Спасите живот свог детета!

МАЈКЛ и Алфина живе у једној сеоској долини међу зеленим брежуљцима Квазулу-Натала, у Јужној Африци. Суочавали су се с многим изазовима у одгајању седморо деце. Уз потпуну подршку своје супруге, Мајкл је чинио све што је могуће да би слушао библијску заповест упућену очевима: ’Наставите да одгајате [своју децу] у дисциплини и Јеховином усмеравању мишљења‘ (Ефесцима 6:4, NW). Али, понекад настају проблеми.

На пример, уобичајено је да афрички дечаци који пасу стоку међусобно удруже крда, да би имали више времена да се заједно играју. Понекад су неваљали и причају о ономе о чему не би смели да причају. Када су Мајклови синови одлазили да чувају њихову стоку, строго им је наредио да се не друже са извесном децом (Јаков 4:4). Па ипак, када се с посла враћао кући, понекад их је затицао да то раде. Као последица тога, морао је да их дисциплинује (Пословице 23:13, 14).

Да ли мислиш да је Мајкл био престрог према својој деци? Неки можда тако мисле, али Исус Христ је рекао да ’мудрост оправдавају дела њена‘ (Матеј 11:19). Мајкл и Алфина су у свом дому створили атмосферу пуну љубави, проводећи време са својом децом и поучавајући их библијским извештајима и истинама.

Мајкл и Алфина имају четири кћерке — Тимбекилу, Сифиву, Толакелу и Тимбекану. Све су пуновремени проповедници добре вести о Божјем Краљевству. Двојица њихових синова служе као председавајући надгледници у скупштинама Јеховиних сведока. Њихов трећи син, чија је супруга такође пуновремени јеванђелизатор, служи као слуга помоћник.

Многи хришћански родитељи с великим породицама благословљени су успехом у подизању своје деце. Међутим, нека деца која имају добро родитељско васпитање остављају истину. Без поговора, њихови родитељи имају у мислима Исусову илустрацију о расипном сину и живе у нади да ће се њихов син или кћерка покајати и на крају постићи спасење (Лука 15:21-24).

Нажалост, међутим, неким хришћанским родитељима сва деца одлазе у свет. То је поготово разлог за забринутост у деловима Африке у којима изгледа да су деца добра све док не дођу у тинејџерске године. А онда, у цвету младости, буду намамљени неморалним путевима Сотониног света (1. Јованова 5:19). Као последица тога, многи очеви не испуњавају услове да служе као скупштинске старешине (1. Тимотеју 3:1, 4, 5). Очигледно, хришћански отац треба да гледа на спасење свог домаћинства као на ствар од велике важности. Шта онда родитељи могу да ураде како би спасли живот своје деце?

Буди близак пријатељ

Исус није био само савршен већ је био и неизмерно супериоран у спознању и искуству у односу на било ког другог човека. Упркос томе, он се опходио према својим несавршеним ученицима као према блиским пријатељима (Јован 15:15). Зато су они желели да буду с њим и цветали су у његовом друштву (Јован 1:14, 16, 39-42; 21:7, 15-17). Родитељи могу учити из тога. Попут биљчица које шире своје лишће према топлом сунцу, деца цветају кад у кући влада пријатељска атмосфера пуна љубави.

Родитељи, да ли се ваша деца осећају слободно да вам се обрате са свим својим бригама? Да ли их слушате? Пре него што дођете до закључака, да ли извлачите њихове мисли и осећања како бисте добили потпунију слику? Да ли им стрпљиво помажете да пронађу одговоре на извесна питања тиме што с њима истражујете библијске публикације?

Једна мајка из Јужне Африке објашњава: „Од првог дана када је наша кћерка кренула у школу, подстицали смо је да нам исприча шта се десило током дана. На пример, питала бих је: ’С ким си провела паузу за ручак? Причај ми о новој учитељици. Како изгледа? Које су активности планиране за ову седмицу?‘ Једном је наша кћерка дошла кући и рекла да ће наставница енглеског водити разред да погледа један филм о коме ће касније писати критику. Наслов филма је био сумњив. Кад смо се мало распитали, сазнали смо да не би био прикладан за једног хришћанина. Разговарали смо о томе као породица. Сутрадан се наша кћерка обратила наставници и објаснила да не жели да гледа филм, пошто морал који се у њему приказује није у складу с њеним хришћанским веровањима. Наставница је добро размислила о томе и касније захвалила нашој кћерки, рекавши да није желела да води разред да гледа нешто због чега би зажалила.“ Љубазно занимање за спасење своје кћерке, које су ови родитељи доследно показивали, донело је добар плод. Она има веселу, позитивну нарав, и сада служи као добровољац у јужноафричкој подружници Watch Tower Bible and Tract Societyja.

Исус је оставио изузетан пример у опхођењу с децом других људи. Уживао је у њиховом друштву (Марко 10:13-16). Колико родитељи само треба да буду срећни да обављају ствари са својом децом! У неким деловима Африке, отац се стиди да га виде како се игра с лоптом или игра неке друге игре са својим синовима. Али један хришћански отац никада не треба да сматра да је и сувише важан да би га видели како обавља ствари са својом децом. Младима су потребни родитељи који уживају да проводе време с њима. То деци олакшава да изразе своје бриге. Када се те емоционалне потребе занемарују, деца могу постати иритирана или повучена, нарочито ако их стално исправљају.

Пишући Колошанима о породичним односима, Павле је рекао: „Оцеви, не раздражујте синове своје, да не постану малодушни“ (Колошанима 3:21). То можда указује да понекад постоји неравнотежа са превише дисциплине и премало пријатељства. Деца, укључујући и тинејџере, која су вољена и цењена вероватније ће се одазвати на потребну дисциплину.

Љубав према Богу

Најдрагоценије наследство које родитељи могу оставити својој деци јесте њихов властити пример показивања љубави. Деца треба да виде и чују како њихови родитељи изражавају и показују истинску љубав према Богу. Један младић који служи у јужноафричкој подружници Watch Tower Bible and Tract Societyja објашњава: „Кад сам био дечак, помагао сам оцу око куће. Волео сам да му помажем, једноставно зато што је тата стварно ценио оно мало што сам радио. Користио је време да ми исприча многе ствари о Јехови. На пример, сећам се једне суботе кад смо вредно радили на сечи лана. Стварно је било вруће. Тата се знојио, и ја сам отрчао и донео две чаше воде и ставио у њих лед. Тата је рекао: ’Сине, видиш ли колико је Јехова мудар? Лед плива на води. Ако би потонуо, сав живот на дну језера и рибњака би изумро. Уместо тога, лед служи као изолациони прекривач! Зар нам то не помаже да боље упознамо Јехову?‘a Касније, када сам био у затвору због чувања неутралности, имао сам времена да размишљам. Једне вечери у затворској ћелији, док сам био потиштен, сетио сам се татиних речи. Какав су смисао само имале! Заувек ћу обожавати Јехову ако будем могао.“

Да, деца треба да виде да се љубав према Богу одражава у свему што њихови родитељи раде. Љубав према Богу и спремна послушност њему, треба да се нарочито виде као мотивациона сила иза присуствовања хришћанским састанцима, учествовања у служби на терену и породичног читања Библије и проучавања (1. Коринћанима 13:3). Што је најважније, љубав према Богу треба да се одражава у свесрдним породичним молитвама. Важност пружања тог наслеђа својој деци не може се пренагласити. Зато је Израелцима било заповеђено: „Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом. И ове заповести које ти ја данас дајем држи у срцу своме. Објаснићеш их синовима својим, и говорићеш о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежиш и кад устајеш“ (Поновљени закони 6:5-7; упореди с Матејем 22:37-40).

Једна велика препрека у томе да волимо и слушамо Бога јесте наша урођена грешна природа (Римљанима 5:12). Зато Библија такође заповеда: „Ви који Господа љубите, мрзите на зло“ (Псалам 97:10). Лоше мисли обично воде до лоших поступака. Да би то избегло, дете такође мора развити још једну битну особину.

Страх од Бога

Љубав повезана са страхом пуним поштовања да се не угоди Јехови, јесте нешто врло пожељно. Сам Исус Христ нам поставља савршени пример особе која је налазила задовољство „у страху од Господа“ (Исаија 11:1-3). Тај страх је битан док дете долази у цвет младости и почиње да доживљава снажне сексуалне жеље. Страх од Бога може помоћи младој особи да се одупре светским притисцима који могу водити до неморалног понашања (Пословице 8:13). У неким друштвима, родитељи се стиде да поуче своју децу како да изађу на крај са сексуалним искушењима. У ствари, многи сматрају да је погрешно разговарати о тим стварима. Али какве су биле последице таквог занемаривања с родитељске стране?

Тројица медицинских специјалиста, по презимену Буга, Амоко и Цајијан, интервјуисали су 1 702 девојчице и 903 дечака из сеоског подручја Транскија, у Јужној Африци. South African Medical Journal известио је да је „према овој анкети, 76% девојчица и 90,1% дечака већ имало сексуално искуство“. Девојчице су у просеку имале 15 година, и многе су биле присиљене на сексуалне односе. Више од 250 је доживело једну трудноћу или више. Још једна последица је велика учесталост сексуално преносивих болести.

Очигледно, многи родитељи не увиђају потребу да поуче своју децу како да избегну предбрачни секс. Уместо тога, претходни часопис објашњава: „Рађање и материнство су високо цењене особине женствености у сеоском подручју Транскија, и то брзо запажају девојчице које су управо изашле из пубертета.“ Тај исти проблем је потврђен и у другим деловима света.

Многи млади у Африци замерају својим родитељима што им не помажу да разумеју своју сексуалност. Неке хришћанске родитеље је и сувише срамота да користе књигу Учини своју младост успешном.b На странама 20-3, она објашњава часну употребу сексуалних органа и промене које се дешавају у пубертету.

Хришћанске родитеље који удовољавају изазову да са својом децом разматрају Божје гледиште о половима, треба похвалити. То је најбоље урадити постепено, у складу с дететовом способношћу схватања ствари. У зависности од фактора као што је дететов узраст, родитељи можда треба да буду специфични у указивању на делове тела и њихове функције. Иначе, неискусан омладинац можда не би схватио оно што је речено (1. Коринћанима 14:8, 9).

Један отац две кћерке и сина, из Јужне Африке, објашњава: „Више пута сам имао прилике да разговарам о осетљивој теми о сексуалним стварима чак и с девојчицама. Међутим, моја супруга је обратила посебну пажњу нашим кћеркама, користећи књигу Учини своју младост успешном. [Погледај од 26. до 31. стране.] Када је мој син имао 12 година, одлучио сам да га поведем у дугу шетњу у планине. Том приликом смо до детаља разговарали о развоју тела дечака и о посебној сврси којој ће касније служити у браку. Такође сам разговарао с њим о избегавању деградирајуће навике мастурбирања и о томе да девојчице треба да гледа с чашћу и поштовањем — као што гледа своју мајку и сестре.“

Радосне награде

Отац и мајка управо споменути марљиво су радили и срећни су што су имали добре резултате у одгајању своје троје деце. Све троје сада су одрасле особе, у браку с верним хришћанима. Њихов син и зетови служе као старешине у хришћанској скупштини, а два брачна пара су већ многе године у пуновременом јеванђелизирању.

Да, родитељи који марљиво раде за спасење свог дома могу очекивати радосну награду од деце која одлучују да се одазову на то библијско учење, јер Пословице 23:24 кажу: „Ко мудрог роди весели се с њега. Нека се веселе отац твој и матер твоја.“ Размисли о великој породици споменутој у уводу овог чланка. „Кад размишљам о духовном напретку који су постигла моја деца“, каже Алфина, „моје срце се прелива радошћу.“ Нека сви хришћански родитељи раде на овој срећној награди.

[Фусноте]

[Слика на 23. страни]

Отац се може побринути за прави амбијент како би објаснио животне чињенице