Реч Божја вечно траје
„Реч Бога нашега довека остаје“ (ИСАИЈА 40:8).
1. (а) Шта се овде подразумева под ’речју Бога нашега‘? (б) Каква су обећања људи у поређењу с Божјом речју?
ЉУДИ су склони томе да се уздају у обећања истакнутих мушкараца и жена. Али без обзира на то колико та обећања могу изгледати пожељно људима који чезну да им буде боље у животу, она су попут цвећа које вене у поређењу с речју Бога нашега (Псалам 146:3, 4). Пре више од 2 700 година, Јехова Бог је надахнуо пророка Исаију да напише: „Свако тело је као трава и слава његова као пољски цвет... осуши се трава и отпада цвет, али реч Бога нашега довека остаје“ (Исаија 40:6, 8). Шта је та трајна „реч“? То је Божја изјава о његовој намери. Данас ту „реч“ имамо у писаном облику у Библији (1. Петрова 1:24, 25).
2. Упркос којим ставовима и поступцима је Јехова испунио своју реч у погледу древног Израела и Јуде?
2 Људи који су живели у време древног Израела доживели су истинитост онога што је Исаија записао. Јехова је преко својих пророка прорекао да ће, због страшне неверности према њему, најпре десетоплеменско краљевство Израел, а затим двоплеменско краљевство Јуде бити одведени у изгнанство (Јеремија 20:4; Амос 5:2, 27). Иако су прогонили, па чак и убијали, Јеховине пророке, спалили свитак који је садржавао Божју поруку упозорења, и обратили се Египту за војну помоћ да спречи испуњење пророчанства, Јеховина реч није изневерила (Јеремија 36:1, 2, 21-24; 37:5-10; Лука 13:34). Надаље, Божје обећање да ће вратити један покајнички остатак Јевреја у њихову земљу имало је значајно испуњење (Исаија, поглавље 35).
3. (а) Која нас обећања која је Исаија записао посебно занимају? (б) Зашто си убеђен да ће се те ствари заиста остварити?
3 Јехова је преко Исаије такође прорекао праведно владање над човечанством посредством Месије, избављење од греха и смрти, и преобликовање земље у рај (Исаија 9:6, 7; 11:1-9; 25:6-8; 35:5-7; 65:17-25). Хоће ли се и ове ствари остварити? Без иједног трачка сумње! „Бог... не лаже.“ Он је дао да се његова пророчанска реч запише за нашу корист, и побринуо се да она буде сачувана (Титу 1:2; Римљанима 15:4).
4. Премда нису сачувани оригинални библијски манускрипти, како је тачно да је Божја реч „жива“?
4 Јехова није сачувао оригиналне манускрипте на којима су његови древни писци написали та пророчанства. Али његова „реч“, његова објављена намера, показала се као жива реч. Та намера незадрживо иде напред, и док то чини, манифестују се унутрашње мисли и мотивације људи на чије животе она утиче (Јеврејима 4:12). Надаље, историјски запис показује да је сачување и превођење самог надахнутог Писма постигнуто божанском провидношћу.
Кад се суочила с покушајима да буде заташкана
5. (а) Које је напоре уложио сиријски краљ да уништи надахнуте Хебрејске списе? (б) Зашто није успео?
5 Не једном, владари су настојали да униште те надахнуте записе. Године 168. пре н. е., сиријски краљ Антиох Епифан (приказан на 10. страни) подигао је један олтар Зевсу у храму који је био посвећен Јехови. Такође је трагао за ’књигама Закона‘, спаљивао их и објавио да ће бити погубљен свако ко буде поседовао такво Писмо. Без обзира на то колико је примерака спалио у Јерусалиму и у Јудеји, није могао потпуно да заташка Писмо. Колоније Јевреја су у то време биле распршене по многим земљама, и свака синагога је имала своју збирку свитака. (Упореди с Делима апостолским 13:14, 15.)
6. (а) Који је интензиван напор уложен да се уништи Писмо које су користили рани хришћани? (б) Какав је био исход?
6 Године 303. н. е., римски цар Диоклецијан такође је наредио да хришћанска места састајања буду опустошена и да њихово ’Писмо буде спаљено‘. Такво уништавање је трајало једну деценију. Ма како да је то прогонство било ужасно, Диоклецијан није успео да угаси хришћанство, нити је Бог дозволио да цареви заступници униште све примерке ма и једног дела Његове надахнуте Речи. Међутим, својом реакцијом на дистрибуисање и проповедање Божје Речи, противници су показали шта је било у њиховим срцима. Идентификовали су се као људи које је заслепио Сотона и који извршавају његову вољу (Јован 8:44; 1. Јованова 3:10-12).
7. (а) Који су напори уложени да се угуши ширење библијског спознања у западној Европи? (б) Шта је било постигнуто у превођењу и издавању Библије?
7 Напори да се угуши ширење библијског спознања попримали су и друге облике. Кад је латински изумро као свакодневни језик, нису пагански владари, већ су наводни хришћани — папа Гргур VIII (1073-85) и папа Иноћентије III (1198-1216) — били ти који су се активно противили превођењу Библије на језике које је користио обичан народ. У настојању да сломи раскол с ауторитетом цркве, Католички сабор у Тулузу, у Француској, године 1229, одредио је да лаик не може да поседује делове Библије на народном језику. Да би се наметнула та одлука, агресивно се користила Инквизиција. Па ипак, после 400 година Инквизиције, љубитељи Божје Речи су превели комплетну Библију и пустили су у оптицај њена штампана издања на око 20 језика, плус на додатним дијалектима, и њене веће делове на још 16 језика.
8. Током 19. века, шта се у Русији дешавало на пољу превођења и дистрибуисања Библије?
8 Није само Католичка црква настојала да сачува Библију од обичног народа. Почетком 19. века, Павски, професор на Санкт Петербуршкој богословској академији, превео је Јеванђеље по Матеју с грчког на руски. Друге књиге Хришћанских грчких списа такође су биле преведене на руски, а Павски је служио као уредник. Оне су се нашироко дистрибуисале док, манипулацијом од стране цркве године 1826. цар није био наговорен да Руско библијско друштво стави под управу „Светог синода“ Руске православне цркве, који је затим успешно гушио деловање тог друштва. Касније је Павски превео Хебрејске списе с хебрејског на руски. Негде у исто време, Макариос, архимандрит Православне цркве, такође је превео Хебрејске списе с хебрејског на руски. Обојица су била кажњена за своје напоре, а њихови преводи су били стављени у црквену архиву. Црква је била одлучна да Библију задржи на старословенском језику, који обичан народ у то време није ни читао ни разумео. Тек кад се напори народа да стекне библијско спознање више нису могли потискивати, „Свети синод“ је, године 1856, направио властити синодски превод, чинећи то по смерницама које су биле пажљиво осмишљене тако да засигурају да се коришћени изрази подударају с црквеним гледиштима. Тако се у вези са ширењем Божје Речи показала једна подела, између спољашњег изгледа верских вођа и њиховог духа, што су откривале њихове речи и њихови поступци (2. Солуњанима 2:3, 4).
Сачувати Реч од кварења
9. Како су неки преводиоци Библије показали своју љубав према Божјој Речи?
9 Међу онима који су преводили и преписивали Писмо били су људи који су истински волели Божју Реч и улагали искрене напоре да је учине доступном свакоме. Вилијем Тиндејл је био погубљен као мученик (године 1536) због онога што је урадио да би Библију учинио доступном на енглеском. Франсиска де Енцинаса затворила је католичка Инквизиција (после 1544), због превођења и издавања Хришћанских грчких списа на шпанском. Ризикујући свој живот, Роберт Морисон је (од 1807. до 1818.) превео Библију на кинески.
10. Који примери показују да је било преводилаца који су били мотивисани и другим утицајима осим љубави према Божјој Речи?
10 Међутим, понекад су на рад преписивача и преводилаца утицали и други фактори осим љубави према Божјој Речи. Осмотримо четири примера: (1) Самарићани су изградили један храм на гори Гаризим као супарнички храм храму у Јерусалиму. Да би подупрли ту акцију, у Самарићанском пентатеуху било је нешто убачено у Изласку 20:17. Била је додата заповест, као да је она део Декалога, да се на гори Гаризим изгради један камени олтар и да се тамо приносе жртве. (2) Онај ко је први превео књигу Данила за грчку Септуагинту узео је слободу у свом превођењу. Убацио је изјаве за које је мислио да ће објаснити или побољшати оно што је било у хебрејском тексту. Изоставио је детаље за које је мислио да ће бити неприхватљиви за читаоце. Кад је преводио пророчанство с обзиром на време Месијиног појављивања, које се налази у Данилу 9:24-27, он је фалсификовао наведени период и додао, изменио и заменио речи, очигледно с циљем да учини да то пророчанство звучи као да подупире борбу Макабејаца. (3) У четвртом веку н. е., у једној латинској расправи, неки преревни заступник тринитаризма очигледно је укључио речи „на небу, Отац, Реч, и свети дух; и ово је троје једно“ као да су оне цитат из 1. Јованове 5:7. Касније је тај одломак био стављен директно у текст манускрипта латинске Библије. (4) Луј XIII (1610-43), из Француске, овластио је Жака Корбина да преведе Библију на француски како би предупредио настојања протестаната. С тим циљем на уму, Корбин је укључио неке текстуалне уметке, укључујући и указивање на „свету жртву мисе“ у Делима апостолским 13:2.
11. (а) Како је Реч Божја опстала упркос непоштењу неких преводилаца? (б) Колико древних манускриптних доказа постоји за доказивање онога што је Библија првобитно рекла? (Види оквир.)
11 Јехова није спречио такво чачкање по својој Речи, нити је то чачкање променило његову намеру. Који је учинак то имало? Додатна указивања на гору Гаризим нису учинила да самарићанска религија постане Божје средство за благосиљање човечанства. Насупрот томе, то је пружило доказ да, премда је самарићанска религија тврдила да верује у Пентатеух, на њу се није могло ослонити да научава истину (Јован 4:20-24). Искривљено изражавање у Септуагинти није спречило да Месија дође у време које је било проречено преко пророка Данила. Надаље, премда се Септуагинта користила у првом веку, Јевреји су очигледно били навикли да слушају у својим синагогама како се Писмо чита на хебрејском. Као резултат тога, „народ беше у ишчекивању“ кад се приближило време за испуњење тог пророчанства (Лука 3:15). Што се тиче убачених ствари у 1. Јовановој 5:7 да би се подупрло Тројство и у Делима апостолским да би се оправдала миса, оне нису промениле оно што је истина. А с временом су те преваре биле у потпуности разоткривене. Велика количина манускрипата Библије на оригиналним језицима обезбеђује начин да се провери веродостојност сваког превода.
12. (а) Које су озбиљне промене направили неки преводиоци Библије? (б) Колико су те промене биле далекосежне?
12 Други напори да се промени Писмо укључивали су више од преформулације неколико стихова. Они су сачињавали напад на идентитет самог правог Бога. Сама природа и обим тих промена пружају јасан доказ о утицају из једног извора који је моћнији од било ког појединог човека или људске организације — да, о утицају Јеховиног заклетог непријатеља, Сотоне Ђавола. Попустивши том утицају, преводиоци и преписивачи — неки горљиво, други снебивајући се — почели су да уклањају Божје лично име, Јехова, из његове надахнуте Речи на хиљадама места где се оно налазило. У почетку су неки преводиоци с хебрејског на грчки, латински, немачки, енглески, италијански и холандски, између осталих, потпуно изоставили божанско име или су га задржали само на неколико места. Оно је такође било избачено из примерака Хришћанских грчких списа.
13. Зашто широко распрострањени напори да се измени Библија нису уклонили Божје име из људског сећања?
13 Међутим, то славно име није било избрисано из људског сећања. Преводиоци Хебрејских списа на шпански, португалски, немачки, енглески, француски и многе друге језике, поштено су укључили Божје лично име. У 16. веку, Божје лично име такође је опет почело да се појављује у разним хебрејским преводима Хришћанских грчких списа; у 18. веку, на немачком; у 19. веку на хрватском и енглеском. Премда људи могу покушати да Божје име гурну у страну, кад дође ’Јеховин дан‘, онда ће, као што то Бог објављује, ’народи морати да знају да сам ја Јехова‘. Та објављена Божја намера неће изневерити (2. Петрова 3:10; Језекиљ 38:23; Исаија 11:9; 55:11).
Порука се простире широм планете
14. (а) На колико се европских језика штампала Библија до 20. века, и с којим ефектом? (б) До краја 1914, на колико је афричких језика Библија била доступна?
14 С освитом 20. века, Библија је већ била штампана на 94 европска језика. Она је упозоравала истраживаче Библије у том делу света на чињеницу да ће с крајем времена незнабожаца 1914. уследити догађаји који ће потрести свет и стварно је тако и било! (Лука 21:24). Пре него што је та веома значајна 1914. година истекла, Библија, у целости или неке њене књиге, била је објављена на 157 афричких језика, поред тога што се навелико користила на енглеском, француском и португалском језику. Тако је био положен темељ да понизне особе из многих племена и националних група које живе тамо буду поучене духовно ослобађајућим библијским истинама.
15. Кад су почели последњи дани, до које је мере Библија била доступна на језицима људи у обе Америке?
15 Док је свет улазио у проречене последње дане, Библија је била навелико доступна и у обе Америке. Имигранти из Европе донели су је са собом на својим разним језицима. У току је био један обиман програм библијског образовања, уз јавна предавања и интензивну дистрибуцију библијске литературе коју су издавали Међународни истраживачи Библије, како су Јеховини сведоци тада били познати. Поред тога, библијска друштва су већ штампала Библију на 57 других језика, како би се удовољило потребама становника западне хемисфере.
16, 17. (а) До које је мере Библија постала доступна кад је дошло време за глобално проповедање? (б) Како се Библија заиста показала као веома утицајна књига која истрајава?
16 Кад је дошло време за глобално проповедање добре вести пре него што ’дође крај‘, Библија није била новопридошлица у Азији и на пацифичким острвима (Матеј 24:14). Већ је била објављена на 232 језика карактеристична за тај део света. Неке су биле комплетне Библије; многе су били преводи Хришћанских грчких списа; друге су биле појединачне књиге Светог Писма.
17 Јасно је, Библија није истрајавала само као неки музејски експонат. Од свих књига које постоје, она је књига која је највише превођена и најобимније дистрибуисана. Сагласно с тим доказима божанске наклоности, оно што је записано у тој књизи остваривало се. Њена учења и дух иза тога такође су трајно утицали на животе људи у многим земљама (1. Петрова 1:24, 25). Али требало је да дође још тога — још много тога.
Да ли се сећаш?
◻ Шта је „реч Бога нашега“ која вечно траје?
◻ Који су покушаји били учињени да се Библија заташка, и с којим резултатима?
◻ Како је сачуван интегритет Библије?
◻ Како се Божја изјава о намери показала као жива реч?
[Оквир на 12. страни]
Да ли стварно знамо шта је Библија првобитно рекла?
Око 6 000 руком писаних хебрејских манускрипата потврђују садржај Хебрејских списа. Неколико њих датира из претхришћанске ере. Најмање 19 постојећих манускрипата комплетних Хебрејских списа датирају из периода пре изума штампања покретним словима. Поред тога, из тог истог периода постоје преводи који су били начињени на 28 других језика.
Што се тиче Хришћанских грчких списа, каталогизирано је око 5 000 манускрипата на грчком. Један од њих датира још пре 125. н. е., значи само неколико година после времена првобитног записивања. А за неке фрагменте се мисли да датирају знатно раније. За 22 од 27 надахнутих књига, постоји од 10 до 19 комплетних унцијалних манускрипата. Најмањи број комплетних унцијалних манускрипата неке од књига у том делу Библије јесте три — и то Откривења. Један манускрипт комплетних Хришћанских грчких списа датира из четвртог века н. е.
Ниједну другу древну литературу не потврђује такво обиље древних документарних доказа.