Страх од умрлих надалеко је распрострањен
Сунце је давно зашло. Враћаш се кући нешто касније него што би желео. Док пролазиш поред локалног гробља твоје срце почиње да куца мало брже. Тишина мрачне ноћи чини те свесним најслабијег шума. Изненада у позадини чујеш пискав, неочекиван звук. Убрзаваш корак — твој пулс такође убрзава — док тежиш за заштитом дома.
ДА ЛИ си икада доживео осећање зебње када си био у близини неког гробља? Ако јеси, можда је на тебе утицало религиозно схватање које је уобичајено широм света — да духови умрлих могу помоћи живима или их повредити.
Многи празноверни обичаји развили су се као последица веровања да је умрлима потребна помоћ живих или да они могу повредити живе ако их не умире. На пример, у неким јужноамеричким земљама многи имају обичај да подижу мало боравиште с крстом тамо где је особа погинула у некој несрећи. Људи тамо пале свеће и стављају цвеће у покушају да покажу интерес или да помогну души или духу умрле особе. У неким случајевима круже приче о „чудесним“ одговорима на молитве, тако да људи почињу да често посећују места анимита, мала боравишта за душу или дух умрлог појединца. Они тамо дају мандас, или обећања, да ако им умрле особе помогну да остваре или добију нешто — можда чудесни лек — они ће показати своју захвалност на посебан начин. С друге стране, можда се прича да се душа особе појављује у тами ноћи, плашећи оне који су присутни. Обично се каже да су такве душе пенандо, они који досађују живима због прошлих догађаја.
У многим земљама људи улажу велики напор да умире „духове“ умрлих. Одржавају се компликоване свечаности, приносе жртве, говоре умирујуће речи — све у покушају да се спречи одмазда духа умрле особе. Сматра се да ће смиривање духа резултовати наградама и благословима за оне које оставља за собом.
„Многи верују да се ништа не дешава ’обично или природно‘“, каже један извештај из Африке. „Мисли се да било који случај — било да је то болест, катастрофа, неплодност, економска тешкоћа, прекомерне падавине или превелике врућине, несреће, породична разједињеност, смрт — проузрокују невидљиви духови, који поседују натприродне моћи.“ Други извештај каже: „Људи верују да духови њихових предака заузимају место на небу и стално посматрају своје преживеле на земљи. Верује се да преци поседују натприродне моћи, које могу користити да благосиљају и заштите своје рођаке на земљи или да их казне, у зависности од тога да ли рођаци поштују или занемарују умрле.“
Али да ли су оваква мишљења у складу с Речју Божјом? Какво је твоје мишљење?
[Слика на 4. страни]
„Анимита“ у Чилеу