Извештај објавитеља Краљевства

Млади објављују добру вест у Африци

УБРЗО након Исусовог ускрсења један Африканац је посетио Јерусалим. Библија нам не даје његово име. Познат је једино као „велможа Кандакије, краљице Етиопске, који беше надгледник њезиних ризница“. Зашто је он споменут у Библији? Зато што је један анђео упутио хришћанског јеванђелизатора Филипа да му објави ’добру вест о Исусу‘. Овај Етиопљанин био је први забележени Африканац који је постао члан хришћанске скупштине (Дела апостолска 8:26-39).

Данас, у Африци има на стотине хиљада Јеховиних сведока. Они користе сваку прилику да с другима поделе добру вест о Исусу. Искуства која следе показују да чак и млади у Африци у томе играју улогу.

◻ Санди и Прија, две 11-годишњакиње у Најробију, Кенија, биле су комшинице. Уживале су у заједничкој игри и размењивању књига̂ приповедака. Пријини родитељи почели су да проучавају Библију с Јеховиним сведоцима. Сада је Прија имала избор нових књига да дода својој колекцији, укључујући нарочито једну која је постала њена омиљена књига, Слушати Великог Учитеља, коју је издао Watchtower Bible and Tract Society. Делила је своју књигу Велики Учитељ са својом другарицом Санди, и две девојчице су почеле да је редовно проучавају.

Међутим, Сандина мајка, Јуна, посећивала је англиканску цркву и није желела да њена кћерка чита књиге Јеховиних сведока. Упркос мајчином противљењу, студиј се наставио. Једног дана Санди је преклињала своју мајку да само једном саслуша њихову дискусију. Поглавље које су девојчице тог дана читале било је под насловом „Два човека која су славила рођендане“. Јуна је слушала и била је врло импресионирана. Брзо је отишла до Пријине мајке с многим библијским питањима.

Пријина мајка је уговорила да једна Сведокиња проучава Библију с Јуном. Ускоро је и сама Јуна делила оно што је научила са својом колегиницом Доли. У међувремену, 11-годишња Прија је наставила да напредује и одлучила да своје предање Јехову Богу симболизује крштењем у води на обласном конгресу Јеховиних сведока. На том истом конгресу, на Пријино велико одушевљење, Јуна и Доли такође су се крстиле!

◻ Има неких афричких земаља у којима дело Јеховиних сведока није регистровано. У једној таквој земљи, уопште узев постоји толерантна клима према религиозним активностима и веровањима Сведока. У једној школи у тој земљи, седмогодишњем дечаку и његовом шестогодишњем брату — деци Сведока — било је дозвољено да буду одсутни током религиозних молитви.

Једног дана нови учитељ је захтевао да се дечаци придруже другој деци у молитви. Старији дечак је то одбио и учитељ га је истукао. Његов млађи брат, шестогодишњи Шадрак, инсистирао је да види управника школе у његовој канцеларији. Управник школе и нови учитељ питали су га зашто није желео да се придружи другима. Питали су га да ли се плашио да ће га родитељи тући. Одговорио је на веома добром арапском: „Не, Бог кога ја обожавам није Бог нереда него реда. Ја не могу код куће бити Јеховин сведок а у школи припадник друге религије!“ Као резултат тога, био је ослобођен.

Након крштења, Етиопљанин споменут у књизи Дела апостолских ’отиде путем својим радујући се‘ (Дела апостолска 8:39, ДК). И данас исто тако, објавитељи Краљевства на огромном афричком континенту радују се својој предности ’објављивања добре вести о Исусу‘ (Дела апостолска 8:35).