Напокон — правда за све

„Тежићемо да на нове начине слушамо... повређене гласове, забринуте гласове, гласове који очајнички желе да буду саслушани... Оно што нам преостаје јесте оживети закон: засигурати бар то да као што су сви рођени с једнаким достојанством пред Богом, тако буду сви рођени с истим достојанством и пред човеком“ (амерички председник Ричард Милхаус Никсон, говор за увођење на дужност, 20. јануара 1969).

КАДА се краљеви, председници и премијери домогну столице, они желе да причају о правди. Ричард Никсон, бивши председник Сједињених Држава, није био изузетак. Али, његове убедљиве речи губе сјај када се осмотре у хладном светлу историје. Иако се заветовао да ће ’оживети закон‘, касније се открило да је крив због кршења закона и био је присиљен да да оставку. Три деценије касније, ’повређени, забринути и очајни гласови‘ и даље су вапили да буду саслушани.

Саслушати такве гласове и посветити се њиховом болу није лак задатак, као што је то установило небројено много добронамерних вођа. Показало се да је израз ’Правда за све‘ недостижан циљ. Међутим, пре много векова, дато је обећање које заслужује нашу пажњу — једно јединствено обећање које се односи на правду.

Преко свог пророка Исаије, Бог је уверио Свој народ да ће им послати ’слугу‘ ког ће лично он изабрати. „На њега сам дух свој ја метнуо“, рекао им је Јехова. „Он ће јављати народима правду“ (Исаија 42:1-3). Ниједан људски владар не би се усудио да да тако далекосежну изјаву, изјаву која би значила трајну правду за све народе. Може ли се веровати овом обећању? Хоће ли се овај изванредни подвиг икада остварити?

Обећање у које се можемо поуздати

Обећање је онолико поуздано колико је поуздан онај који га даје. У овом случају, нико други до Свемоћни Бог изјављује да ће његов „слуга“ утврдити правду по целом свету. За разлику од политичара, Јехова не даје олако обећања. ’Није могуће да он лаже‘, уверава нас Библија (Јеврејима 6:18). „Оно што сам одлучио да учиним, то ће бити учињено“, недвосмислено изјављује Бог (Исаија 14:24, Today’s English Version).

Наше поверење у то обећање такође је ојачано записом о том Божјем изабраном ’слузи‘, Исусу Христу. Онај који ће утврдити правду мора да буде правдољубив и да живи у складу с њом. Исус је оставио непомућен запис о себи као о човеку који је ’љубио правду и мрзео злобу‘ (Јеврејима 1:9). Оно што је рекао, како је живео, и како је умро, све је то показало да је био заиста праведан човек. Приликом његове смрти, један римски центурион, који је изгледа био сведок и његовог суђења и погубљења, био је потакнут да каже: „Овај је човек био заиста праведник“ (Лука 23:47).

Поред тога што је живео праведно, Исус се такође и опирао неправди која је попримала маха у то време. То је чинио не субверзијом нити револуцијом, већ поучавањем о истинској правди сваког ко би слушао. Његова Беседа на гори је мајсторско објашњење како треба спроводити истинску правду и праведност (Матеј, поглавља 5-7).

Исус је оно што је проповедао спроводио у дело. Није презирао несрећне губавце, „недодирљиве“ из јеврејског друштва. Уместо тога, говорио је с њима, дотицао их и чак их лечио (Марко 1:40-42). Сви људи које је сретао, укључујући и сиромашне и потлачене, били су му важни (Матеј 9:36). „Дођите к мени ви сви који се трудите и који сте оптерећени, и ја ћу вам одмор дати“, рекао им је (Матеј 11:28).

Изнад свега, Исус није дозволио да га неправда око њега поквари нити да због ње буде огорчен. Никада није вратио зло за зло (1. Петрова 2:22, 23). Чак и када је био у веома јаком болу, молио се свом Оцу у корист управо оних војника који су га разапели. „Оче, опрости им“, молио је, „јер не знају шта чине“ (Лука 23:34). Заиста, Исус је ’јављао [„појаснио“, NW] народима правду‘ (Матеј 12:18). Шта ће нам већи доказ да Бог жели да успостави један праведан свет од живог примера његовог Сина.

Неправду је могуће надвладати

И данас се може видети живи доказ да је неправду могуће надвладати. Појединачно и као организација, Јеховини сведоци теже да савладају предрасуде, пристрасност, расизам и насиље. Осмотри следећи пример:

Педроa је веровао да су субверзивне акције једини пут да се правда оствари у Баскији, подручју Шпаније где је живео. Да би то остварио, постао је члан терористичке организације која му је пружила паравојно обучавање у Француској. Када је обука завршена, добио је наређење да оформи једну терористичку групу и дигне у ваздух полицијске бараке. Његов тим је већ намештао експлозив када га је полиција ухапсила. Провео је 18 месеци у затвору, али је чак и иза решетака наставио своју политичку активност, штрајкујући глађу и једном приликом је себи исекао вене.

Педро је мислио да се борио за правду. Затим је сазнао за Јехову и шта он намерава. Док је Педро био у затвору, његова жена је започела библијски студиј с Јеховиним сведоцима, и када је пуштен, она га је позвала да посети један њихов састанак. Толико је уживао том приликом да је затражио библијски студиј, студиј који ће га навести да учини велике промене у својим назорима и начину живота. На крају, године 1989, Педро и његова жена су се крстили.

„Захваљујем се Јехови што никада нисам стварно никога убио док сам био терориста“, каже Педро. „Сада користим мач Божјег духа, Библију, да бих људима пренео поруку истинског мира и правде — добру вест о Божјем Краљевству.“ Не тако давно, Педро, који сада служи као старешина Јеховиних сведока, посетио је исте оне бараке које је намеравао да уништи. Овог пута је отишао да би проповедао поруку о миру породицама које ту живе.

Јеховини сведоци праве ове промене зато што чезну за праведним светом (2. Петрова 3:13). Иако безусловно верују у Божје обећање да ће остварити тако нешто, такође схватају да је њихова обавеза да живе у складу с правдом. Библија нас не оставља ни у каквој сумњи у погледу тога да Бог од нас очекује да чинимо свој део.

Сејати у правди

Истина, када се суочавамо с неправдом, можда нагињемо да завапимо: „Где ли је Бог правде?“ Тако су узвикивали и Јевреји Малахијиних дана (Малахија 2:17). Да ли је Бог њихову жалбу прихватио за озбиљно? Напротив, он је због тога осећао да му ’досађују‘, зато што су се, између осталог, понашали неверно према својим остарелим женама, разводећи се од њих због крајње небитних изговора. Јехова је изразио своју бригу за ’жену младости њихове којој неверу чине, мада им је она друг савеза њиховог‘ (Малахија 2:14).

Можемо ли се и ми с правом жалити на неправду ако поступамо неправедно? С друге стране, ако се трудимо да опонашамо Исуса тиме што из свог срца искорењујемо предрасуде и расизам, тиме што смо непристрасни и волимо све људе, и што не враћамо зло за зло, показујемо да одиста волимо правду.

Ако бисмо желели да жањемо правду, Библија нас подстиче да и ’по правди сејемо‘ (Осија 10:12). Без обзира колико се можда чини да је мала, важна је свака лична победа над неправдом. Као што је Мартин Лутер Кинг, мл., у свом Letter From Birmingham Jail записао, „неправда на било ком месту претња је правди по свуда“. Они који ’траже правду‘ јесу људи које Бог издваја да би наследили његов праведни нови свет који ће ускоро доћи (Софонија 2:3).

Наше наде у праведност не можемо градити на климавом темељу људских обећања, али можемо веровати речи нашег Створитеља пуног љубави. Зато је Исус својим следбеницима рекао да устрајно моле да дође Божје Краљевство (Матеј 6:9, 10). Исус, наименовани Краљ тог Краљевства, ’избавиће убогога који цвили, и невољнога који помоћи нема. Смиловаће се јадницима и убогима, и душе ће сиромаха спасти‘ (Псалам 72:12, 13).

Јасно је онда да неправда није трајна. Христова владавина над целом земљом заувек ће победити неправду, као што нас Бог преко свог пророка Јеремије уверава: ’Ево иду дани, говори Господ, кад ћу добру реч ја извршити коју рекох... у то ћу време учинити да проклија клица правде Давиду, и он ће правду и праведност у земљи творити‘ (Јеремија 33:14, 15).

[Фуснота]