Да ли се планети Земљи црно пише?

ПРИМИЧЕ се крај 20. веку, и на помолу је 21. век. У таквој атмосфери, све већи број људи који би иначе обратио мало или нимало пажње на злослутна пророчанства, пита се да ли је можда на видику неки догађај који би имао разоран утицај на свет.

Можда у новинама и часописима запажаш чланке у вези с тим — чак и целе књиге о тој теми. С каквим ће догађајима започети 21. век, мораћемо сачекати да бисмо видели. Неки истичу да крај 2000. године значи разлику од само једне године (или једне минуте, са 2000. на 2001) и вероватно неће бити од неке велике важности. Многе далеко више забрињава дугорочна будућност наше планете.

Једно пророчанство које у наше време све чешће испливава јесте то да је планети Земљи зацртано да у једном тренутку — било у врло блиској или далекој будућности — буде тотално уништена. Осмотри само неколико таквих мрачних предвиђања.

Писац и филозоф Џон Лесли, у својој књизи The End of the World—The Science and Ethics of Human Extinction, први пут објављеној 1996, износи три могућности како би се човеков живот на земљи могао окончати. Он најпре пита: „Да ли би један свеопшти нуклеарни рат могао значити крај људске врсте?“ Затим додаје: „Један још вероватнији сценарио... био би уништење живота услед последица радијације: рак, слабљење имунитета услед чега би се заразне болести незадрживо шириле, односно повећавао би се број новорођенчади с урођеним манама. Могло би наступити изумирање микроорганизама важних за здравље животне средине.“ Трећа могућност коју г. Лесли износи јесте да би Земљу могла ударити нека комета или неки астероид: „Што се тиче комета и астероида чије су орбите такве да би једног дана могли ударити у Земљу, изгледа да их има око две хиљаде, а пречник им је од једног до десет километара. Постоји много мањи број (процењивати би било чисто нагађање) чак и већих, и много већи број мањих.“

Сликовити опис „Судњег дана“

Узми у обзир још једног научника, Пола Дејвиса, професора на Универзитету Аделаида у Аустралији. Washington Times га је описао као „најбољег научног писца с обе стране Атлантика“. Године 1994. написао је књигу The Last Three Minutes, која је названа „зачетница свих књига о судњем дану“. Прво поглавље ове књиге названо је Судњи дан, и описује један замишљени сценарио онога шта би се могло догодити ако би нека комета ударила у планету Земљу. Прочитај део његовог описа од ког се леди крв у жилама:

„Планета се тресе јачином десет хиљада земљотреса. Један стравичан налет истиснутог ваздуха шиба површином планете, равнећи са земљом сваку грађевину, претварајући у прах све што му се нађе на путу. Раван терен око места удара уздиже се у један венац покретних планина које су неколико километара високе, откривајући земљину утробу кратером ширине 150 километара... Огроман стуб прашњавог крша распршава се у атмосферу, заклањајући сунце преко целе планете. Сада сунчев сјај замењује злослутно трепераво блештавило милијарди метеора, који својом сувом врелином прже земљу под собом, док се избачени материјал суновраћује из свемира у атмосферу.“

Професор Дејвис наставља да повезује свој замишљени сценарио с предвиђањем да ће комета Свифт-Татл ударити у земљу. Он додатно упозорава да иако овакав догађај вероватно неће бити у блиској будућности, по његовом мишљењу, „комета Свифт-Татл, или неко друго тело попут ње, пре или касније ће ударити у Земљу“. Његови закључци се заснивају на прорачунима који наговештавају да се 10 000 објеката пречника 0,5 километара или и више, крећу по орбитама које пресецају Земљину орбиту.

Верујеш ли да је тако стравичан изглед реалан? Неочекивано велики број људи верује. Али, сваку забринутост они одгурну од себе јер се умире тиме да се то неће десити у њихово време. Међутим, зашто да планета Земља икада буде уништена — било да то буде ускоро или за миленијуме? Наравно, земља није главни узрочник недаћа својим становницима, било да су у питању људи или животиње. Уместо тога, зар није човек одговоран за већину проблема овог 20. века, укључујући и могућност комплетног ’уништења земље‘? (Откривење 11:18).

Изменити човеково рђаво господарење

Како је с много вероватнијом могућношћу да сам човек тотално уништи или разори земљу својим рђавим господарењем и похлепом? Уопште се не доводи у сумњу питање да већ долази до великог уништавања делова земље путем претераног крчења шума, неконтролисаног загађења атмосфере и загађивања водених токова. Барбара Вард и Рене Дибо су то, пре око 25 година, у кратким цртама добро изложили у својој књизи Only One Earth: „Три широка подручја загађења која морамо испитати — ваздух, вода и земљиште — представљају, наравно, три главна грађевна елемента живота на планети.“ А у основи, ситуација се од тада није много побољшала, зар не?

Када узмемо у обзир могућност да човек својом лудошћу може упропастити или уништити земљу, можемо се охрабрити када осмотримо чудесну моћ опоравка и обнављања планете Земље. Описујући ову способност чудесног опоравка, Рене Дибо у једној другој књизи, The Resilience of Ecosystems износи ова охрабрујућа опажања:

„Многи се плаше да свест о нарушавању околине долази сувише касно јер је непоправљив велики део штете која је екосистемима већ нанесена. По мом мишљењу, тај песимизам је неоправдан зато што екосистеми имају огромну моћ опоравка од трауматичних искустава.

„Екосистеми поседују неколико механизама за самоизлечење... Ови им омогућују да превазиђу утицај сметњи једноставно тако што прогресивно обнављају првобитно стање еколошке равнотеже.“

То се може остварити

Један истакнути пример овога у недавним годинама јесте поступно чишћење познате лондонске реке Темзе. Књига The Thames Transformed, од Џефрија Харисона и Питера Гранта, документује ово изванредно постигнуће које показује шта се може постићи када људи заједно раде за опште добро. Британски војвода од Единбурга је у предговору ове књиге написао: „Коначно срећна прича тако великих размера, која је вредна објављивања чак и по опасност да би неке људе могла охрабрити да нагађају како проблеми очувања и нису тако лоши као што су они наведени да поверују... Сви они могу да се охрабре оним што је постигнуто с Темзом. Добра ствар је да се опоравак може постићи и да нацрти тих људи такође могу успети.“

У поглављу „Велико чишћење“, Харисон и Грант пуни полета пишу о томе шта је постигнуто у задњих педесетак година: „Први пут у свету, једна страшно загађена и индустријска река прочишћена је до те мере да се враћа мноштво речних птица и риба. Оваква промена која је наступила тако брзо, у једној ситуацији која је прво изгледала прилично безнадежно, пружа охрабрење чак и најпесимистичнијем поборнику за очување природних богатстава.“

Затим су описали промену: „Стање реке се годинама стално погоршавало уз оно што је, вероватно, био задњи ударац који је дошао за време Другог светског рата када су главни погони за прочишћавање канализације и сама канализација били оштећени или разорени. Током 1940-их и 1950-их, биолошко постојање Темзе је било на најнижем нивоу. Река је била мало боља од отворене канализације; црне боје, без кисеоника а током летњих месеци неугодан мирис Темзе ширио се великим подручјем... Мноштво рибе које је некада било, на крају је ишчезло, осим нешто јегуља које су могле преживети због своје способности да удишу ваздух директно с површине воде. Птичји свет унутрашњости, на пространству стамбених блокова од Лондона до Вулвича, био је сведен на шачицу дивљих патака и лабудова грбаваца, а свој опстанак су пре дуговали просипању житарица него природним изворима хране... Ко би тада помислио да ће се збити драстичан преокрет? За мање од десет година исти ти речни завоји променили су се са подручја практично без птица на уточиште за многе врсте водених птица, укључујући и преко 10 000 пернате дивљачи и 12 000 барских птица које су ту зимовале.“

Наравно, ово је опис само једне промене у једном малом ћошку планете. Па ипак, можемо извући поуку из овог примера. Он показује да се на планету Земљу не мора гледати као да јој се, услед човековог лошег господарења, похлепе и људске непромишљености, црно пише. Одговарајуће образовање и удружени напори за добробит човечанства могу допринети да се земља опорави чак и од знатног оштећења своје екологије, околине и тла. Али шта је с изгледом да се земљи црно пише од спољних сила, као што су нека лутајућа комета или астероид?

Наредни чланак садржи кључ за задовољавајући одговор на једно тако замршено питање.

[Истакнути текст на 5. страни]

Образовање и удружени напори могу допринети томе да се земља опорави чак и од знатног оштећења на себи