Хришћани и свет човечанства

„Мудро поступајте с онима који су напољу“ (КОЛОШАНИМА 4:5).

1. Шта је Исус рекао с обзиром на своје следбенике и свет?

У ЈЕДНОЈ молитви свом небеском Оцу, Исус је о својим следбеницима рекао: „Свет омрзну на њих, јер они нису од света [„део света“, NW], као ни ја што нисам од света [„део света“, NW].“ Затим је додао: „Не молим да их узмеш са света, него да их сачуваш од зла“ (Јован 17:14, 15). Није требало да хришћани буду физички одвојени од света — на пример, издвајањем по манастирима. Уместо тога, Христ их је ’послао у свет‘ да буду његови сведоци „до краја земље“ (Јован 17:18; Дела апостолска 1:8). Па ипак, он је молио Бога да их сачува зато што ће Сотона, „кнез овога света“, подстицати мржњу против њих због Христовог имена (Јован 12:31; Матеј 24:9).

2. (а) Како Библија користи реч „свет“? (б) Који уравнотежен став Јехова показује према свету?

² У Библији реч „свет“ (грчки, космос) често означава неправедно људско друштво, које је „под влашћу лукавога“ (1. Јованова 5:19). Зато што се хришћани повинују Јеховиним мерилима и такође следе заповест да свету проповедају добру вест о Божјем Краљевству, понекад постоји затегнут однос између њих и света (2. Тимотеју 3:12; 1. Јованова 3:1, 13). Међутим, космос се у Писму такође користи да укаже на људску породицу уопште. Говорећи о свету у том смислу, Исус је рекао: „Бог толико љуби свет, да је и Сина свога јединорођенога дао, да ни један који у њега верује не пропадне, него да има живот вечни. Јер Бог не посла Сина свога на свет да суди свету, него да свет спасе кроза њ“ (Јован 3:16, 17; 2. Коринћанима 5:19; 1. Јованова 4:14). Дакле, премда мрзи ствари које карактеришу Сотонин зли систем, Јехова је показао љубав према човечанству тако што је послао свог Сина на земљу да би спасао све који „дођу на покајање“ (2. Петрова 3:9; Пословице 6:16-19). Јеховин уравнотежен став према свету треба да води његове обожаваоце.

Исусов пример

3, 4. (а) Који је положај Исус заузео што се тиче владања? (б) Како је Исус гледао на свет човечанства?

³ Кратко пре своје смрти, Исус је рекао Понтију Пилату: „Краљевство моје није од овога света [„део овог света“, NW]“ (Јован 18:36). У складу с овим речима, Исус је раније одбацио Сотонину понуду да му да власт над краљевствима света, и није дозволио Јеврејима да га учине краљем (Лука 4:5-8; Јован 6:14, 15). Па ипак, Исус је показао велику љубав према свету човечанства. Пример тога известио је апостол Матеј: „Гледајући мноштво народа сажали му се, јер беше клонуло и сметено, као овце које немају пастира.“ Он је из љубави проповедао тим људима у њиховим градовима и селима. Поучавао их је и лечио њихове болести (Матеј 9:36). Био је такође осетљив на физичке потребе оних који су долазили да уче од њега. Читамо: „Дозвавши ученике своје, рече им Исус: Жао ми је овога народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести, а нисам их рад отпустити гладне, да не смалакшу на путу“ (Матеј 15:32). Каква брига пуна љубави!

⁴ Јевреји су имали снажне предрасуде према Самарјанима, али је Исус детаљно разговарао с једном Самарјанком и провео два дана дајући темељно сведочанство у једном самарјанском граду (Јован 4:5-42). Премда га је Бог послао „изгубљеним овцама дома Израиљева“, Исус се повремено одазивао на изразе вере других нејевреја (Матеј 8:5-13; 15:21-28). Да, Исус је показао да је могуће ’не бити део света‘ и у исто време показивати љубав према свету човечанства, према људима. Да ли и ми на сличан начин показујемо саосећање према људима тамо где живимо, радимо или идемо у куповину? Да ли показујемо обзир према њиховом добру — не само за њихове духовне потребе већ и за друге потребе ако им у разумној мери можемо помоћи? Исус је то чинио, и чинећи то, отворио је пут за поучавање људи о Краљевству. Истина, ми не можемо изводити дословна чуда као што је то радио Исус. Али добро дело често, да тако кажемо, ствара чуда у разбијању предрасуда.

Павлов став према „онима који су напољу“

5, 6. Како се апостол Павле опходио према Јеврејима који су били „напољу“?

⁵ Апостол Павле у неколико својих писама указује на оне који су „напољу“, мислећи на нехришћане, било да су то Јевреји или незнабошци (1. Коринћанима 5:12; 1. Солуњанима 4:12; 1. Тимотеју 3:7). Како се он опходио према таквима? ’Свима је био све, да како год кога спасе‘ (1. Коринћанима 9:20-22). Кад би стигао у неки град, његов образац проповедања био је да најпре оде до Јевреја који су ту живели. Какав је био његов приступ? Тактично и с поштовањем, он је пружао уверљиве библијске доказе да је Месија дошао, да је умро жртвеном смрћу и да је ускрснуо (Дела апостолска 13:5, 14-16, 43; 17:1-3, 10).

⁶ Павле је на тај начин градио на спознању које су Јевреји имали о Закону и пророцима, како би их поучио о Месији и Божјем Краљевству. И неке је успевао да увери (Дела апостолска 14:1; 17:4). Упркос противљењу јеврејских вођа, Павле је показао срдачна осећања према другим Јеврејима кад је написао: „Браћо! Жеља је срца мога и молитва моја к Богу да се они [Јевреји] спасе. Ја им сведочим да имају ревност за Бога, али без разума [„тачног спознања“, NW]“ (Римљанима 10:1, 2).

Помагање нејеврејским верницима

7. Како су многи прозелити реаговали на добру вест коју је Павле проповедао?

⁷ Прозелити су били нејевреји који су се обрезали и затим практиковали јудаизам. Очигледно је да је у Риму, Сиријској Антиохији, Етиопији и Писидијској Антиохији било јеврејских прозелита — стварно, широм јеврејске дијаспоре (Дела апостолска 2:8-10; 6:5; 8:27; 13:14, 43; упореди с Матејем 23:15). За разлику од многих јеврејских владара, прозелити вероватно нису били охоли, и нису могли поносно да се хвале да су Аврамово потомство (Матеј 3:9; Јован 8:33). Уместо тога, они су оставили паганске богове и понизно су се окренули Јехови, стекавши извесно спознање о њему и његовим законима. И прихватили су јеврејску наду у долазећег Месију. Пошто су већ били показали спремност да се мењају у својој потрази за истином, многи од њих су били спремни да направе даљње промене и да се одазову на проповедање апостола Павла (Дела апостолска 13:42, 43). Кад се прозелит који је некада обожавао паганске богове обратио на хришћанство, он је на јединствен начин био опремљен да сведочи другим незнабошцима који су још увек обожавали те богове.

8, 9. (а) Осим прозелита, која је друга класа незнабожаца била привучена јеврејској религији? (б) Како су многи од незнабожаца реаговали на добру вест?

⁸ Осим обрезаних прозелита, јеврејској религији су били привучени и други нејевреји. Први од њих који је постао хришћанин био је Корнелије, који је, премда није био прозелит, био „побожан и богобојазан“ (Дела апостолска 10:2). У свом коментару о Делима апостолским, професор Ф. Ф. Брус је писао: „Такви незнабошци су обично називани ’богобојазнима‘; премда то није неки прецизан израз, подесан је за употребу. Многи незнабошци тог времена, премда нису били спремни да постану потпуни обраћеници на јудаизам (пошто је захтев обрезања био посебан камен спотицања за мушкарце), били су привучени једноставношћу монотеизма јеврејског синагогног обожавања и етичким мерилима јеврејског начина живота. Неки од њих су посећивали синагогу и били прилично упућени у молитве и библијске теме, које су чули док су биле читане на грчком језику.“

⁹ Апостол Павле је наишао на многе богобојазне кад је проповедао у синагогама у Малој Азији и Грчкој. У Писидијској Антиохији окупљенима у синагоги обратио се са: „Људи Израиљци и ви који се Бога бојите“ (Дела апостолска 13:16, 26). Лука пише да након што је Павле проповедао три суботе у синагоги у Солуну, „неки се од њих [Јевреја] уверише и присташе с Павлом и Силом [постали су хришћани], а тако исто и велико мноштво побожних Грка, и немало виђених жена“ (Дела апостолска 17:4). Неки од тих Грка вероватно су били необрезани богобојазни људи. Постоје докази да су многи такви незнабошци били повезани с јеврејским заједницама.

Проповедање међу „неверницима“

10. Како је Павле проповедао незнабошцима који нису имали предзнање о Писму, и с којим резултатом?

¹⁰ У Хришћанским грчким списима, реч „неверници“ може указивати на људе уопште, ван хришћанске скупштине. Она често указује на незнабошце (Римљанима 15:31; 1. Коринћанима 14:22, 23; 2. Коринћанима 4:4; 6:14). У Атини су многи неверници били образовани у погледу грчке филозофије, и нису имали никакво предзнање о Писму. Да ли је то одвратило Павла да им сведочи? Не. Међутим, он је прилагодио свој приступ. Вешто је презентовао библијске идеје без директног цитирања из Хебрејских списа, који су Атињанима били непознати. Спретно је показао сличност између библијске истине и извесних мисли које су изразили древни стоички песници. И презентовао је представу о једином правом Богу за цело човечанство, Богу који ће судити у праведности преко човека који је умро и ускрснуо. Тако је Павле Атињанима тактично проповедао о Христу? А резултат? Премда му се већина отворено ругала или била скептична, „неки људи ипак присташе уза њ и примише веру, као Дионисије Ареопагит, једна жена по имену Дамара и други с њима“ (Дела апостолска 17:18, 21-34).

11. Какав је град био Коринт, и који је био резултат тамошње Павлове проповедничке активности?

¹¹ У Коринту је постојала прилично велика заједница Јевреја, тако да је Павле почео своју службу проповедајући у тамошњој синагоги. Али кад се показало да се Јевреји противе, Павле је отишао незнабожачком становништву (Дела апостолска 18:1-6). И то каквом становништву! Коринт је био прометан, космополитски, трговачки град, озлоглашен у целом грчко-римском свету због свог распуштеног живљења. Заиста, „коринтисати“ је значило поступати неморално. Па ипак, управо након што су Јевреји одбацили Павлово проповедање, Христ му се појавио и рекао: „Не бој се него говори... јер ја имам много народа у овом граду“ (Дела апостолска 18:9, 10). И наравно, Павле је у Коринту успоставио скупштину, иако су неки од њених чланова раније водили „коринтски“ начин живота (1. Коринћанима 6:9-11).

Данас настојати да се спасу „све врсте људи“

12, 13. (а) Како је наше подручје данас слично подручју из Павловог времена? (б) Који став показујемо на подручјима где религије хришћанског света дуго постоје или где су многи разочарани организованом религијом?

¹² Данас, као и у првом веку, ’милост Божја је извор спасења за све људе [„све врсте људи“, NW]‘ (Титу 2:11). Подручје за проповедање добре вести проширило се и обухвата све континенте и већину морских острва. И, као и у Павлово време, стварно се наилази на „све врсте људи“. На пример, неки од нас проповедају у земљама где већ много векова постоје цркве хришћанског света. Попут Јевреја из првог века, њихови чланови су можда чврсто везани за религиозне традиције. Међутим, ми смо срећни да тражимо оне који имају добро срце и да градимо на било ком спознању о Библији које они имају. Ми их не омаловажавамо нити их презиремо, чак и ако нам се њихове верске вође понекад противе и прогоне нас. Уместо тога, ми схватамо да неки међу њима можда имају „ревност за Бога“ иако им недостаје тачно спознање. Попут Исуса и Павла, ми показујемо истинску љубав према људима, и имамо горљиву жељу да се они спасу (Римљанима 10:2).

¹³ Док проповедамо, многи од нас наилазе на појединце који су разочарани организованом религијом. Међутим, они су можда још увек богобојазни, донекле верују у Бога и настоје да живе честитим животом. У овом изопаченом и све безбожнијем нараштају, зар не треба да се радујемо кад наиђемо на људе који бар донекле верују у Бога? И зар нисмо жељни да их усмеримо на облик обожавања који није обележен лицемерјем и лажима? (Филипљанима 2:15).

14, 15. Како је велико поље за проповедање добре вести постало доступно?

¹⁴ У својој илустрацији о мрежи, Исус је прорекао да ће постојати велико подручје за дело проповедања (Матеј 13:47-49). Објашњавајући ову илустрацију, Кула стражара од 15. јуна 1992, навела је на 20. страни: ’Припадници хришћанства вековима су играли кључну улогу у превођењу, умножавању и дистрибуисању Божје речи. Цркве су касније формирале или подупирале библијска друштва која су преводила Библију на језике далеких земаља. Оне су такође слале здравствене мисионаре и учитеље који су створили пиринач-хришћане, то јест људе који су постали хришћани јер су добили храну и материјалне користи. Тиме је сакупљен велики број неприкладних риба, које нису имале Божје одобравање. Али, бар су тиме милиони нехришћана били изложени утицају Библије и једном облику хришћанства, иако исквареног.‘

¹⁵ Прозелитизовање хришћанског света посебно је било ефикасно у Јужној Америци, Африци и на неким морским острвима. У наше време, на тим подручјима пронађене су многе кротке особе, и можемо наставити да чинимо доста добра ако имамо позитиван став пун љубави према таквим понизним људима, баш као што је и Павле имао према јеврејским прозелитима. Међу онима којима је потребна наша помоћ јесу и милиони људи који могу да се означе као „симпатизери“ Јеховиних сведока. Њима је увек драго да нас виде кад дођемо код њих. Неки проучавају Библију с нама и посећују наше састанке, посебно годишњи Меморијал Христове смрти. Зар такви не представљају велико поље за проповедање добре вести о Краљевству?

16, 17. (а) Којим врстама људи прилазимо с добром вешћу? (б) Како опонашамо Павла у проповедању разним врстама људи?

¹⁶ Надаље, шта је с онима који долазе из култура ван хришћанског света — било да их срећемо у њиховим домовинама или су досељеници у земљама Запада? И шта је с многим милионима оних који су потпуно окренули леђа религији, поставши атеисти или агностици? Осим тога, шта је с онима који са скоро религиозним жаром следе савремену филозофију или популарну психологију која се објављује у бројним књигама за самопомоћ које се могу наћи у књижарама? Да ли било кога од њих треба заобићи, и сматрати да није достојан откупа? Не ако опонашамо апостола Павла.

¹⁷ Кад је проповедао у Атини, Павле није упао у замку дебатовања о филозофији са својим слушаоцима. Ипак, он је своје резоновање прилагодио људима с којима је контактирао, презентујући библијске истине на јасан, логичан начин. Слично томе, ми не морамо бити стручњаци што се тиче религија или филозофија људи којима проповедамо. Међутим, ми прилагођавамо наш приступ да би наше сведочење било ефикасно, постајући тако „свима све“ (1. Коринћанима 9:22). Пишући хришћанима у Колосима, Павле је изјавио: „Мудро поступајте с онима који су напољу, пазећи на време. Реч ваша да буде свагда блага, сољу зачињена, и да знате да одговорите свакоме како треба“ (Колошанима 4:5, 6, курзив наш).

18. Коју одговорност имамо, и шта никада не треба да заборавимо?

¹⁸ Попут Исуса и апостола Павла, показујмо љубав према свим врстама људи. Посебно се напрежимо да другима пренесемо добру вест о Краљевству. С друге стране, никада немојмо заборавити да је Исус о својим ученицима рекао: „Нису они од света [„део света“, NW]“ (Јован 17:16). Шта то значи за нас биће надаље осмотрено у следећем чланку.

Као понављање

◻ Опиши Исусов уравнотежен став према свету.

◻ Како је апостол Павле проповедао Јеврејима и прозелитима?

◻ Како је Павле прилазио богобојазнима и неверницима?

◻ Како можемо бити „свима све“ у нашој проповедничкој активности?

[Слика на 10. страни]

Чинећи добра дела својим ближњима, хришћани често могу разбити предрасуде