Можеш ли веровати у Библију?

ВЕРОВАЊЕ у Библију и даље је распрострањено, чак и у овом савременом свету. Примера ради, према недавној Галуповој анкети спроведеној међу Американцима, 80 посто њих је изјавило да верује да је Библија надахнута Реч Божја. Без обзира да ли је у твом крају тај проценат толики или није, да ли схваташ да ови верници очекују да се у цркви поучавају о Библији. Али, често то није тако. Узми на пример доктрину о кажњавању душе након смрти.

Да ли Библија игде научава чистилиште или огњени пакао? Данас би многи изучаваоци у хришћанском свету одговорили одрично. New Catholic Encyclopedia наводи: „У коначном закључку, католичка доктрина о чистилишту заснована је на традицији, а не на Светом писму.“ Што се тиче пакла, A Dictionary of Christian Theology коментарише: „У Н[овом] З[авету] не налазимо да је паклена ватра била део првобитног проповедања.“

У ствари, одбор за доктрине Англиканске цркве недавно је доспео на насловне стране када је предложио потпуно одбацивање учења о пакленој ватри. Др Том Рајт, декан Личфилдске катедрале, наводи да је бивша замисао о паклу „претворила Бога у чудовиште и многе оставила с психолошким опекотинама“. Извештај овог одбора описује пакао као „тотално непостојање“.a Слично томе и New Catholic Encyclopedia у погледу овог католичког становишта бележи: „Данашња теологија посматра проблем пакла из угла одвојености од Бога.“

Оно што Библија научава се, у ствари, сукобљава са учењима о чистилишту и пакленој ватри. Библија често говори о смрти душа. „Душа која згреши она ће умрети“ (Језекиљ 18:4; упореди с преводом Даничић-Караџић). Мртви су, према Библији, бесвесни, не могу осећати бол. „Јер живи знају да ће умрети, али мртви ништа не знају [„нису свесни ничега“, NW]“ (Проповедник 9:5). Нада коју Библија пружа за умрле јесте ускрсење у будућности. Када је Исусов пријатељ Лазар умро, Исус је смрт упоредио са сном. Лазарева сестра Марта је изразила наду која се научава у Библији када је изјавила: „Знам да ће ускрснути о ускрсењу, у последњи дан.“ Тиме што је Лазара ускрснуо из мртвих, Исус је потврдио ту наду за човечанство (Јован 5:28, 29; 11:11-14, 24, 44).

Историчари наглашавају да учење да човек поседује одвојену, бесмртну душу не потиче из Библије већ из грчке филозофије. New Catholic Encyclopedia примећује да древни Хебреји нису размишљали о човеку као о бићу сачињеном од материјалног тела и нематеријалне душе. Што се тиче овог хебрејског веровања, она наводи: „Када је дах живота ушао у првог човека ког је Бог начинио од земље, човек је постао ’живо биће‘ (П[остање] 2.7). На смрт се није гледало као на дељење два различита елемента у човеку, као што је то у грчкој филозофији; дах живота се одваја и човек остаје као ’мртво биће‘ (Л[евитска] 21.11; Б[ројеви] 6.6; 19.13). У свим овим случајевима реч ’биће‘ била би хебрејска реч [нефеш], често преведена као ’душа‘ али, заправо, дословно исто што и особа.“

Иста енциклопедија бележи да су католички изучаваоци недавно „подржали да Н[ови] З[авет] не научава бесмртност душе у хеленистичком [грчком] смислу“. Она закључује: „Основно решење овог проблема треба тражити не толико у филозофском наклапању колико у натприродном дару ускрсења.“

Библија или предање?

Како су онда небиблијске идеје ушле у црквену доктрину? Многе цркве изјављују да је Библија њихов највиши ауторитет. Примера ради, не тако давно, папа Јован Павле II је говорио о потреби да Писмо „верници прихвате са свом озбиљношћу његових истина и као врховно мерило наше вере“. Међутим, опште је познато да данашња учења хришћанског света нису иста као учења хришћана из првог века. Већина цркава сматра да су промене део поступног развитка црквене доктрине. Штавише, католичка црква заузима став да она поседује исти ауторитет као и Писмо. New Catholic Encyclopedia каже да црква „сматра да се истина не темељи само на Писму, независно од предања, нити само на предању, независно од Писма“.

Историјски гледано, цркве су замениле библијске науке наукама које се темеље само на предању. У ствари, многе цркве сада сматрају да су библијске науке погрешне. На пример, New Catholic Encyclopedia наводи да је „очигледно да када се многе библијске изјаве процењују према савременом научном сазнању и историји оне једноставно нису тачне“. Када говори о библијском учењу да су мртви бесвесни, она додаје: „Чак и у погледу религиозних ствари, С[тари] З[авет] показује непотпуно спознање о... животу након смрти.“ Та енциклопедија као пример овога цитира Псалам 6:5 (код нас 6. стих): „У смрти нема спомена на тебе; ко ће те у Шеолу [Аду] славити?“ Неке протестантске богословије и факултети више не научавају да је Библија непогрешива. С друге стране, католичка црква сматра да поседује магистеријум, то јест ауторитет поучавања, на темељу чега тумачи оно што се научава у Библији. Међутим, можда се питаш: ’Шта ако се та тумачења изгледа не слажу с Писмом?‘

Важност Писма

Исус је доста пута цитирао Писмо као ауторитет, често започињући своје мисли речима: „Писано је“ (Матеј 4:4, 7, 10; Лука 19:46). Заиста, када је говорио о човековој брачној ситуацији, он се није обратио грчком филозофском нагађању, већ извештају о стварању из Постања (Постање 1:27; 2:24; Матеј 19:3-9). Јасно је да је Исус Писмо сматрао надахнутим од Бога и чињеничним. У молитви Богу, он је рекао: „Реч је твоја истина“ (Јован 17:17).b

Библија бележи Исусову осуду религиозних вођа његовог доба: „Како добро знате укидати Божју заповест, да своја предања очувате... укидајући тако реч Божју предањима својим“ (Марко 7:6-13). Слично Исусу, и апостол Павле се опирао притиску да у своја учења убаци грчку филозофију или крива предања. „Чувајте се“, упозорио је, „да вас ко не зароби филозофијом и таштом преваром, наслањајући се на предања људи“ (Колошанима 2:8; 1. Коринћанима 1:22, 23; 2:1-13). Павле јесте снажно подстицао хришћане да се држе неких предања, односно учења, али она су била заснована на Писму и у потпуном складу с њим (2. Солуњанима 2:13-15). „Цело је Писмо од Бога надахнуто и корисно“, записао је Павле, „да буде савршен човек Божји и способан за свако добро дело“ (2. Тимотеју 3:16, 17, курзив наш).

Павле је предвидео одступање од Писма. Упозорио је Тимотеја: „Доћи [ће] време кад људи неће слушати здраве науке... и одвратиће уши од истине.“ Зато је Тимотеја снажно подстицао: „Ти буди у свему трезвен“ (2. Тимотеју 4:3-5). Али како? Један од начина је да буде ’племенит‘. Један грчки лексикон дефинише ову реч из Библије као „вољност да се нешто сазна и објективно процени“. Овај израз је Лука употребио да опише Павлове слушаоце из Верије првога века. Павлове науке су им биле нешто ново, и нису желели да буду заведени. Похваљујући их, Лука је записао: ’Ти [Веријци] беху племенитији од оних у Солуну. Они примише реч са свим срцем, и сваки дан проучаваху Писма, да виде је ли тачно оно што им се казиваше.‘ То што су Веријци били племенити није од њих створило скептике, који су склони да не верују ниушта. Уместо тога, исход њиховог искреног истраживања био је да су ’многи примили веру‘ (Дела апостолска 17:11, 12).

Користи кад се живи по Библији

Први хришћани су били познати и по својој привржености Библији и по својој самопожртвованој љубави. Међутим, данас многи имају ’изглед побожности, али одбацују оно што чини силу њезину‘ (2. Тимотеју 3:5). Било који облик данашњег хришћанства који није веран изворном не може имати истинску снагу за добро у животу људи. Може ли ово припомоћи да се објасни зашто, у већем делу хришћанског света, видимо све више насиља, неморала, распада породица и материјализма? У неким „хришћанским“ земљама, жестоки етнички ратови воде се чак и између припадника исте религије.

Да ли је племенити дух Веријаца нестао? Постоји ли данас иједна група људи која верује у Библију и живи по њој?

Encyclopedia Canadiana примећује: „Дело Јеховиних сведока је оживљавање и поновно успостављање првобитног хришћанства које су практиковали Исус и његови ученици током првог и другог века наше ере.“ Указујући на Сведоке, New Catholic Encyclopedia запажа: „Они сматрају Библију својим јединим извором веровања и правила понашања.“

Нема сумње да је то главни разлог због чега су Јеховини сведоци широм света познати по свом духовном напретку, миру и срећи. Зато подстичемо наше читаоце да још више сазнају о духовно здравим библијским наукама. Веће спознање може довести до још већег поуздања у Библију и јаче вере у Бога. Вечне користи овакве вере вредне су сваког напрезања.

[Фуснота]

[Слика на 6. страни]

Апостол Павле и остали проповедали су на пијаци

[Слика на 7. страни]

Јеховини сведоци „сматрају Библију својим јединим извором веровања и правила понашања“