
’Пазити’ — на шта?
3. Зашто не би требало хришћани да игноришу фактор времена?
3 Поближе испитивање библијских пророчанстава о „последњим стварима“ откриће тачно на шта треба да ’пазе’ хришћани. Прво, не сме да изгубе из вида фактор времена, јер је Исус Христ говорио о ’одређеном времену’ које је познато само његовом Оцу (Марко 13:32, 33). Осим тога, Исус је рекао својим ученицима да ће Јерусалим ’газити народи док се не испуне одређена времена народа’ (Лука 21:24, НС). Исус је, очигледно, дао својим ученицима то обавештење да би могли да препознају време краја, јер је оно део његовог одговора на питање: „Учитељу, па кад ће то бити? И какав је знак кад ће се то догодити?“ (Лука 21:7, др Чарнић).
4. На који би знак требало да гледају хришћани?
4 Осим тога, као што је требало да пазе на фактор времена, требало је исто да гледају на ’знак’ споменут у Матеју 24:3 и Марку 13:4. Тај знак са многим карактеристикама — који укључује међународне ратове, глади, земљотресе, заразне болести и прогонство правих хришћана — означио би, заједно са испуњењем пророчанства о времену, ’генерацију која неће проћи’ док се не догоди све оно што треба да се догоди у време краја (Лука 21:10—12, 32).
5. Како би био Христ током свих тих векова са својим правим следбеницима, али да ли је то било све што је мислио када им је описао знак своје „присутности“?
5 Који би важни догађаји, везани за ’свршетак поретка’, били најављени тим знаком? Исусови ученици су питали: „Који ће бити знак твоје присутности?“ (гр. парусиа) (Матеј 24:3, НС). Шта би значила Христова „присутност“? Много више него само да буде у духу са својим правим следбеницима када се састану или обављају задатак прављења ученика. Такву подршку би пружао својим ученицима током свих векова (Матеј 18:20; 28:18—20). Чак и теолози хришћанства признају да је реч „присутност“ добила једно посебно значење. Њу Интернејшенел Дикшенери ов Њу Тестемент Теолоци коментарише: „Идеја о парусији везује се сада за долазак Исуса на крају века, очекиван од цркве.“ Од почетка до краја Хришћанских грчких списа опомињу се хришћани да живе у очекивању присутности Христове (Матеј 24:3, 27, 37, 39; Јаков 5:7, 8; 2. Петрова 3:3, 4; 1. Јованова 2:28; Откривење 1:7; 22:7).
6. а) Шта би значила Христова присутност за зли поредак? б) Како би се одразила присутност Христова на оне који би још живели на Земљи?
6 Присутност Христова не би значила ништа мање до ’свршетка поретка’ (Матеј 24:3; Марко 13:4). Значила би да је дошло „време краја“ (или ,,последњи дани“) садашњег злог поретка (Данило 12:4, 9; 2. Тимотеју 3:1—5). Значила би да је Христ добио наредбу од свог Оца да прими краљевску власт над земљом и влада ’усред непријатеља својих’ (Псалам 110:2; 2:6—9; Откривење 11:15— 18). Пре но што буде судио свету у опште, Христ би прегледао своју скупштину и васкрснуо помазане хришћане који су у верности умрли (1. Коринћанима 15:21, 23; 1. Солуњанима 2:19; 3:13; 4:13—17; 2. Солуњанима 2:1). Помазане хришћане, који још буду били на Земљи и служили у верности као Христов „роб“ тиме што би остали духовно будни и делили духовну ’храну у право време’, Христ би поставио над ’свим својим имањем’ — интересима Краљевства на Земљи (Матеј 24:45—47; Лука 12:42—44). Овај „верни и разборити роб“ морао би да учествује у делу проповедања ’добре вести о краљевству’ широм света и да га надгледа, и тада би ’дошао крај’ (Матеј 24:14).
7. На који би други знак требало да пазе хришћани чак и за време Христове присутности, и зашто би се и даље молили да ,,дође“ Божје царство?
7 Прави хришћани морају стално да бдију да би угледали оно што би доказало да живе у време Христове присутности и ’свршетка поретка’. Али чак и за „време краја“ треба да пазе на „знак Сина човечијег“ — његов долазак за извршење осуде над сотониним злим поретком (Матеј 24:30, 44; Марко 13:26, 35; Лука 12:40; 21:27; 2. Солуњанима 1:7—10). Па иако би Христ био већ ’присутан’ и успоставио своје Краљевство, морали би још увек да ’дођу’ он и његово Краљевство и ’разбију и униште’ народе и краљевства сотониног света (Данило 2:44). То исто објашњава зашто је Исус, пошто је навео појединости „знака“ своје присутности, још додао: „Кад видите да се ово збива, знајте да је Божје краљевство близу“ (Лука 21:31, НС). Да, чак и за време Христове присутности хришћани би се молили још увек да дође Божје краљевство и морали би још увек да ’пазе’ и ’бдију’ да би препознали одређено време „краја“ и свог ’избављења’ (Марко 13:7, 29, 32—37; Лука 21:9, 28).
Ко је остао „будан“?
8. Наброј све оно на шта је требало да пазе хришћани?
8 Као што смо управо изнели, требало је да хришћани живе у очекивању краја ’одређених времена народа’. Требало је да пазе на „знак“ Христове присутности и свршетка поретка. Требало је да очекују васкрсење помазаних хришћана који су у верности умрли као и јасну идентификацију класе ’верног и разборитог роба’ која је постављена над земаљским интересима Христовог краљевства. И на крају, требало је да тај „роб“ стално дели духовну храну и истовремено предводи у проповедању ’добре вести о краљевству по свој настањеној земљи’ пре ’краја’.„Знак сина човечијег“ појавио би се тако што би Исус ’дошао’ да уништи сотонин зао поредак.
9. Ко је доказао да је пазио на крај ,,одређених времена народа“ и како је Сионска кула стражара помогла хришћанима да буду у духовном погледу на опрезу?
9 Ко је остао будан и пазио на све то? Чарлс Т. Расел из Питсбурга (Пенсилванија, САД) брижљиво је гледао, још 1876, на крај „одређених времена народа“ или „времена незнабожаца“. Те године је објавио чланак са насловом „Када ће се завршити времена народа?“. У њему је писао: „Седам времена навршиће се 1914. године после Христа.“ Од 1880. па наовамо то исто обавештење било је објављивано у редовима часописа Сионска кула стражара. У мартовском издању 1880. писао је: „’Времена незнабожаца’ трају до 1914. и небеско краљевство ће тек тада да добије пуну власт.“ Признајемо да истраживачи Библије, који су написали тај чланак, нису имали тада још тачно разумевање Библије и историје о правом значењу краја „одређених времена народа“, као што га ми данас имамо.* Ипак је било важно да су били „будни“ и помогли својим сухришћанима да буду у духовном погледу на опрезу.
10. Како је било тачно објашњено право значење Христове ,,присутности“?
10 Иста група истраживача Библије, удружена са Чарлс Раселом и часописом Сионска кула стражара, помогла је искреним хришћанима да разумеју да ће Христова присутност бити невидљива и да се Христ неће вратити на Земљу да влада као људски краљ. Скретала је пажњу господаревој „служинчади“ на светска збивања у вези са „знаком“ Христове присутности и ’времена краја’.
11. а) Шта се тада још није потпуно разумело у вези са земаљским краљевствима и ’одношењем’ помазаних хришћана? б) Које боље разумевање Данила 2:44 и 1. Солуњанима 4:15—17 имамо данас?
11 Тачно је да су тада истраживачи Библије мислили да ће успостава Краљевства на небу значити непосредно уништење земаљских краљевстава и истовремено ’одношење’ помазаних хришћана да би се сјединили са умрлим помазаним хришћанима, који су били васкрснути у време Христове присутности (2. Солуњанима 2:1). Но, ко их може окривити што нису потпуно разумели да се између почетка и краја испуњења Данила 2:44 још мора извршити велико дело сакупљања и да се у 1. Солуњанима 4:15—17 споменуто ’одношење’ односи на непосредно васкрсење помазаника који ће умирати после почетка првог васкрсења? (1. Коринћанима 15:36, 42—44; Римљанима 6:3).
12. а) Шта је очекивао Христ да ради његов верни „роб“ када је дошао да прегледа своје домаћинство и кога је нашао да то ради? б) Шта ради до данашњег дана класа верног ,,роба“?
12 Данас разумемо те ствари јер Божја реч, помоћу класе „верног и разборитог роба“ у све бољем светлу светли (Приче Соломунове 4:18). Исус је рекао о том „робу“: „Ко је, у ствари, верни и разборити роб, којег је господар његов поставио над служинчади својом да би им дао храну на време? Срећан је онај роб кога господар, кад дође, нађе да чини тако. Заиста вам кажем: поставиће га над свим имањем својим“ (Матеј 24:45—47). Када је устоличени Господ Исус прегледао своју кућу године 1919, нашао је групу хришћана која је, захваљујући духовној ’храни у право време’, духовно ’бдила’ у вези са часописом Кула стражара. Ова класа „роба“ дели у верности духовну храну до данашњег дана да би ’служинчад’ господара и њени сарадници били у стању да ’стално пазе и остану будни’ (Марко 13:33).
Будност или тромост
13. Која би питања требало да поставе себи они који критикују Јеховине сведоке?
13 Лако је утврђеним црквама хришћанства и другим људима да критикују Јеховине сведоке због тога што је у њиховим публикацијама понекад писало да извесне ствари могу да се догоде у одређено време. Али зар то није у складу са Христовим позивом: „Бдијте стално“? (Марко 13:37, НС). Да ли су цркве хришћанства обављале хришћанску будност тиме што уче да Краљевство значи да „Бог влада у нашим срцима“? Зар нису тиме пре подстицале духовну поспаност сматрајући очекивање „краја“ „безначајним“ и „празним митом“? Да ли су отпадници, који тврде да су „последњи дани“ почели о Духовима и да обухватају целокупну хришћанску еру, подстицали на хришћанску будност? Зар нису пре подстицали духовну тромост?
14. Који примери показују да су верне Јеховине слуге у прошлости са претераном ревношћу очекивале да виде испуњење Божјих намера?
14 Тачно је да се нека очекивања, за која се чинило да су почивала на библијској хронологији, нису испунила у очекивано време. Али, зар није далеко боље учинити неке грешке, у претерано ревносном очекивању остварења Божјих намера, него „преспавати“ испуњење библијских пророчанстава? Зар се није Мојсије забунио у рачуну за 40 година када је покушао прерано да ослободи Израел из невоље? (1. Мојсијева 15:13; Дела апостолска 7:6, 17, 23, 25, 30, 34). Зар нису Христови апостоли били претерано ревносни у свом очекивању да виде успоставу Краљевства, а да не говоримо да уопште нису разумели шта је, у ствари, Краљевство? (Дела апостолска 1:6; упореди са Луком 19:11; 24:21). Зар нису били помазани хришћани у Солуну нестрпљиви ’у погледу присутности нашег Господа Исуса Христа’ и ’Јеховиног дана’? (2. Солуњанима 2:1, 2).
15. Који примери показују да није небиблијски послужити се хронологијом код утврђивања када треба да се испуне Божје намере и како гласи узвик многих верних Јеховиних слугу у прошлости и садашњости?
15 У суштини није небиблијски послужити се хронологијом да се сазна нешто о „одређеном времену“ остварења Божјих намера (Авакум 2:3). Данило је прорачунао када ће престати пустошење Јерусалима (Данило 9:1; 2). Веран јеврејски остатак у првом веку очекивао је долазак Месије јер је на основу пророчанства прорачунао крај једног периода (Данило 9:25; Лука 3:15). Крајем 19. и почетком 20. века могли су хришћани још давно пре 1914, да живе у очекивању Божје краљевске владавине јер су израчунали када ће се навршити „одређена времена народа“ (Лука 21:24; Данило 4:16, 17). Зато је било разумљиво зашто су уложили напоре да се употребе и други библијски временски наговештаји да би се утврдило када ће се, остварити дуго очекивана нада. Верне Јеховине слуге у прошлости викале су: „Докле још, о Јехова?“ (Исаија 6:11, НС; Псалам 74:10; 94:3).
Зашто ’остати будан’?
16. а) Да ли треба речи из Марка 13:32 разумети тако да ми не смемо да се интересујемо када ће доћи крај? б) Који је ,,знак“ очигледан, али који још други ,,знак“ очекујемо?
16 Пошто је Исус јасно рекао да нико не зна о „оном дану или часу“ када ће Отац наредити Сину да ’дође’ и крене на сотонин зао поредак, неки могу да питају: „Зашто је толико хитно живети у очекивању краја?“ Хитно је зато што је Исус, тако рећи, у истом маху додао: „Пазите, останите будни; ... бдијте, дакле, стално“ (Марко 13:32—35, НС). „Знак“ Исусове парусије очигледан је од 1944. Сада очекујемо „знак Сина човечјега“, када буде ’дошао’ као Јеховин извршилац осуде.
17, 18. а) Зашто је Исус наредио хришћанима у првом веку да побегну из Јерусалима чим виде знак предстојећег разорења? б) Зашто би било опасно омаловажавати хитност нашег времена?
17 Када је Исус Христ дао знак хришћанима у Јудеји у првом веку, по ком ће спознати када је дошло време да побегну из Јудеје, истакао је потребу за неодложним поступањем (Лука 21:20—23). Чему та хитност када је прошло четири године од појаве знака 66. године н. е. па до разорења Јерусалима године 70? Зато што је Исус знао да ће их, на крају, ухватити римске војске ако буду оклевали и одлагали своје бекство.
18 Исто тако би и данас било опасно ако би хришћани омаловажавали хитност нашег времена и са својом ревношћу „економично“ поступали, јер тиме би открили да сумњају да је крај близу.
19. Које су упозорење изговорили Петар и Исус?
19 Парусија или присутност Христова већ траје 70 година и брзо се приближава његов „долазак“ у „Јеховин дан“ да изврши осуду над сотониним светом. Апостол Петар каже да ће тај дан ’доћи као лупеж’ и додаје да треба да ’очекујемо и чврсто држимо науму присутност Јеховиног дана’ (2. Петрова 3:10— 12, НС). Исус је такође упозорио: „Пазите сами на себе да вам срца никада не отежају од претераног јела, пијанства и брига живота, и да вам тај дан не дође изненада, у једном часу, као замка; ... Бдијте“ (Лука 21:34— 36, НС).
20. За шта треба да будемо захвални и како ће нас заштитити прикладно хришћанско ишчекивање?
20 Колико срећни и захвални треба да буду Јеховини сведоци што их је класа верног и будног ,роба’ држала духовно будне! Прикладно хришћанско ишчекивање штити нас у овим злокобним „последњим данима“ и тера да ревносно учествујемо у проповедању ’ове добре вести о краљевству’. Тиме ћемо помоћи другима да остану будни, преживе и уђу у нови поредак где ’ће правда живети’ (2. Тимотеју 3:1—5; Матеј 24:14; 2. Петрова 3:13).
[Фуснота]
Види књигу ,,Да дође царство твоје“, 14. главу и добро документовани додатак тој глави на крају књиге.
Да ли можеш да се сетиш?
◻ Зашто не би требало хришћани да игноришу фактор времена у библијској хронологији?
◻ Које је нарочито значење добила реч „присутност“?
◻ Зашто је још увек прикладно молити се да дође Божје царство?
◻ Шта би одговорио онима који критикују Јеховине сведоке због хронолошког прорачунавања?
◻ Зашто је опасно омаловажавати хитност нашег времена?
[Оквир на 25. страни]
Требало би да хришћани пазе на ...
крај „одређених времена народа“ (Лука 21:24);
„знак“ присутности Христове и ’свршетка поретка’ (Матеј 24:3 до 25:46);
јасну идентификацију класе ’верног и разборитог роба’ (Матеј 24:45—47);
„знак Сина човечијег“ када ’дође’ да изврши Јеховине осуде (Матеј 24:30).
[Слика на 24. страни]
Ч. Т. Расел и они који су били са њим удружени постојано су бдили