Тајновитост у име Господа
У НАПАДУ отровним гасом у токијској подземној железници, у Јапану, марта 1995, 12 људи је погинуло, хиљаде су се разболеле, а тај напад је помогао и да се открије једна тајна. Религиозна секта позната као Аум Шинрикјо (Врховна истина) у тајности је развила арсенал гаса сарина, за постизање мистериозних циљева.
Месец дана касније, експлозија једне бомбе срушила је једну државну зграду у Оклахоми, у САД, и однела животе 167 особа. Изгледа да докази указују да је тај напад на неки начин био повезан са затишјем у влади у вези са Огранком религиозног култа Давидоваца у Вејку у Тексасу, тачно две године пре тога. Том приликом око 80 припадника култа је умрло. Експлозија бомбе такође је открила оно што је било тајна за већину људи: у Сједињеним Државама сада делују многе паравојне полицијске групе, од којих су барем неке осумњичене за тајно планирање акција против владе.
Касније, док се 1995. ближила крају, у једном пошумљеном подручју близу Гренобла, у Француској, пронађена су угљенисана тела 16 особа. Они су били припадници Реда сунчевог храма, једног малог религиозног култа који се октобра 1994. појавио у вестима у Швајцарској и Канади, када су 53 његова припадника или извршила самоубиство или била убијена. Али чак и после ове трагедије, тај култ је наставио да делује. До дан-данас његова мотивација и циљеви обавијени су тајновитошћу.
Опасности од религиозне тајновитости
С обзиром на овакве случајеве, да ли је уопште чудно што многи људи помно пазе на религиозне групе? Сигурно, ниједна особа не жели да подупире неку тајну организацију — религиозну или нерелигиозну — која злоупотребљава њено поверење и наводи је да тежи за циљевима с којима се не слаже. Шта људи могу учинити како би избегли упадање у замку увлачења у тајна друштва сумњиве природе?
Разумљиво, било би мудро да свако ко разматра учлањивање у неко тајно друштво докучи његове стварне циљеве. Треба се чувати притиска пријатеља или познаника, а одлуке треба да буду засноване не на емоцијама, већ на чињеницама. Упамти, вероватно ће сам појединац — а не други — сносити било које могуће последице.
Слеђење библијских начела је најсигурнији начин да се избегну опасне групе чији мотиви нису часни (Исаија 30:21). То обухвата одржавање политичке неутралности, показивање љубави према другима, чак и према непријатељима, избегавање ’путених дела‘, и гајење плодова Божјег духа. Изнад свега, прави хришћани не смеју бити део света, баш као што ни Исус није био део њега, а тај пут искључује учествовање у светским тајним друштвима (Галатима 5:19-23; Јован 17:14, 16; 18:36; Римљанима 12:17-21; Јаков 4:4).
Јеховини сведоци су марљиви истраживачи Библије, који озбиљно схватају своју веру и искрено настоје да живе у складу с њом. Широм света добро су познати као религиозна група која ’тражи мир и устраје у њему‘ (1. Петрова 3:11, NW). Њихова књига Jehovah’s Witnesses—Proclaimers of God’s Kingdom, с правом примећује: „Јеховини сведоци ни у ком смислу нису тајно друштво. Њихова веровања темељена на Библији, у потпуности су објашњена у публикацијама које су свима доступне. Сем тога, они улажу посебан труд да позову јавност да присуствује састанцима како би сами видели и чули о чему се ради.“
Права религија ни у ком случају не упражњава тајновитост. Обожаваоци истинитог Бога поучени су да не скривају свој идентитет нити да помрачују сврху тога што су Јеховини сведоци. Први Исусови ученици напунили су Јерусалим својим учењем. Били су сасвим отворени у погледу својих веровања и активности. Исти је случај и с Јеховиним сведоцима данас. Сасвим разумљиво, када диктаторски режими неправедно ограниче слободу обожавања, хришћани морају опрезно и храбро обављати своју активност, слушајући ’Бога више неголи људе‘; ситуација која им је наметнута због њиховог храброг јавног сведочења (Дела апостолска 5:27-29; 8:1; 12:1-14; Матеј 10:16, 26, 27).
Ако ти је икада пало на памет да су Јеховини сведоци можда неки тајни култ или секта, то је вероватно било зато што си ти премало знао о њима. То мора да је био случај с многима у првом веку.
Двадесет осмо поглавље Дела апостолских прича нам о једном састанку који је Апостол Павле имао у Риму са ’старешинама јудејским‘. Они су му рекли: „Ми бисмо хтели да од тебе чујемо шта ти мислиш, јер ми знамо да та јерес свуда наилази на противљење“ (Дела апостолска 28:16-22). У одговору, Павле им „јављаше краљевство Божје, сведочећи“, и „једни се уверише“ (Дела апостолска 28:23, 24). Сигурно је било на њихову трајну корист да сазнају праве чињенице о правом хришћанству.
Пошто су предани отвореној и јавној служби за Бога, Јеховини сведоци ће бити срећни да открију јасне чињенице о својој активности и веровањима свима који желе да знају чињенице. Зашто са̂м не истражиш, да би тако био исправно информисан што се тиче њихове вере?
[Слика на 6. страни]
Јеховини сведоци су срећни да открију ко су и шта раде