Како је Библија доспела до нас — други део

Пламенови су се распламсавали пут неба, док се све више и више горива доливало на разбукталу логорску ватру. Али то није била обична ватра. Жесток пожар подржаван је Библијама док су то гледали свештеници и прелати. Али, тиме што је куповао Библије да би их уништио, лондонски бискуп је несвесно помогао преводиоцу Вилијаму Тиндејлу да финансира даљња издања!

Шта је водило до такве одлучности на обе стране у бици? У ранијем издању, размотрили смо историјат издавања Библије крајем средњег века. Сада стижемо у освит новог доба, када су порука и ауторитет Божје Речи управо почели да дубоко утичу на друштво.

Појављује се један пионир

Џон Виклиф, један уважени оксфордски изучавалац, енергично је говорио и писао против небиблијских обичаја Католичке цркве, темељећи свој ауторитет на ’Божјем закону‘, то јест Библији. Своје студенте, такозване лоларде, слао је широм сеоских подручја Енглеске да би свакоме ко би слушао проповедали библијску поруку на енглеском. Пре него што је умро 1384, покренуо је превођење Библије с латинског на енглески свога доба.

Црква је изнашла много разлога да презире Виклифа. Као прво, он је осуђивао свештенство због разузданости и неморалног понашања. Поред тога, многи Виклифови поштоваоци злоупотребили су његова учења да би оправдали своје наоружане побуне. Свештенство је кривило Виклифа, чак и после његове смрти, иако никада није био заговорник насилних устанака.

Надбискуп Арундел је 1412. у писму папи Јовану XXIII, указао на „тог бедног и убитачног човека Џона Виклифа, запамћеног као гнусна особа, на тог празмијиног сина, тог самог весника и потомка антихриста“. Доводећи до врхунца своју оптужбу, Арундел је записао: „Да би напунио меру своје злобе, осмислио је излаз у једном новом преводу списа на матерњи језик.“ Стварно, оно што је највише разјарило црквене вође, било је то што је Виклиф желео дати народу Библију на његовом језику.

Па ипак, понеке истакнуте особе имале су приступ Писму на народном језику. Једна од њих је била Ана од Чешке, која се 1382. удала за краља Енглеске, Ричарда II. Имала је Виклифове енглеске преводе Јеванђеља, које је непрестано проучавала. Када је постала краљица, њен повољан став помогао је да се подржи ствар око Библије — и то не само у Енглеској. Ана је бодрила студенте с Прашког универзитета у Чешкој да дођу у Оксфорд. Тамо су они пуни ентузијазма проучавали Виклифова дела и нека од њих понели са собом у Праг. Популарност Виклифових учења на Универзитету у Прагу, касније је служила као потпора Јану Хусу, који је прво студирао и коначно тамо предавао. Хус је сачинио један читљив чешки превод са старословенског превода. Његов труд је унапредио свакодневно коришћење Библије у Чешкој и околним земљама.

Црква узвраћа ударац

Црква се на Виклифа и Хуса такође разјарила и због учења да је „чисти текст“, оригинално надахнуто Писмо без икаквих додатака, имало већи ауторитет од „глоса̂“, сувопарних традиционалних објашњења на маргинама Библија које је црква одобрила. Ови проповедници желели су да неразводњену поруку Божје Речи учине доступном обичном човеку.

Под лажно обећаним слободним пролазом, Хус је био преварен да 1414. изађе пред Католички Сабор у Констанцу, Немачка, да би одбранио своја гледишта. Сабор се састојао од 2 933 свештеника, бискупа и кардинала. Хус је пристао да опорекне своја учења, уколико би се на основу Писма могло доказати да су погрешна. Али што се тиче сабора, то није ни било у питању. То што је он оспорио њихов ауторитет био је довољан разлог да га 1415. спале на ломачи, док се он наглас молио.

Исти тај сабор, повукао је задњи потез осуде и увреде Џона Виклифа, тако што је наредио да његове кости треба ексхумирати у Енглеској и спалити. Овај налог био је толико одвратан да није спроведен све до 1428, на папин захтев. Међутим, као што то увек бива, такво разјарено противљење није пригушило ревност других љубитеља истине. Уместо тога, то је појачало њихову одлучност да објављују Божју Реч.

Утицај штампања

До 1450, само 35 година после Хусове смрти, Јоханес Гутенберг почео је у Немачкој да штампа покретним словима. Његово прво огромно дело било је издавање латинске Вулгате, коју је завршио око 1455. До 1495, Библија је цела или у деловима штампана на немачком, италијанском, француском, чешком, холандском, хебрејском, каталонском, грчком, шпанском, словенском, португалском и српском — по том редоследу.

Холандски изучавалац Дезидерије Еразмо издао је 1516. прво целокупно штампано издање грчког текста. Еразмо је желео да се Писмо „преведе на језике свих људи“. Међутим, он је оклевао да ризикује своју огромну популарност тиме што би сам преводио. Упркос томе, дошли су други који су били одважнији. Истакнути међу тим особама био је Вилијам Тиндејл.

Вилијам Тиндејл и Библија на енглеском

Тиндејл се школовао на Оксфорду, и око 1521. дошао у дом код господина Џона Волша као приватни учитељ његовој деци. У време оброка за Волшовим препуним столом, млади Тиндејл је често укрштао вербалне мачеве с локалним свештенством. Тиндејл је на основу чињеница побијао њихова мишљења, тиме што је отварао Библију и показивао им стихове. С временом, Волшови су се уверили у оно што је Тиндејл говорио, тако да су свештена лица све ређе позивали, и дочекивали их с мање одушевљења. Наравно, свештеници су се због тога још више ражестили на Тиндејла и његова веровања.

Једном је за време неке расправе, један од Тиндејлових религиозних противника изјавио: „Боље је бити без Божјег закона него без папиног.“ Представи себи Тиндејлову убеђеност док је узвратио: „Супротстављам се папи и свим његовим законима. Ако ме Бог поживи, неће проћи много година док учиним да дечак за плугом зна више о Писму него што ти знаш.“ Тиндејлова решеност се искристалисала. Касније је написао: „На основу искуства сам схватио како је лаике немогуће утемељити у икаквој истини, изузев ако им се стихови јасно не ставе пред очи на њиховом матерњем језику, да могу увидети суштину, редослед и значење текста.“

До тог времена, у Енглеској још увек није била штампана ниједна Библија. Зато је Тиндејл 1523. отишао у Лондон да тражи подршку бискупа Тунстала за преводилачки пројекат. Одбијен, напустио је Енглеску да би наставио са својом намером, никада се не вративши. У Келну, у Немачкој, био је извршен препад на његову прву штампарију, а Тиндејл је за длаку умакао с нешто драгоцених неувезаних страница. Међутим, у Вормсу, у Немачкој, завршено је бар 3 000 примерака његовог „Новог завета“ на енглеском. Послани су за Енглеску и почетком 1526. почели да се тамо дистрибуишу. Неки од њих биле су Библије које је бискуп Тунстал купио и запалио, несвесно помажући Тиндејлу да настави са својим радом!

Истраживање доноси јасније разумевање

Тиндејл је очигледно уживао у свом раду. Као што The Cambridge History of the Bible изражава: „Писмо га је усрећивало, и има некакве хитрости и чилости у његовом ритму који одражава његову срећу.“ Тиндејлов циљ је био пустити да Писмо обичном човеку говори што је могуће више тачнијим и једноставнијим речима. Изучавањем је открио значење библијских речи које су у црквеној доктрини вековима биле под велом тајне. Незастрашен ни претњом смрћу, нити опаким пискарањима свог моћног непријатеља сер Томаса Мора, Тиндејл је оно што је открио укључио у свој превод.

Пошто је радије радио са оригиналног Еразмовог грчког текста него с латинског, Тиндејл је изабрао „љубав“ уместо „милосрђе“ да би што верније изразио значење грчке речи агапе. Такође је употребио „скупштина“ наместо „црква“, „покајање“ место „испаштање“, и „старешине“ уместо „свештеници“ (1. Коринћанима 13:1-3; Колошанима 4:15, 16; Лука 13:3, 5; 1. Тимотеју 5:17, Тиндејл). Ове корекције биле су разорне за црквени ауторитет и традиционалне религиозне обичаје, као што је исповест свештеницима.

Тиндејл је на сличан начин задржао и реч „ускрсење“, одбацивши чистилиште и свесност након смрти, као небиблијско. Што се тиче мртвих, он је Мору написао: „Тиме што их стављате у рај, пакао или чистилиште, [ви] рушите аргументе којима Павле и Христ доказују ускрсење.“ С тим у вези, Тиндејл се позвао на Матеја 22:30-32 и 1. Коринћанима 15:12-19. Дошао је до тачног веровања да мртви остају без свести све до ускрсења у будућности (Псалам 146:4; Проповедник 9:5; Јован 11:11, 24, 25). То је значило да је целокупна припрема молитве Марији и „свецима“ била бесмислена, зато што у свом несвесном стању нити могу чути, нити посредовати.

Тиндејл преводи Хебрејске списе

Године 1530, Тиндејл је произвео једно издање Пентатеуха, првих пет књига Хебрејских списа. Тако је он био прва особа која је Библију превела са хебрејског директно на енглески. Надаље, Тиндејл је био први енглески преводилац који је користио име Јехова. Лондонски изучавалац Дејвид Данијел пише: „То што је Божје име било поново откривено засигурно је снажно тргнуло Тиндејлове читаче.“

У свом настојању да постигне јасноћу, Тиндејл је користио разнолике енглеске речи да би превео једну једину хебрејску реч. Међутим, чврсто је следио грађу хебрејског. Резултат тога очувава сажетост хебрејског. Лично је изјавио: „Својства хебрејског језика се хиљаду пута више слажу са енглеским него с латинским. Начин говора је малтене исти; стога на хиљаду места потребно је само реч по реч превести на енглески.“

Овај у основи дословни прилаз, зачинио је Тиндејлов превод хебрејским изразима. Неки од њих могли су се код првог читања учинити прилично новима. Ипак, Библија је на крају постала толико позната да су многи од тих израза сада део енглеског језика. У примере спадају „човек по своме срцу“ (као у 1. Самуиловој 13:14), „пасха“ и „жртвени јарац“. И више од тога, одатле су читаоци Библије на енглеском упознали хебрејску мисао, и тиме добили бољи увид у надахнуто Писмо.

Библија и Тиндејл под забраном

Била је узбудљива могућност да неко чита Реч Божју на свом властитом језику. Енглеско становништво реаговало је тако што је куповало све Библије које су се могле прокријумчарити у земљу, камуфлиране у балама одеће или друге робе. У међувремену, свештенство је разматрало сигуран губитак положаја, ако би се на Библију гледало као на коначни ауторитет. Отуда је ситуација још више постала питање живота и смрти за преводиоца, и за оне који га подупиру.

Стално прогањан од цркве и државе, Тиндејл је наставио с радом у Антверпену, Белгија. Па ипак, седмично је два дана посвећивао ономе, што је он звао својом разонодом — служби другим енглеским избеглицама, сиротињи и болеснима. Већину својих новчаних средстава утрошио је на овај начин. Пре него што је могао да преведе другу половину Хебрејских списа, Тиндејла је за новац издао један Енглез који се издавао за некаквог пријатеља. Погубљен је 1536. у Вилворду, Белгија, а његове последње горљиве речи биле су: „Господе! Отвори очи краљу Енглеске.“

До 1538, краљ Хенри VIII је из неких својих разлога наредио да се Библија стави у сваку цркву у Енглеској. Иако Тиндејл није стекао признање, у основи је изабран његов превод. На тај начин је Тиндејлов превод постао нашироко познат и омиљен да је „одредио фундаментални карактер већине наредних превода“ на енглески (The Cambridge History of the Bible). Скоро 90 посто Тиндејловог превода директно је преписано у King James Version из 1611.

Слободан прилаз Библији значио је огромне промене за Енглеску. Дискусије које су се у цркви водиле око Библије постале су тако живе да су понекад ометале црквену службу! „Стари људи научили су да читају тако да су могли доћи директно до Божје Речи, а деца су се придружила старијима да би слушала“ (A Concise History of the English Bible). Ово раздобље такође је видело драстичан пораст у дистрибуцији Библија у другим европским земљама и на другим језицима. Али покрет за Библију у Енглеској требало је да изврши снажан утицај широм света. Како је до овога дошло? И како је даљње откриће и истраживање утицало на Библију коју данас користимо? Наш извештај завршићемо следећим чланком у овом серијалу.

[Слика на 26. страни]

Тиндејлов „Нови завет“ из 1526. — једини познати комплетан примерак који је избегао ватри

[Извор]

© The British Library Board

[Табела/Слике на 26. и 27. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

КЉУЧНИ ДАТУМИ У ПРЕНОШЕЊУ БИБЛИЈЕ

НАША ЕРА

Почиње Виклифова Библија (пре 1384)

1 400.

Хус погубљен 1415.

Гутенберг — прва штампана Библија око 1455.

1 500.

Рани штампани народни језици

Еразмов грчки текст 1516.

Тиндејлов „Нови завет“ из 1526.

Тиндејл погубљен 1536.

Године 1538, Хенри VIII наређује да се Библија стави у цркве

1 600.

King James Version из 1611.

[Слике]

ВИКЛИФ

ХУС

ТИНДЕЈЛ

ХЕНРИ VIII