Раздељена црква — може ли преживети?

„СВИ који исповедају спасоносну истину о Христу припадају видљивој цркви. Поделе хришћанског света — између истока и запада, и између Рима и цркава реформације — јесу поделе унутар једне цркве“ (Christians in Communion). Тако један писац види хришћанство — као широко раштркану породицу религија, које све исповедају неку врсту вере у Исуса Христа.

Међутим, то је раздељена породица, с противречним веровањима и стандардима понашања. „Данашње хришћанство... има ниже стандарде за чланство у цркви од стандарда за примање у аутобус“, каже један посматрач. Како, онда, да дијагностицирамо њено духовно стање? Католички бискуп Базил Батлер (Basil Butler) закључује: „Раздељено хришћанство је заиста веома болесно“ (The Church and Unity). Како је та болест почела? Има ли наде за опоравак?

„Човек безакоња“

Апостол Павле је упозорио да ће се развити нејединство. Хришћанима у Солуну који су мислили да је Христова присутност непосредно предстојала, он је писао: „Да вас нико не превари никакијем начином; јер [Јеховин дан] неће доћи док не дође најприје отпад, и не покаже се човјек безакоња, син погибли“ (2. Солуњанима 2:3, ДК).

Тај „човек безакоња“ увео је отпад и побуну у хришћанску скупштину. Ко је он? Не некакав појединачан човек већ, уместо тога, класа свештенства хришћанског света. Та класа се издигла над отпадничком скупштином релативно кратко после смрти Исусових апостола, и коначно је почела да научава паганске филозофије, као што су Тројство и бесмртност људске душе (Дела апостола 20:29, 30; 2. Петрова 2:1-3). Попут смртоносног вируса, она је скупштину која се издавала за хришћанску инфицирала демонски надахнутим идејама које ће неминовно водити до нејединства (Галатима 5:7-10).

Та зараза је већ била започела у данима апостола Павла. Он је писао: „Тајна безакоња, наиме, већ ради; само да се уклони онај који сад задржава“ (2. Солуњанима 2:7, Ча). Апостоли су деловали задржавајуће против отрова отпада. Кад је њихов уједињујући утицај био уклоњен, незадржани отпад се ширио као гангрена (1. Тимотеју 4:1-3; 2. Тимотеју 2:16-18).

Активности овог ’човека безакоња‘ настављају се у несмањеној мери. У једном недавном извештају о „цркви у сексуалној и теолошкој агонији“, један архиђакон Енглеске цркве цитиран је како се жали: „Предлози којима се свештенство позива да се не упушта у сексуалне активности ван брака одбацују се на страну. Заређују се активни хомосексуалци. Они су од добра направили зло и од зла добро“ (The Sunday Times Magazine, Лондон, 22. новембар 1992).

Пшеница и кукољ

Сам Исус Христ је научавао да ће право хришћанство привремено нестати с видика. Он је рекао да је оснивање хришћанске скупштине било као кад човек сеје добро семе на свом пољу. Али, рекао је Исус, „дође непријатељ његов и посеја кукољ по пшеници.“ Кад су његове слуге питале да ли да покушају да ишчупају кукољ, власник поља им је рекао: „Не... да не би чупајући кукољ, почупали заједно с њиме и пшеницу.“ Колико дуго ће то мешање пшенице и кукоља трајати? Власник поља је рекао: „Оставите нека расте обоје заједно до жетве“ (Матеј 13:25, 29, 30).

До „жетве“, или времена одвајања током последњих дана „система ствари“, имитација хришћана ће расти заједно с правим хришћанима (Матеј 28:20, NW). Сатана Ђаво је искористио те отпаднике да створи једну корумпирану и раздељену имитацију хришћанске скупштине (Матеј 13:36-39). Они су произвели један сраман фалсификат истинског хришћанства (2. Коринћанима 11:3, 13-15; Колошанима 2:8). Како се црква цепала током векова, постајало је све теже идентификовати праве хришћане.

Нове поделе

У савременије доба, каже The Testing of the Churches—1932-1982, „појављују се нове поделе, нарочито харизматски покрет, са својим нагласком на личној вери и искуству.“ Занимљиво је да неки виде поново рођене, харизматске, покрете као знак духовног опоравка пре него нових подела. На пример, Северна Ирска је доживела такав препород 1850-их. Изазвана су велика очекивања. Један извештај је говорио о „братском јединству... међу презвитеријанцима, веслијанистима и независним проповедницима“ и рекао је да „сваки дан доноси нове извештаје о трансевима, сновима, визијама и чудима“ (Religious Revivals).

Многи су те драматичне појаве видели као доказ да Божји дух делује да оживи своју цркву. „Црква Божја“, рекао је један посматрач, „у свом највишем смислу оживела је у овим областима.“ Међутим, иако је тај нарочити препород био разглашен као „славна и беспримерна епоха у религиозној историји Алстера“, он и други препороди попут њега нису довели до религиозног јединства међу онима који тврде да су духовно поново рођени.

Такви појединци ће аргументовати да су они уједињени у фундаменталним стварима. Али то је исти аргумент који користи и остатак хришћанског света, који рационализује да је „оно што уједињује хришћане већ далеко важније од ствари које их још увек раздвајају“ (The Church and Unity). Хришћански свет тврди: „Наше фундаментално јединство једних с другима и са свим нашим сухришћанима укорењено је у нашем крштењу у Христа“ (Christians in Communion). Међутим, рећи да су поделе неважне због заједничке вере у Исуса, слично је као кад бисмо рекли да рак није озбиљан све док ти је срце јако.

Стварност је да такви савремени религиозни покрети доприносе конфузији и производе духовну анархију док убедљиви учитељи сакупљају следбенике за себе. Џим Џонс и Дејвид Кореш недавни су примери духовних вођа који су завели хиљаде (Матеј 15:14). Један баптистички проповедник је водећи члан Кју-клукс-клана. Он повезује своју акцију за белу супериорност с религиозним препородом и каже да ће онима који у томе учествују „бити дата снага божанског вођства, храброст Онога који је умро на Калварији [Исуса Христа]“.

А шта је с наводним чудима, моћним делима и знаковима што се извршавају у Исусово име? Сети се снажног упозорења Исуса Христа да неће они који само говоре „Господе, Господе“ бити ти који ће добити његово одобравање, већ, уместо тога, ’они који чине вољу његовог Оца‘. Многи данас чак не знају ни име његовог Оца, Јехове. Исус је упозорио на оне који ће ’изгонити демоне у његово име и чинити многа чуда у његово име‘ а ипак ће бити они ’који чине безакоње‘ (Матеј 7:21-23, Ча).

„Идите из ње, народе мој“

Каква је прогноза за болесно хришћанство? Врло јадна. Да ли онда треба да прихватимо савет католичког бискупа Батлера, да се „придружимо [цркви] без даљњег устручавања и да пружимо помоћ њеном непрестаном ’чишћењу‘ унутар њених редова“? Не! Раздељен и раздоран хришћански свет неће преживети (Марко 3:24, 25). Он је део светског царства криве религије званог Вавилон велики (Откривење 18:2, 3, ДК). Тај религиозни систем оптерећен кривицом за крв суочава се с непосредним уништењем од стране Божје руке.

Библија не предлаже да истински хришћани остану унутар те корумпиране религиозне организације и да покушају да је реформишу изнутра. Уместо тога она подстиче: „Идите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њезине и да вам не науде зла њезина. Јер греси њезини допреше до неба, и Бог се опомену безакоња њена“ (Откривење 18:4, 5).

„Идите“ куда? Сети се, Исус је обећао да ће у време жетве прави хришћани опет бити сакупљени заједно у светско јединство. Пророк Михеј је такође прорекао једно такво поновно сакупљање следећим речима: „Поставићу их заједно... као стадо усред тора“ (Михеј 2:12, ДК). Да ли се то догађа?

Да! Истински хришћани се сада сакупљају у уједињено братство широм света. Ко су они? Они су хришћанска скупштина Јеховиних сведока, који уједињено објављују добру вест о Божјем Краљевству у 231 земљи. Они одбацују раздорна учења хришћанског света и настоје да обожавају Бога у складу са истином из његове Речи (Јован 8:31, 32; 17:17).

Срдачно сте позвани да разговарате с њима. Ако бисте желели да сазнате више о Јеховиним сведоцима, молимо вас ступите у контакт с њима у вашем месту или путем одговарајуће адресе на 2. страни овог часописа.

[Слика на 7. страни]

„Бог се опомену безакоња њена“