Како гледаш на грех?

„НЕМА греха у те, нема беде у те; спремиште свемоћне силе ти си.“ Реномирани хиндуски филозоф Вивекенанда, изјавио је ово када је образлагао један одломак из хиндуске свете књиге, Бхагавад-гите. Цитирајући Веданту, он тврди: „Највећа грешка је рећи да си слаб, да си некакав грешник.“a

Да ли је, стога, тачно да у човеку нема греха? И шта, ако ишта, особа рођењем наслеђује? Само су „телесне црте одређене наслеђем“, каже Никилананда, један хиндуски мислилац. Друга обележја су одређена нечијим „поступцима у претходним животима“. Према Вивекенанди, „ти си кројач своје судбине“. Хиндуизам не учи ништа о наслеђеном греху.

Појам о наслеђеном греху такође изостаје и код зороастрејаца, шинтоиста, конфучијаниста и будиста. Чак се и у јудејско-хришћанским религијама, које традиционално научавају доктрину о наслеђеном греху, мења став према греху. Данас све више и више људи не мисли за себе да су грешни.

„Савремена свест не бодри на моралну покуду; нарочито, не бодри на покуду самог себе“, каже теолог Корнелије Плантинга Млађи. Цркве хришћанства донекле сносе кривицу за тривијализовање греха. „Не иди у цркву ако желиш да послушаш о греху“, вели капелан Универзитета Дјук. И према Плантинги, неке цркве уопштено гледано, о греху говоре само у смислу социјалних питања.

Мора се признати, данашњи социјални јади су многобројни. Насиље, криминал, ратови, етнички сукоби, злоупотреба дроге, непоштење, угњетавање и насиље над децом узимају маха. У ствари, 20. век се назива једним од најкрвавијих векова за које је човечанство икада знало. Додајмо томе бол и патњу као исход болести, старости и смрти. Ко још не чезне за ослобођењем од енормних проблема који данас постоје у свету?

Како онда ти гледаш на грех? Да ли је грех наслеђен? Да ли ћемо икада доживети да будемо ослобођени бола и патње? Та ће питања размотрити следећи чланак.

[Фусноте]