Планина која се „креће и покреће“
НА ЗАПАДУ Ирске, јединствен купасти облик Кро Патрика одудара од околних планина. Сваке године, последње недеље јула, изгледа као да се врх планине креће када се ништа мање од 30 000 људи, и младих и старих, успиње ка врху (765 метара) при годишњем ходочашћу.
На тај дан, ходочасници се успињу и спуштају по стази која је тесна, неравна и, на неким местима, опасна. У ствари, последњи успон (приближно 300 метара) екстремно је стрм и скоро да се искључиво састоји од расутог камења, чинећи тако пењање хазардним као и исцрпљујућим.
Неки ће се успињати босоноги, а неколицина ће чак прећи неке делове на својим коленима. У прошлим временима, ходочашће је започињало у тами ноћи.
Зашто је Кро Патрик за многе једно тако важно искуство?
Одавно одређено као место ходочашћа
Почетком петог века н. е., римокатоличка црква послала је Патрика као мисионарског бискупа у Ирску. Његов главни циљ био је да Ирце обрати на хришћанство, а током његових година проповедања и рада међу људима, Патрику је приписано да је тамо положио темељ за католичку цркву.
Његово дело водило га је у бројна подручја широм земље. Једно је било запад Ирске где је, према неким изворима, провео 40 дана и ноћи на врху планине која је по њему добила име — Кро Патрик (што значи „Патриково брдо“). Тамо је постио и молио се за успех своје мисије.
Током година развиле су се многе легенде о његовим подвизима. Једна од најчувенијих је та да је Патрик, док је био на планини, протерао све змије из Ирске.
Традиција тврди да је на врху саградио малу цркву. Иако је ова грађевина већ одавно нестала, првобитни темељи још увек постоје, а то место као и планина кроз године су постали место ходочашћа.
Одлике ходочашћа
За неке који су у поодмаклим годинама или који нису навикнути на планинске успоне, само обављање лаганог путовања од 5 километара узбрдо и безбедног силаска, само по себи представља подвиг. На стратешким местима дуж пута, постављене су екипе хитне помоћи спремне да реагују у случајевима различитих повреда.
Постоје три места, или станице, на маршрути где ходочасници изводе различите покајничке церемоније. Оне су у потпуности објашњене на огласној табли на почетку успона. (Види оквир.)
Зашто се успињу?
Зашто толико много људи предузима ово напорно ходочашће? Зашто неки одлазе у такве екстреме када се успињу?
Па, неки верују да ће мољењем током ходочашћа, њихове молбе за личну корист вероватније бити услишене. Други то чине тражећи опроштај за неко неисправно поступање. Опет за друге то је начин да изразе захвалност. Сигурно, неки одлазе због друштвеног аспекта ходочашћа. Један ауторитет је приметио да је оно било ’један израз духа заједнице и заједничке љубави‘. Он је такође рекао да је успињање на Кро Патрик „био њихов начин слеђења стопа св. Патрика и признања обавезе коју му дугују за своју веру“. Додао је да је успон, што је најважније, „један облик кајања јер је физички напор који је укључен права покајничка церемонија. Лагано успињање на врх јесте продужени чин кајања“.
Један човек је поносно рекао да се попео 25 пута! Урадио је то, како је рекао, „да бих малчице испаштао!“ Један други човек је једноставно објаснио: „Ко се не намучи, тај се не научи!“
Иако то није неопходно, многи се успињу на планину босоноги. Зашто то раде? Као прво, они сматрају да је земља „света“ и зато скидају своју обућу. Као друго, то је у складу с њиховим циљем ’чињења малчице испаштања‘. Ово такође објашњава зашто неки чак заузимају клечећи положај.
Покренути да цене Створитеља
Али шта ако неко не дели религиозна осећања ходочасника који се успињу на посебан дан? Уз добре временске услове и добар пар ципела, на планину се може попети у било које време. Нисмо се успињали на дан када се покретна маса ходочасника успињала. Током наших учесталих пауза за одмор, могли смо размишљати о самом успињању и о ефектима које је оно имало на тако много људи. Замишљајући хиљаде ходочасника који предузимају ово напорно успињање и извршавају различите покајничке церемоније, осећали смо се присиљенима да се питамо: ’Да ли је ово оно што Бог захтева? Да ли ритуал успињања или ходања око извесних споменика док се непрекидно рецитују молитве заиста било кога привлачи ближе Богу?‘ Шта је са Исусовим саветом у Матеју 6:6, 7 о стално понављаним молитвама?
Сигурно, ми се нисмо успињали на планину да бисмо доживели једно религиозно искуство. Ипак, осећали смо се ближе нашем Створитељу јер смо могли ценити његово стварство, планине које су на било ком месту део земаљских чуда. С врха смо могли уживати у неометаном погледу на предиван пејзаж, и чак да видимо где земља среће Атлантски океан. Мала светлуцава острва у заливу испод нас на једној страни правила су јасан контраст с гребенастом и неплодном планинском регијом на другој страни.
Размишљали смо о три станице. Речи самог Исуса дошле су у мисли, када је рекао својим правим следбеницима: „Кад се молите не умножавајте празне речи као паганци, који мисле да ће на силу речи својих бити услишени“ (Матеј 6:7).
Схватили смо да је планина постала део традиције која повезује хиљаде људи кроз тај напоран ритуал. Размишљали смо колико је то супротно од слободе о којој је говорио апостол Јован када је рекао: „Заповести његове [Божје] држимо. А заповести његове нису тешке“ (1. Јованова 5:3).
Уживали смо у нашој екскурзији, укључујући успињање на Кро Патрик. То нас је покренуло да се радујемо времену када ће цело човечанство бити ослобођено небиблијских традиција и када ће моћи да обожава Створитеља земље пуног љубави „у духу и истини“ (Јован 4:24).
[Оквир на 27. страни]
Главне одлике ходочашћа
Сваки ходочасник који се пење на планину на Дан св. Патрика или у року од осам дана по празнику, или у било које време током јуна, јула, августа и септембра, и МОЛИ СЕ У КАПЕЛИ ИЛИ У БЛИЗИНИ ЊЕ за намере папе, може добити потпуно ослобађање под условом да оде на Исповест и свето причешће на Врху или у оквиру седмице.
ТРАДИЦИОНАЛНЕ СТАНИЦЕ
Постоје три „станице“ (1) У подножју купе или Љахт Бенон, (2) на врху, (3) Религ Мвере, нешто даље низ Љеканвијску [град] страну планине.
1. станица — ЉАХТ БЕНОН
Ходочасник обилази седам пута око насипа од камења изговарајући 7 Оченаша, 7 Здраво Маријо и један Кредо
2. станица — ВРХ
(а)Ходочасници клече и изговарају 7 Оченаша, 7 Здраво Маријо и један Кредо
(б)Ходочасници се моле у близини Капеле за папине намере
(в)Ходочасници обилазе 15 пута око Капеле изговарајући 15 Оченаша, 15 Здраво Маријо и један Кредо
(г)Ходочасници обилазе 7 пута око Љаба Форига [Патрикове постеље] изговарајући 7 Оченаша, 7 Здраво Маријо и један Кредо
3. станица — Религ Мвере
Ходочасници обилазе 7 пута око сваког насипа од камења изговарајући 7 Оченаша, 7 Здраво Маријо и један Кредо код сваког насипа [има их три] и коначно иду око целе ограде Религ Мвереа молећи се 7 пута.