Побожне породице из прошлости — образац за наше време

ПОРОДИЦА — Уједињене нације су покушале да је учине жариштем светске пажње. Како? Тиме што су 1994. годину прогласиле „Међународном годином породице“. Иако су светске вође, социолози и породични саветници брзи да се жале на такве ствари као што су пораст ванбрачне деце и вртоглави раст стопе развода, они су спори у проналажењу употребљивих, реалистичних решења за такве проблеме.

Да ли је могуће да Библија има решења за породичне проблеме? За неке може изгледати наивно сугерисати да би Библија могла бити од помоћи у данашњим породицама. Коначно, она је написана вековима пре у амбијенту и култури Средњег истока. У многим деловима света живот се драстично променио од библијских времена. Ипак, Библија је била надахнута од Јехове Бога, онога коме свака породица дугује своје име (Ефесцима 3:14, 15; 2. Тимотеју 3:16). Шта Библија каже о породичним проблемима?

Јехова тачно зна шта је потребно да би породични живот био пријатан и испуњавајућ. Стога његова Реч, Библија, има много тога да каже о породичном животу, нешто од тога у облику савета. Библија такође садржи примере породица које су примењивале божанска начела. Као разултат тога, оне су уживале стварну блискост и задовољство. Погледајмо породични живот у библијско време и осмотримо које се лекције могу научити.

Поглаварство — да ли је тешкоћа?

На пример, размотримо питање породичног поглаварства. У патријархално доба, људи попут Аврама, Исака и Јакова били су неоспорни „поглавари породице“ (Дела апостолска 7:8, 9, NW; Јеврејима 7:4). Књига Нови манири и обичаји библијског доба (The New Manners and Customs of Bible Times), од Ралфа Гауера (Ralph Gower) каже: „Породица је била . . . ’мало краљевство‘ којим је владао отац. Он је владао над женом, децом, унучади и слугама — свима у домаћинству.“ Заиста, патријарси су често имали ауторитет и над породицама својих синова. (Упореди с Постањем 42:37.)

Зар то није мушкарцима пружало дозволу да угњетавају своје жене и децу? Нипошто. Истина, Бог је рекао првој жени, Еви: „Жеље ће те твоје вући к мужу своме, али ће он над тобом власт имати“ (Постање 3:16). Ове речи су указале како ће углавном проћи удате жене, али оне нису описале како је требало да буде међу Божјим правим обожаваоцима. Требало је да богобојазни супрузи задрже у мислима Јеховину првобитну намеру. Јехова је начинио жену да буде човеков „помоћник који би био њему сличан“, а не његов роб (Постање 2:20). Зато што су побожни људи раног доба признавали своју властиту подложност и одговорност Богу, они нису злоупотребљавали свој ауторитет. Далеко од тога да су третирали своје жене и децу као пуке робове, богобојазни патријарси су према њима показивали искрену љубав и наклоност.

Летимичан осврт на наклоност коју су деца обично стицала дат је у Постању 50:23. Тамо се каже о Јосифовим праунуцима: „Родише се на његовим коленима.“ Иако би ово једноставно могло значити да је Јосиф признао ту децу као своје потомке, то би такође могло указивати да се он нежно играо с децом, љуљајући их на својим коленима. Данашњи очеви чине добро ако показују сличну наклоност према својој деци.

Као поглавари породице, богобојазни патријарси су се такође бринули за духовне потребе своје породице. Након што су изашли из арке после глобалног потопа, „Ноје начини олтар Господу . . . и принесе на олтар жртве паљенице“ (Постање 8:20; упореди с Јовом 1:5). Верни патријарх Аврам је поставио добар пример тиме што је члановима породице пружао личну поуку. Он је ’заповедио синовима својим, и дому своме након себе, да се држе путева Господњих и да чине што је праведно и добро‘ (Постање 18:19). Тако је поглаварство пуно љубави доприносило емоционалној и духовној добробити породица.

Хришћански мушкарци данас следе овај образац. Они исказују поглаварство у погледу обожавања тиме што помажу својој породици да се повинује Божјим захтевима и тиме што сами пружају добар пример (Матеј 28:19, 20; Јеврејима 10:24, 25). Попут патријарха̂, хришћански мужеви и очеви такође узимају време да пруже личну поуку члановима своје породице.

Предузимање одлучне акције

Када је коначно отплатио огроман дуг свом тасту, патријарх Јаков је питао: „Кад ћу ја за своју кућу да радим?“ (Постање 30:30). Налик свим очевима, Јаков је осећао притисак задовољавања материјалних потреба своје породице, и напорно је радио да би то постигао. Постање 30:43 каже: „Тако се човек све више обогати и он имаше много ситне стоке, слушкиња и слуга, камила и магараца.“

Међутим, неколико година касније, након што се Јаков преселио у земљу Хананску, очигледно није ни слутио да је његова кћерка Дина развила опасну навику дружења с паганским Хананцима (Постање 34:1).a Он је такође пропустио да реагује када је постао свестан присутности паганских параферналија у свом домаћинству. У сваком случају, након што је један Хананац трагично силовао Дину, Јаков је предузео одлучну акцију. „Баците туђе богове који су код вас, очистите се“, наредио је (Постање 35:2-4).

Хришћански очеви морају бити будни када је у питању духовност њихове породице. Ако постоје озбиљне претње духовној добробити породице, као што је присуство неморалне литературе или нездраве музике у кући, они морају предузети одлучну акцију.

Интересантно је да су такве верне жене као Сара, Ревека и Рахиља такође вршиле значајан утицај у породици. Иако су биле подложне својим мужевима, оне се нису устручавале да предузму иницијативу када је то било прикладно и неопходно. На пример, Излазак 4:24-26 нам говори да када су Мојсије и његова породица ишли у Египат, „Господ [„Јеховин анђео“, Септуагинта] навали на њега и хтедне да учини да умре.“ Очигледно је Мојсијев син био у опасности да буде погубљен јер је Мојсије пропустио да га обреже. Сефора је предузела брзу акцију и обрезала свог сина. Као последица тога анђео га је оставио. Хришћанске супруге данас такође могу предузети иницијативу када ситуација то чини прикладним.

Очинска поука под Мојсијевим законом

Године 1513. пре н. е. када је Израел постао нација завршено је патријархално доба (Излазак 24:3-8). Очеви су и даље служили као поглавари породице. Међутим, породични закон постао је подређен националном Закону који је Бог дао Мојсију а којим су управљале наименоване судије (Излазак 18:13-26). Левитско свештенство је преузело жртвене аспекте обожавања. Ипак, отац је и даље играо важну улогу. Мојсије је подстицао: „Ове заповести које ти ја данас дајем држи у срцу своме. Објаснићеш их синовима својим, и говорићеш о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежиш и кад устајеш“ (Поновљени закони 6:6, 7).

Закон је обезбеђивао прилике, као што је Пасха, током којих је могла бити пружана поука и формално и неформално. Како би се приближавао датум Пасхе, 14. нисан, јеврејске породице би почеле да се припремају за своје уобичајено путовање у Јерусалим (Поновљени закони 16:16; упореди с Луком 2:41). Које би дете пропустило да се упетља у узбуђење таквих припрема? Путовање је само по себи било очаравајуће. До тада се завршила кишна сезона, а пролећно сунце је почело да брише зимску хладноћу из ваздуха. Како се снег с планине Ермон топио, река Јордан би плавила своје обале.

Дуж пута, очеви су могли поучавати своју децу не само о географији њихове земље већ такође и о богатој историји повезаној с местима крај којих су можда пролазили. То је могло укључити планине Евал и Гаризим, где су читана проклетства и благослови Закона. Можда су такође пролазили поред Ветиља, где је Јаков имао визију о небеским лествама. Каква узбудљива дискусија би уследила! Како је путовање напредовало и породицама се придруживали путници из других делова земље, сви би уживали у изграђујућем дружењу.

Коначно би породица ушла у Јерусалим, ’диван у лепоти‘ (Псалам 50:2). Изучавалац Алфред Едершајм (Alfred Edersheim) каже: „Многи од тих пилгрима морали су да кампују изван градских зидина. Они који су се сместили унутар зидина имали су бесплатан смештај.“ Да, млади Јевреји су добили поуку из прве руке о братској љубави и гостољубивости. Годишњи конгреси Јеховиних сведока служе сличној сврси данас.

Коначно би стигао 14. нисан. Пасхална животиња би била заклана и печена неколико сати. Близу поноћи породица би јела јагње, бесквасни хлеб и горко биље. Према обичају син би питао: „Шта значи за вас овај обичај?“ Очеви би онда дали формалну поуку, говорећи: „Ово је жртва пасхе Господње, који прође куће синова Израиљевих у Египту, кад удари Египћане, а домове наше сачува“ (Излазак 12:26, 27; 13:8).

Израелски краљ Соломон је рекао: ’Има време смеха и време кад се игра‘ (Проповедник 3:4). Израелској деци је било допуштено време за рекреацију. Исус Христ је очигледно гледао децу како се играју на трговима (Захарија 8:5; Матеј 11:16). Није било необично да имућни родитељи организују пријатна породична окупљања која су се одликовала певањем, играњем и гошћењем (Лука 15:25). Хришћански родитељи данас исто тако преузимају иницијативу у пружању здраве рекреације и дружења својој деци.

Мајке и деца у јеврејском друштву

Коју су улогу играле мајке под Мојсијевим законом? Пословице 1:8 су заповедале: „Слушај сине, поучења оца свога, и наук мајке своје не напуштај.“ Унутар оквира ауторитета свог мужа, јеврејска супруга би примењивала од Бога дате захтеве у породичном животу. Требало је да јој њена деца исказују част, чак и кад остари (Пословице 23:22).

Мајка је такође имала велики удео у поучавању своје деце. Скоро да се искључиво она бринула за одојче док није било довољно старо да буде одбијено од сисе, што је несумњиво довело до блиске везе између мајке и детета (Исаија 49:15). Док су очеви поучавали своје синове неком занату, мајке су училе своје кћерке домаћинским вештинама. Мајке су такође снажно утицале на своје синове. На пример, краљ Лемуил је имао користи од ’изрека којима га је научила матер његова‘ (Пословице 31:1).

Способна јеврејска жена такође је уживала знатну слободу у ’надгледању онога што се у кући дешава‘. Према Пословицама 31:10-31, она је могла набављати залихе за домаћинство, улагати у некретнине и чак управљати малим пословима. За захвалног супруга, њена вредност била је ’много већа од вредности бисера‘!

Образац за данас

У библијска времена породично уређење деловало је у корист емоционалног и духовног раста свих њених чланова. Требало је да очеви исказују свој ауторитет с пуно љубави у корист своје породице. Требало је да преузму вођство у обожавању. И очеви и мајке су показивали интерес за своју децу — поучавајући их и обучавајући их, обожавајући с њима и обезбеђујући рекреацију за њих. Побожне мајке доказале су се драгоценим помоћницима, поштујући поглаварство свог супруга док су преузимале иницијативу у корист своје породице. Послушна деца доносила су радост својим родитељима и Јехови Богу. Заиста, богобојазна породица из библијског доба била је изванредан образац за наше време.

[Фуснота]

[Слика на 23. страни]

Твоја породица може бити исто тако срећна као породице које су обожавале Јехову у библијска времена