Раздељена црква — колико је лоша?

„ПОПУТ велике и пренеражене породице, која живи у оронулој старој кући чији се предњи зид изненада срушио, изгледа да постоји препирка која се води у практично свакој соби — с Исусовом децом која ударају у даире вриштећи на елегантне англокатоличке хомосексуалце у црним свиленим оделима“ (The Sunday Times, Лондон, 11. април, 1993).

Ова породица је енглеска црква. Препирка је у вези с примањем жена у свештенство. Графички опис дубоког нејединства у горњем одломку примењује се исто тако добро на сав хришћански свет. С патријарсима православне цркве и папом који осуђују одлуку да се женама дозволи да буду свештеници, свеукупан резултат је, закључује један извештај, да је „сан о поновном уједињењу са осталим хришћанским светом даљи него икад“.

Колико је црква раздељена?

Као што читамо у Матеју 7:21, Исус Христ је рекао да ће многи исповедати веру у њега као Господа, али да ће ипак пропуштати да ’испуњују вољу његовог Оца.‘ Часопис Maclean’s примећује: „Читаоцима Матеја који траже спасење могло би се опростити због конфузије око тога шта тачно воља Божја јесте, кад се хришћани, и њихове цркве тако дубоко разликују у вези с тим питањем.“ Након једне анкете међу Канађанима, он је закључио да постоји „огромна различитост у канадским хришћанским веровањима и поступцима — у ствари, већа различитост међу члановима сваке појединачне деноминације него између самих деноминација“.

Према његовој анкети, 91 посто католика слаже се са употребом вештачке контроле рађања, иако то њихова црква осуђује; 78 посто мисли да се женама треба дозволити да буду свештеници; а 41 посто прихвата абортус „под неким околностима“. Неслагања унутар различитих деноминација у вези с „мноштвом теолошких питања“, каже Maclean’s, „подвлаче поделе које цепају шавове цркава у главној струји“.

Дупли стандарди

Дупли стандарди као и противречни стандарди постоје у вези с моралом. Неки исповедају да подржавају библијска начела, други им се ругају. На пример, да ли је „брачна“ церемонија извршена за две лезбијке у Метрополитанској цркви у Торонту у складу с Божјом вољом? Учеснице су очито мислиле тако. „Желимо да нашу љубав прославимо јавно и пред Богом“, рекле су.

Један колумниста је питао како то да је „један католички надбискуп коме је била упућивана жалба за жалбом, пребацивао педофиличне свештенике у другу групу олтарских дечака.“ Свештеник Ендру Грили (Andrew Greeley) наводи на помисао да је од 2 000 до 4 000 свештеника могло злоупотребити око 100 000 малолетних жртава, а да се често мало тога предузима у вези с тим.

Разједињена црква даје разједињене људе. На Балкану, и српски и хрватски „хришћани“ сматрају да је Христ с њима у њиховом „праведном“ рату. Многи у бици носе крстове; један је, извештава се, „увек држао свој крст у устима кад је борба била најжешћа“.

„Да се не делите“

Истина, Библија препушта неке ствари савести, али то не треба дати места таквој подели. Апостол Павле јасно каже: „Да сви једно говорите [и чините] и да се не делите“ (1. Коринћанима 1:10, ДС; Ефесцима 4:15, 16).

Један поштен поглед на „хришћанство“ неких две хиљаде година након што је апостол Павле записао те речи, покреће нека врло озбиљна питања. Зашто су „хришћани“ тако раздељени? Може ли таква раздељена црква опстати? Да ли ће икада постојати један уједињени хришћански свет? Следећи чланак ће размотрити та питања.

[Слика на 3. страни]

Демонстрације свештеника против абортуса

[Извор]

Насловна страна и горе: Eleftherios/Sipa Press