Мајмонид — човек који је редефинисао јудаизам

„ОД МОЈСИЈА до Мојсија није било никог попут Мојсија.“ Многи Јевреји препознаће ову загонетну пословицу као један израз дивљења јеврејском филозофу, кодификатору и коментатору Талмуда и Писма, из 12. века, Мојсију Бен Мајмону — такође познатом као Мајмонид и као Рамбам.a Иако су данас многи необавештени о Мајмониду, његова дела су имала дубок утицај на јеврејско, муслиманско и црквено размишљање у његовим данима. На фундаменталан начин, он је редефинисао јудаизам. Ко је био Мајмонид, и зашто многи Јевреји гледају на њега као на „другог Мојсија“?

Ко је био Мајмонид?

Мајмонид је рођен у Кордоби, Шпанија, 1135. године. Његов отац, Мајмон, који му је пружио већину његове ране религиозне поуке, био је чувени научник из једне угледне рабинске породице. Када су муслимани 1148. освојили Кордобу, Јевреји су се суочили с избором да се преобрате у ислам или да побегну. Тако је почео дуги период лутања Мајмонидове породице. Године 1160. преселили су се у Фес, Мароко, где се школовао за лекара. Његова породица је 1165. морала да побегне у Палестину.

Међутим, ситуација у Израелу била је нестабилна. Мала јеврејска заједница суочила се с подједнаком опасношћу и од крсташа хришћанског света и од муслиманских снага. Након мање од шест месеци у „Светој земљи“, Мајмонид и породица нашли су уточиште у Фустату, Старом Каиру, Египат. Овде су Мајмонидови таленти били у потпуности признати. Године 1177. постао је поглавар јеврејске заједнице, а 1185. одређен је за лекара на двору чувеног муслиманског владара Саладина. Мајмонид је задржао обе позиције све до своје смрти године 1204. Његова медицинска експертиза била је толико чувена да се каже да је чак из далеке Енглеске, краљ Ричард Лављег Срца покушавао да задобије Мајмонида као свог личног лекара.

Шта је писао?

Мајмонид је био плодан писац. Бежећи од муслиманског прогона, кријући се и живећи као бегунац, завршио је већи део свог првог значајног дела, Коментар Мишне.b Написан на арапском, он је осветлио многе концепте и термине у Мишни, понекад правећи дигресију у објашњења Мајмонидове филозофије Јудаизма. У делу које објашњава трактат Санхедрин, Мајмонид је формулисао 13 основних начела јеврејске вере. Јудаизам никада није дефинисао званично веровање, или објаву вере. Данас су 13 Мајмонидових начела вере постала прототип једног низа формулација јеврејског веровања. (Види оквир, страна 23.)

Мајмонид је настојао да дефинише логичан поредак свих ствари, било да су телесне или духовне. Одбацио је слепо веровање, захтевајући објашњења за све на основу онога што је сматрао рационалним доказима и логиком. Ово природно нагињање водило га је до писања његовог ремек-дела — Мишне тора.c

У Мајмонидовим данима Јевреји су сматрали да се „Тора“, или „Закон“, не односи само на писане речи које је забележио Мојсије већ на целокупно рабинско тумачење овог Закона кроз векове. Ове идеје биле су записане у Талмуду и у хиљадама рабинских одлука и списа о Талмуду. Мајмонид је схватио да потпуна величина и дезорганизација свих тих информација препушта просечног Јеврејина лутању у доношењу одлука које утичу на свакодневни живот. Већина није била у позицији да доживотно проучава сву рабинску литературу, која је у већини случајева написана на тешком арамејском језику. Мајмонидово решење било је да уреди те информације, истичући практичне одлуке, и да их организује у један сређен систем од 14 књига, подељених по темама. Он их је написао заповеднички јасним, течним хебрејским језиком.

Мишне тора била је такав практичан водич да су се неке јеврејске вође плашиле да ће она у потпуности заменити Талмуд. Ипак, чак и они који су приговарали признали су надмоћну ученост тог дела. Овај високоорганизован законик био је револуционаран подвиг, дајући нови живот систему Јудаизма који просечан човек није више могао повезати или усвојити.

Затим, Мајмонид се латио писања другог значајног дела — Водич залуталих. Уз превод грчких класичних дела на арапски, више Јевреја је било упознато с Аристотелом и другим филозофима. Неки су били збуњени, сматрајући да је тешко помирити дословно значење библијских термина с филозофијом. У Водичу залуталих, Мајмонид, који се веома дивио Аристотелу, настојао је да објасни суштину Библије и јудаизма на начин који је био у складу с филозофском мисли и логиком. (Упореди 1. Коринћанима 2:1-5, 11-16.)

Поред ових значајних дела и других религиозних списа, Мајмонид је ауторитативно писао и на пољу медицине и астрономије. Не треба превидети ни други аспект његовог плодног пера. Јеврејска енциклопедија коментарише: „Мајмонидова писма означавају једну епоху у писању писама. Он је први јеврејски писац писама чија је преписка у великој мери сачувана... Његова писма су пронашла свој пут до мисли и срца њихових прималаца, а он је мењао свој стил да би им се прилагодио.“

Шта је научавао?

У својих 13 Начела вере, Мајмонид је пружио јасан кратак преглед веровања, од којих су нека укорењена у Писму. Међутим, седмо и девето начело противречи суштини библијски засноване вере у Исуса као Месију.d Имајући у виду отпадничка учења хришћанског света, као што је Тројство, и очигледно лицемерје показано примером крвопролића од стране крсташа, не изненађује што се Мајмонид није даље удубљивао у питање Исусовог месијанства (Матеј 7:21-23; 2. Петрова 2:1, 2).

Мајмонид пише: „Може ли постојати већи камен спотицања него што је [хришћанство]? Сви пророци су говорили о Месији као откупитељу Израела и његовом спаситељу... [Насупрот томе, хришћанство] је проузроковало да Јевреји буду побијени мачем, њихов остатак расејан и понижен, Тора измењена, и да већина света греши и служи неком другом богу а не Господу“ (Мишне тора, 11. поглавље, „Закони краљева и њихови ратови“).

Ипак, уз све поштовање које му је указано, многи Јевреји више воле да игноришу Мајмонида у извесним спорним питањима о којима је он отворено говорио. С растућим утицајем мистичног јудаизма (Кабала), астрологија је постајала популарнија међу Јеврејима. Мајмонид је писао: „Ко год је умешан у астрологију и планира свој посао или пут на темељу времена које су поставили они који испитују небеса подесан је за шибање... Све те ствари су лажи и превара... Ко год верује у ове ствари... само је будала и недостаје му разум“ (Мишне тора, 11. поглавље, „Закони идолопоклонства“; упореди Левитску 19:26; Поновљене законе 18:9-13).

Мајмонид је такође оштро критиковао и друге поступке: „[Рабини] су за себе одредили новчане захтеве од појединаца и заједница и проузроковали да људи мисле, у апсолутној глупости, да је то обавезно и прикладно... Све то је погрешно. Не постоји ни једна реч, ни у Тори ни у пословицама [талмудских] мудраца, која би пружила подршку овом веровању“ (Коментар Мишне, Авот 4:5). За разлику од тих рабина, Мајмонид је напорно радио као лекар да би се издржавао, никада не прихватајући плаћање за религиозне службе. (Упореди 2. Коринћанима 2:17; 1. Солуњанима 2:9.)

Како је утицао на јудаизам и друга веровања?

Професор Јешајаху Либовиц са Хебрејског универзитета, Јерусалим, навео је: „Мајмонид је најснажнији лик у историји јудаизма, од времена патријарха и пророка до данашњих дана.“ Јеврејска енциклопедија примећује: „Утицај Мајмонида на даљњи развој јудаизма је непроцењив... К. Черновиц... иде толико далеко да чак каже да би јудаизам био расформиран на различите секте и вере да није било Мајмонида... Његов велики успех био је у томе што је ујединио различите струје.“

Реорганизовањем јеврејске мисли да одговара његовим властитим идејама поретка и логике, Мајмонид је редефинисао јудаизам. И научници и народне масе сматрали су ову нову дефиницију практичном и привлачном. Чак су и његови противници коначно прихватили многе Мајмонидове прилазе. Иако су његова дела била намењена да ослободе Јевреје од потребе да буду усмерени ка бескрајним тумачењима, ускоро су била написана опширна тумачења његових дела.

Јеврејска енциклопедија коментарише: „Мајмонид је био... најзначајнији јеврејски филозоф средњег века, а његов Водич залуталих је најважније филозофско дело које је написао један Јеврејин.“ Иако је написан на арапском, Водич залуталих био је преведен на хебрејски за Мајмонидовог живота а кратко након тога на латински, што га је учинило доступним за проучавање широм Европе. Као последица тога, Мајмонидова јединствена синтеза Аристотелове филозофије с јеврејском мисли брзо је пронашла свој пут до главне струје размишљања хришћанског света. Научници хришћанског света тог периода, као што су Албертус Магнус и Тома Аквински, често су упућивали на Мајмонидова гледишта. Такође је утицао и на исламске научнике. Мајмонидов филозофски приступ утицао је на касније јеврејске филозофе, као што је Барух Спиноза, да начине потпуни прекид са ортодоксним јудаизмом.

Мајмонид се може сматрати ренесансним човеком који је живео пре Ренесансе. Његово инсистирање да вера буде доследна разуму још увек је неоспорно начело. Ово начело водило га је дотле да жестоко и отворено говори против религиозног празноверја, Ипак, лош пример хришћанског света и утицај Аристотелове филозофије често су га спречавали да дође до закључака који су у потпуности у складу с библијском истином. Иако се неће сви сложити са епитафом написаним на Мајмонидовом гробу — „Од Мојсија до Мојсија, није било никог попут Мојсија“ — мора се признати да је он редефинисао правац и садржај јудаизма.

[Фусноте]

[Оквир на 23. страни]

МАЈМОНИДОВИХ 13 НАЧЕЛА ВЕРЕe

1. Бог је Створитељ и Владар свих ствари. Он сам је створио, ствара, и ствараће све ствари.

2. Бог је један. Не постоји ни једно јединство које је на било који начин слично Његовом.

3. Бог нема тело. Физички појмови не могу се применити на Њега.

4. Бог је први и последњи.

5. Прикладно је молити се само Богу. Особа се не може молити ником или ничем другом.

6. Све речи пророка су истините.

7. Мојсијева пророчанства су апсолутно истинита. Он је био поглавар свих пророка, и пре и после њега.

8. Целокупна Тора коју сада имамо јесте оно што је било дато Мојсију.

9. Тора неће бити промењена, и друга никада неће бити дата од Бога.

10. Бог зна сва човекова дела и мисли.

11. Бог награђује оне који држе Његове заповести, и кажњава оне који преступају против Њега.

12. Месија ће доћи.

13. Умрли ће бити враћени назад у живот.

[Фуснота]

[Извор слике на 21. страни]

Jewish Division / The New York Public Library / Astor, Lenox, and Tilden Foundations