’Ви га волите иако га нисте видели‘
„Ви [га] волите иако га нисте видели, у кога сад верујете иако га не видите, и радујете се неизрецивом и прослављеном радошћу“ (1. ПЕТРОВА 1:8, Ча).
1. Иако данас нико на свету није видео Исуса, како неки религиозни људи настоје да покажу оданост према њему?
НИКО жив на овом свету данас није никад видео Исуса Христа. А ипак, милиони људи се изјашњавају да га воле. Сваке године 9. јануара, у Манили на Филипинима, по улицама вуку једну статуу Исуса Христа у природној величини који носи крст у ономе што се описује као најмасовнија, најспектакуларнија манифестација популарне религије у тој земљи. Узбуђена маса се гура и лакта; људи се чак пењу један на другог у помамном напору да дотакну кип. Многе који су ту да би то посматрали, привлачи углавном ова слављеничка поворка. Ипак, неки од њих су без сумње људи који се осећају искрено привученима Исусу. Они, као доказ за то, можда носе крст или редовно иду у цркву. Међутим, може ли се такво идолопоклонство сматрати правим обожавањем?
2, 3. (а) Ко је од Исусових следбеника стварно видео и чуо Исуса? (б) Ко је још осим њих волео Исуса и положио веру у њега у првом веку, иако га никада нису лично видели?
2 У првом веку, у римским провинцијама Јудеји, Самарији, Переји и Галилеји, било је много хиљада оних који су лично заиста видели и чули Исуса Христа. Они су слушали док је он објашњавао истине о Божјем Краљевству што дирају у срце. Били су очевици чуда која је он вршио. Неки од њих постали су његови одани ученици, уверени да је он „Христос, Син Бога живога“ (Матеј 16:16). Међутим, они којима је апостол Петар написао своје прво надахнуто писмо нису били међу њима.
3 Они којима се Петар обратио живели су у римским провинцијама Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији — све на подручју данашње Турске. Њима, Петар је написао: „Ви [га] волите иако га нисте видели, у кога сад верујете иако га не видите, и радујете се неизрецивом и прослављеном радошћу“ (1. Петрова 1:1, 8, Ча). Како су они упознали Исуса Христа до те мере да га воле и да показују веру у њега?
4, 5. Како су ти људи који никада нису видели Исуса сазнали довољно о њему да би га волели и положили веру у њега?
4 Очигледно, неки су били у Јерусалиму када је апостол Петар сведочио маси присутној на празнику Педесетнице 33. н. е. Након празника многи ученици су остали у Јерусалиму како би добили даљње поуке од апостола (Дела апостолска 2:9, 41, 42; упореди с 1. Петровом 1:1). У поновљеним мисионарским путовањима апостол Павле је извршавао ревносну службу такође и међу људима који су живели на том подручју у које је Петар касније послао своје прво библијско писмо које носи његово име (Дела апостолска 18:23; 19:10; Галатима 1:1, 2).
5 Зашто су ти људи, који никада нису видели Исуса, били тако снажно привучени к њему? У нашем времену, зашто даљњи милиони широм планете имају дубоку љубав према њему?
Ствари које су чули
6. (а) Да си чуо Петра како сведочи о Исусу на Педесетницу 33. н. е., шта би могао сазнати? (б) Како је то утицало на око 3 000 присутних?
6 Да си ти био у Јерусалиму 33. н. е. кад је Петар говорио слављеничкој маси, шта би сазнао о Исусу? Ван сваке сумње, чуда која је он извршио показивала су да је био од Бога послан. Да Исус, иако су га грешни људи убили, више није био у гробу већ да је ускрснут а затим уздигнут на небеса с десне стране Богу. Да је Исус заиста био Христ, Месија о којем су пророци писали. Да је преко Исуса Христа свети дух изливен на његове следбенике тако да су брзо били у могућности да сведоче људима из многих народа о величанственим стварима које Бог чини преко свог Сина. Срца многих који су чули Петра у тој прилици била су дубоко такнута, и приближно 3 000 људи се крстило као хришћански ученици (Дела апостолска 2:14-42). Да си био тамо, да ли би ти предузео такву одлучну акцију?
7. (а) Да си био у Антиохији када је апостол Павле тамо проповедао, шта би могао сазнати? (б) Зашто су неки из масе постали верници и зашто су делили добру вест с другима?
7 Шта би још могао сазнати о Исусу да си био међу онима који су били присутни када је апостол Павле поучавао у Антиохији у римској провинцији Галатији? Чуо би Павла како објашњава да су пророци прорекли да ће управитељи Јерусалима осудити Исуса на смрт. Такође би чуо о доказу очевидаца Исусовог ускрсења. Сигурно би на тебе оставило дубок утисак Павлово објашњење да је Јехова, тиме што је ускрснуо Исуса из мртвих, потврдио да је он заиста био Син Божји. И зар се твоје срце не би загрејало кад би сазнао да опраштање греха које је омогућено вером у Исуса може водити до вечног живота? (Дела апостолска 13:16-41, 46, 47; Римљанима 1:4). Препознавши значај оног што су слушали, неки у Антиохији су постали ученици, и активно су делили добру вест с другима, чак и ако је чињење тога значило да ће се суочити са снажним прогонством (Дела апостолска 13:42, 43, 48-52; 14:1-7, 21-23).
8. Да си био на састанку у ефешкој скупштини када су добили Павлово писмо упућено њима, шта би могао сазнати?
8 Шта да си био повезан са хришћанском скупштином у Ефесу, у римској провинцији Азији, када је било примљено Павлово надахнуто писмо тамошњим ученицима? Шта би из њега могао сазнати о Исусовој улози у Божјој намери? У том писму Павле је објаснио да ће преко Христа све ствари на небу и на земљи бити враћене у склад с Богом, да се Божји дар преко Христа проширује на људе из свих народа, да су особе које су мртве у Божјим очима због својих преступа оживеле путем вере у Христа, и да је као резултат ове припреме људима поново могуће да постану вољени Божји синови (Ефесцима 1:1, 5-10; 2:4, 5, 11-13).
9. (а) Шта ти може помоћи да разабереш да ли лично схваташ значај онога што је Павле писао Ефесцима? (б) Како је на браћу у римским провинцијама које је Петар поменуо утицало оно што су сазнавали о Исусу?
9 Да ли би цењење за све ово продубило твоју љубав према Божјем Сину? Да ли би та љубав утицала на твој свакодневни живот, како је Павле на то подстицао у Ефесцима од 4. до 6. поглавља? Да ли би те то цењење покренуло да брижљиво испиташ своје приоритете у животу? Из љубави према Богу и захвалности према његовом Сину, да ли би учинио потребна прилагођавања како би вршење Божје воље било истински у жижи твог живота? (Ефесцима 5:15-17). У вези с начином на који је оно што су хришћани у Азији, Галатији и другим римским провинцијама учили утицало на њих, апостол Петар им је написао: „Ви волите [Исуса Христа] иако га нисте видели, у кога сад верујете... и радујете се неизрецивом и прослављеном радошћу“ (1. Петрова 1:8).
10. (а) Шта је без сумње допринело љубави раних хришћана према Исусу? (б) Како и ми можемо извући корист?
10 Постојало је још нешто што је без сумње допринело љубави према Божјем Сину коју су осећали ти рани хришћани којима се Петар обратио. Шта је то било? До времена када је Петар написао своје прво писмо, барем два јеванђеља — Матеј и Лука — већ су била у оптицају. Хришћани првог века који никада нису видели Исуса могли су читати ове извештаје јеванђеља. И ми то можемо. Јеванђеља нису измишљени извештаји; она имају све ознаке најпоузданије историје. У овим надахнутим записима проналазимо много тога што продубљује нашу љубав према Божјем Сину.
Дух који је показао
11, 12. Шта је то у вези с духом који је Исус показао према другим људима што те наводи да га волиш?
11 Ту, у писаном извештају о Исусовом животу, ми сазнајемо како је он поступао с другим људима. Дух који је показао дира људска срца још и сад, преко 1 960 година након што је умро. Свако ко је жив, оптерећен је деловањем греха. Многи милиони су жртве неправде, борбе с болешћу, или из неких других разлога осећају разочарање које слама. За све њих, Исус каже: „Дођите к мени ви сви који се трудите и који сте оптерећени, и ја ћу вам одмор дати. Узмите јарам мој на себе, и примите наук мој, јер сам ја благ и смеран у срцу, и наћи ћете мир душама својим. Јер је јарам мој благ и бреме је моје лако“ (Матеј 11:28-30).
12 Исус је показао осетљиву бригу за сиромашне, гладне и оне који су у жалости. Кад су то околности захтевале, он је чудом чак и нахранио велики број људи (Лука 9:12-17). Он их је ослобађао од поробљавајућих традиција. Такође је изграђивао њихову веру у Божју припрему за окончање политичког и економског тлачења. Исус није сломио дух оних који су већ били прегажени. С нежношћу и љубављу, вешто је подизао кротке. Крепио је оне који су били попут стучене трске пресавијене на пола, и оне који су били као тињајући ланени фитиљ који тек што се није угасио. Све до данас, његово име надахњује наду, чак и у срцима оних који га никада нису видели (Матеј 12:15-21; 15:3-10).
13. Зашто начин на који је Исус поступао с грешницима привлачи људе?
13 Исус није одобравао неисправно поступање, а ипак је показао разумевање за људе који су у животу правили грешке али који су показали покајање и обратили му се за помоћ (Лука 7:36-50). Он би сео и обедовао с људима који су у друштву били презрени, ако је сматрао да би то дало прилику да им духовно помогне (Матеј 9:9-13). Као резултат духа који је испољавао, милиони људи у сличним ситуацијама који никада нису видели Исуса, били су подстакнути да га упознају и положили су веру у њега.
14. Шта тебе привлачи у начину на који је Исус помагао људима који су били болесни, инвалиди или у жалости?
14 Начин на који је Исус поступао с болесним људима или инвалидима пружа доказ о његовој топлини и саосећању, као и о његовој способности да им донесе олакшање. Тако, кад му је приступио један оболели човек пун губе и молио га за помоћ, Исус није устукнуо пред тим призором. И није рекао том човеку да, иако му је жао њега, случај је далеко узнапредовао и ништа се не може учинити да би му се помогло. Човек је преклињао: „Господе, ако хоћеш, можеш учинити да будем чист.“ Без оклевања, Исус је посегао и дотакао губавог човека, рекавши: „Хоћу буди чист!“ (Матеј 8:2, 3). У једној другој прилици једна жена је гледала да се крадом излечи додирнувши ресу његове одеће. Исус је с њом поступио на љубазан и умирујућ начин (Лука 8:43-48). А када је наишао на погребну поворку, сажалио се на ожалошћену удовицу чији је син јединац умро. Иако је одбијао да своју од Бога дату моћ чудесно користи да би обезбедио храну за себе, Исус ју је дарежљиво користио да ускрсне тог мртвог човека и да га врати његовој мајци (Лука 4:2-4; 7:11-16).
15. Како читање извештаја̂ о Исусу и медитирање о њима утиче на тебе?
15 Док читамо ове извештаје и медитирамо о духу који је Исус показивао, продубљује се наша љубав према оном ко је положио свој људски живот како бисмо ми могли живети заувек. Чак иако га никада нисмо видели, осећамо се привученим њему и желимо следити његов траг (1. Петрова 2:21).
Његово понизно ослањање на Бога
16. На кога је Исус усмерио првенствену пажњу, и шта нас је охрабрио да радимо?
16 Изнад свега другог, Исус је усредсредио своју пажњу, а и нашу, на свог небеског Оца, Јехову Бога. Он је идентификовао највећу заповест у Закону, рекавши: „Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим“ (Матеј 22:36, 37). Саветовао је своје ученике: „Имајте веру у Бога“ (Марко 11:22). Кад су се суочили с озбиљним испитом вере, подстакао их је: „Молите се [„непрестано“, NW]“ (Матеј 26:41).
17, 18. (а) Како је Исус испољио своје понизно ослањање на Оца? (б) Зашто је оно што је учинио толико важно за нас?
17 Исус је лично дао пример. Молитва је била важан део његовог живота (Матеј 14:23; Лука 9:28; 18:1). Кад је дошло време да изабере своје апостоле, Исус се није једноставно ослонио на своје просуђивање, иако су раније сви анђели на небу били под његовим надзором. Понизно, он је провео целу ноћ у молитви упућеној његовом Оцу (Лука 6:12, 13). Кад се суочио с хапшењем и болном смрћу, Исус се опет окренуо свом Оцу, молећи се горљиво. Он није заузео став да добро познаје Сотону и да се лако може позабавити било чиме што би тај зли могао смислити. Исус је схватао колико је било важно да не подбаци. Какву би срамоту пропуст нанео његовом Оцу! И какав губитак за људе из човечанства, чији су изгледи за живот зависили од жртве коју је требало да Исус принесе!
18 Исус се увек изнова молио — са својим апостолима у горњој соби у Јерусалиму, и још горљивије у Гетсиманском врту (Матеј 26:36-44; Јован 17:1-26; Јеврејима 5:7). Када је патио на мученичком стубу, није грдио оне који су му се ругали. Напротив, он се молио у корист оних који су поступали у незнању: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!“ (Лука 23:34). Своје мисли држао је усредсређенима на свог Оца, ’ослањајући се на онога који право суди‘. Завршне речи које је изговорио на мученичком стубу биле су молитва његовом Оцу (1. Петрова 2:23; Лука 23:46). Како смо захвални што је Исус, уз потпуно ослањање на Јехову, верно довршио свој задатак који му је Отац поверио! Иако никада нисмо видели Исуса Христа, како га дубоко волимо због онога што је учинио!
Изражавање наше љубави према њему
19. Док изражавамо љубав према Исусу, које ћемо поступке избегавати као потпуно неприкладне?
19 Како можемо пружити доказ да је љубав коју исповедамо више од пуких речи? Пошто је његов Отац, којег је Исус волео, забранио прављење ликова и затим њихово коришћење као предмета оданости, сигурно не бисмо донели част Исусу ако бисмо неки такав лик носили на ланчићу око врата или ако бисмо га носили улицама (Излазак 20:4, 5; Јован 4:24). Не би донело никакву част Исусу ако бисмо присуствовали религиозним службама, чак и ако бисмо то чинили неколико пута недељно, ако преостали део недеље не бисмо живели у складу с његовим учењима. Исус је рекао: „Ко има заповести моје и држи их, то је онај који ме љуби, а ко мене љуби, њега ће Отац мој љубити“ (Јован 14:21, 23; 15:10).
20. Које су неке ствари које ће показати да ли истински волимо Исуса?
20 Какве нам је заповести он дао? Пре свега, да обожавамо истинитог Бога, Јехову, и једино њега (Матеј 4:10; Јован 17:3). Због своје улоге у Божјој намери, Исус је такође научавао да морамо испољавати веру у њега као Божјег Сина и да је морамо показати тиме што се клонимо злих дела и ходимо у светлу (Јован 3:16-21). Он нас је саветовао да најпре тражимо Божје Краљевство и његову правду, тако што ове ствари стављамо испред наше бриге за физичке потребе (Матеј 6:31-33). Он је заповедио да волимо једни друге као што је он волео нас (Јован 13:34; 1. Петрова 1:22). И опуномоћио нас је да будемо сведоци у погледу Божје намере, баш као што је он то био (Матеј 24:14; 28:19, 20; Откривење 3:14). Иако нису никада видели Исуса, данас је око пет милиона Јеховиних сведока подстакнуто искреном љубављу према њему да извршава те заповести. То што нису лично видели Исуса, ни на који начин не слаби њихову решеност да буду послушни. Они се сећају онога што је њихов Господ рекао апостолу Томи: „Пошто си ме видео веровао си; благо онима који не виде, а ипак верују“ (Јован 20:29).
21. Какву ми корист извлачимо из присуствовања Меморијалу Христове смрти, који ће се ове године одржати у недељу, 23. марта?
21 Надамо се да ћеш бити међу онима који ће се широм света окупити у Дворанама Краљевства Јеховиних сведока после заласка сунца у недељу, 23. марта 1997, ради присећања на највећи израз Божје љубави према човечанству и прославе успомене на смрт његовог лојалног Сина, Исуса Христа. Оно што у тој прилици буде речено и учињено треба да продуби нашу љубав према Јехови и његовом Сину и тако повећа жељу да се држимо Божјих заповести (1. Јованова 5:3).
Како би одговорио?
◻ Како су они којима је била упућена прва Петрова посланица упознали и заволели Исуса?
◻ Које су неке ствари што су рани хришћани чули, а које су оставиле утисак на тебе?
◻ Шта је то што продубљује твоју љубав према Исусу, а у вези је с духом који је он показивао?
◻ Зашто је Исусово понизно ослањање на Бога за нас толико важно?
◻ Како можемо испољити нашу љубав према Исусу Христу?
[Слике на 16. и 17. страни]
Осећамо се привучени Исусу због духа који је он показивао