Астероиди, комете и Земља — на путањи која води до судара?

’Рано ујутро 30. јуна, овде у једном селу у Сибиру примећен је један врло необичан феномен. Високо на небу, сељаци су приметили један објекат који је сјајио врло блештаво; био је превише блештав да би се посматрао голим оком. Ниско на хоризонту, у правцу тог блештавог тела, могао се видети један црни облак. Када се блистави објекат приближио тлу, чинило се као да се распао у прашину. На његовом месту формирао се огромни облак црног дима, и зачула се снажна експлозија, као лавина огромног камења. Зграде су се затресле, и рачвасти пламени језик сукнуо је нагоре кроз облак. Престрављени сељаци су истрчали на улицу. Старице су јецале; сви су мислили да је почео смак света‘ (сажетак извештаја који се појавио у новинама Сибир из Иркутска, у Русији, од 2. јула 1908).

ТИ СЕЉАЦИ нису имали појма о томе да је нешто што је долетело с неба управо експлодирало изнад њихових глава. Данас, више од 90 година касније, међу најнеобичније прогнозе о крају наше планете спада и катастрофа коју би узроковали астероид или комета. Скраћенице као што су NEO (објекти у близини Земље) и PHO (потенцијално опасни објекти) чују се у повезаности са апокалиптичним прогнозама о уништењу наше планете услед удара небеских тела. Холивуд је пожурио да уновчи те стрепње привлачећи гледаоце филмовима као што су Deep Impact и Армагедон.

Али какве су шансе да ћете ви или ваша деца настрадати од ватрене кугле с неба? Да ли би требало да ускоро очекујете да киша громада гвожђа и леда бомбардује ваше двориште? Ако живите близу обале, хоће ли ваш дом сравнити са земљом један огромни талас којег би изазвао пад неког залуталог астероида у море?

Орбитирање међу планетарним крхотинама

Наш Сунчев систем се не састоји само од Сунца, девет планета и њихових месеца већ укључује много више. Комете (смесе леда и прашине), астероиди (мале или мање планете) и метеороиди (већином фрагменти астероида) такође орбитирају унутар Сунчевог система. Научници већ дуго знају да Земља трпи бомбардовање из свемира. Треба само да погледамо на излупану површину Месеца да бисмо схватили да живимо у пренатрпаном комшилуку. Да није атмосфере, и да тектоника плоча̂ и ерозије стално не обнављају Земљину површину, лице наше планете било би прекривено кратерима као и Месечево лице.

Научници процењују да је у Земљиној атмосфери свакодневно видљиво и до 200 милиона метеора. Већина тих објеката који уђу у атмосферу мали су и сагоре практично незапажени. Међутим, неки од тих објеката преживе врелину уласка, и трење ваздуха их успори до брзине од око 320 километара на сат. Оно што преостане од њих удари у тло као метеорит. Пошто већина њих пада у океане или на ненасељена подручја земље, ретко наносе штету људима. Процењује се да објекти који свакодневно улазе у нашу атмосферу повећавају масу Земље за стотине тона.

Осим тога, астрономи процењују да би могло бити око 2 000 астероида, с пречником већим од једног километра, који или пресецају Земљину орбиту или јој се приближавају. Открили су и прате само око 200 њих. Такође, процењује се да постоји око милион астероида пречника већег од 50 метара који се опасно приближавају Земљиној орбити. Астероиди те величине могу стићи до тла и проузроковати штету. Такав релативно мали пројектил садржи око десет мегатона енергије — што је равно једној великој нуклеарној бомби. Док нас Земљина атмосфера може заштитити од мањих удара, она не може зауставити оне с десет или више мегатона енергије. Неки истраживачи тврде да, статистички говорећи, можемо очекивати ударе јачине десет мегатона просечно једном у 100 година. Према неким проценама, учесталост удара објеката великих око један километар у пречнику јесте једном у 100 000 година.

Кратери, експлозије и судари који говоре

Није тешко веровати да су нашу планету у прошлости погађали велики објекти који су пљуштали из свемира. Доказ ових удара може се пронаћи у више од 150 откривених кратера који изобличују површину Земље. Неки од њих су јасно видљиви, док се други могу видети само из авиона или сателита, а остали су већ одавно покривени земљом или су на дну океана.

Један од најпознатијих таквих кратера, познат као Чиксулуб, направио је ожиљак на површини Земље пречника 180 километара. Верује се да је ту, близу северног врха мексичког полуострва Јукатан, место где је ударила комета или астероид ширине 10 километара. Неки тврде да су климатске промене које је покренуо овај удар проузроковале изумирање диносаура и других копнених и морских животиња.

У Аризони, у САД, један гвоздени метеорит је изровао спектакуларни Метеорски кратер — рупу пречника скоро 1 200 метара и дубине 200 метара. Какве би биле последице у случају да један такав метеорит погоди град? Један популарни изложбени експонат у Америчком природњачком музеју, у Њујорку, показује да би, у случају да један такав објекат погоди Менхетн, та пренатрпана градска четврт била потпуно уништена.

Дана 30. јуна 1908, један астероид или крхотина комете, за коју се процењује да је имала пречник мањи од 100 метара, дотутњала је у атмосферу и експлодирала на око 10 километара изнад већим делом ненасељеног сибирског подручја Тунгузије, као што је споменуто у уводу. Експлозија, за коју се процењује да је била јака 15 мегатона, опустошила је подручје од 2 000 квадратних километара, оборивши стабла, изазвавши пожаре и побивши ирвасе. Колико би људи изгинуло да се та експлозија догодила директно изнад неког густо насељеног подручја?

У јулу 1994, телескопи широм света били су фокусирани на Јупитер док су фрагменти комете Шумејкер-Леви 9 ударали у ту планету. Привремени ожиљци који су били створени на Јупитеру остаће дубоко урезани у мисли оних који су лично посматрали те ударе. Након што су посматрали како Јупитер трпи удар за ударом, и стручњаци и лаици су остали у недоумици: шта би се догодило да је Земља била мета те комете.

Сценарији катастрофе

Научници са стрепњом разматрају страшне последице које би удар комете или астероида оставио на нашу планету. Овако они замишљају непосредне последице већег удара. Прво би настао експлозивни стуб од стена и прашине. Крхотине би при свом паду произвеле метеорску кишу која би загрејала небо до црвеног усијања и спалила шуме и пашњаке, уништивши већину живота на копну. Прашина која би се дуже времена задржала у атмосфери блокирала би сунчеву светлост, узрокујући нагли пад температуре и заустављање фотосинтезе на замраченој површини испод себе. Обустављање фотосинтезе би такође водило до прекида океанског ланца исхране, осуђујући на смрт већину морских створења. По том сценарију, еколошку катастрофу би употпуниле глобалне падавине киселих киша и уништење озонског омотача.

Кад би један такав астероид ударио у океан, проузроковао би велике таласе, цунамије, са огромним разорним потенцијалом. Цунамији би путовали много даље од места удара него почетни ударни талас и проузроковали би уништење великих делова приобалних подручја удаљених хиљадама километара. Астроном Џек Хилс каже: „Тамо где су некада стајали градови, остале би само блатњаве равнице.“

Међутим, морамо бити опрезни кад су у питању такве тврдње. Већи део овог теоретисања је чисто нагађање. Очигледно, нико није видео нити проучавао судар астероида са Земљом. Такође, данашњи медији, који су опседнути сензационализмом, једва чекају да објаве сензационалне вести које су засноване на непотпуним или чак нетачним информацијама. (Видите оквир изнад.) У ствари, каже се да је вероватноћа да неко погине од објекта који би пао с неба знатно мања од вероватноће да погине у саобраћајној несрећи.

Шта би требало предузети?

Многи стручњаци верују да би најбоља стратегија за избегавање катастрофе приликом приближавања комете или астероида била лансирање ракете која би пресрела уљеза и барем променила његов курс. Ако је астероид мали и ако се открије много година пре његовог предвиђаног удара, такав погодак би могао бити довољан.

Међутим, за неки већи објекат који би се могао сударити са Земљом, неки научници предлажу употребу нуклеарног оружја. У том случају, верује се да би пажљиво усмерен нуклеарни удар одбацио астероид у сигурнију орбиту, спречавајући судар са Земљом. Величина астероида и његова близина Земљи одредила би јачину нуклеарне експлозије која би била потребна.

Проблем се састоји у томе што нити једна од ових могућих одбрамбених мера не може бити ефикасна без одговарајућег благовременог упозорења. Астрономске групе као што су Spacewatch и Near Earth Asteroid Tracking искључиво се баве ловом на астероиде. Многи сматрају да би у том правцу требало више тога урадити.

Додуше, несавршени људи имају ограничено знање у погледу локација и кретања тих небеских тела. Али нема потребе да постанемо крајње забринути или прекомерно уплашени због претњи да је будућност живота на Земљи доведена у питање. Најсигурнија гаранција да ниједном астероиду нити комети никада неће бити допуштено да уништи сав живот на Земљи долази од Створитеља свемира, Јехове Бога.a Библија нам засигурава: „Праведници ће држати земљу и довека у њој ће остати“ (Псалам 37:29; Исаија 45:18).

[Фуснота]

[Оквир на 27. страни]

Случај 1997 XF11

Дана 12. марта 1998, лоше вести су блеснуле широм света: астероид пречника 1,5 километара јури према Земљи и речено је да треба да стигне у „четвртак“, 26. октобра 2028. Тај астероид, назван 1997 XF11, открио је 6. децембра 1997. астроном Џим Скоти, из групе Spacewatch при Универзитету Аризоне. Користећи раније податке и новија осматрања, научници који сарађују с Центром за астрофизику Харвард-Смитсонијан, објавили су информацију коју су неки употребили да би предвидели орбиту астероида која би га вероватно довела на око 50 000 километара од Земље — што је по астрономским стандардима за длаку од Земље, односно „раздаљина мимоилажења једнака нули“. Телевизијски екрани су били затрпани ужасавајућим симулацијама удара астероида у Земљу. Затим, једва дан касније, опасност је прошла. Нови подаци и прорачуни су показали да ће астероид промашити Земљу за 1 000 000 километара. То је још увек ближе од било којег претходно праћеног астероида те величине, али је сигурна удаљеност. У медијима су брзо изашли наслови као што је: „Па добро, мало су оманули.“

[Слике на 26. страни]

1. Халејева комета

2. Комета Икеја-Секи

3. Астероид 951 Гаспра

4. Метеорски кратер — рупа пречника скоро 1 200 метара и дубине 200 метара

[Извори]

Љубазношђу ROE/Anglo-Australian Observatory, photograph by David Malin

NASA photo

NASA/JPL/Caltech

Photo by D. J. Roddy and K. Zeller, U.S. Geological Survey

[Извор слике на 25. страни]

NASA photo