Тешка времена за старије

МАМА ОНИЈАН, која има 68 година, живи у једном од већих западноафричких градова. Када је била млађа, сањарила је како у сутону свога живота, ужива у мирној пензији, окружена својом децом и унучићима. Уместо тога, она проводи дане тако што по тропском сунцу продаје хладну воду за пиће. То мало што заради помаже јој да преживи. Њена два сина живе далеко, у другој земљи. Прошло је много времена од кад су јој послали нешто новца.

У прошлости су старији у Африци били високо цењени. Поштовани су због свог искуства и знања, као и због мудрости и оштроумности коју они често доносе. Помагали су у подизању унучади. Младеж је тражила савет и похвалу од њих. Људи су живели према библијском савету: „Пред седом главом устани и поштуј лице стараца [или, старица]“ (Левитска 19:32).

Времена су се изменила. Сиромаштво, инфлација, незапосленост и масовна миграција у градове, оставила је многе остареле да се сами старају о себи. Директор организације за помоћ старима Кеније, Камилаус Вар, каже: „Традиција да се старији издржавају и да се брине о њима, постаје све слабија.“

Наравно, слабљење породичних веза није својствено само афричким земљама. Говорећи о Јапану, Guardian Weekly извештава: „Оданост деце према родитељима, завештана конфуцијанизмом, била је камен темељац јапанског система вредности, али није преживела урбанизацију и слабљење породичних веза: данас, 85 посто Јапанаца умире по болницама или по старачким домовима.“

Какво год да је стање, они који истински желе да угоде Богу труде се да својим родитељима исказују част. Они следе Божји савет: „Поштуј оца свога и матер своју... да будеш срећан и да живиш дуго на земљи“ (Ефесцима 6:2, 3). Иако није увек лако исказивати част родитељима и бринути о њима, то може донети богате награде.