Једна крађа осујећена у западној Африци

ИСПРИЧАЛА ЈУНИС ЕБУ

„Наоружани лопови планирали су свој напад на дан када смо обично одржавали Скупштински студиј књиге у нашој кући. Наша врата су широм отворена за браћу и сестре и заинтересоване особе. Лопови су вероватно знали наше навике и време одржавања састанака. Знамо сигурно да су негде украли аутомобил и дошли да чекају испред наше капије на дан и у време студија књиге.

„Случајно се десило да је у тој седмици када су они дошли била посета покрајинског надгледника. Уместо састанка код наше куће, састали смо се у Дворани Краљевства. После састанка, одржан је састанак са старешинама. Деца и ја бисмо ишли кући као и иначе, али мој супруг, који је старешина, замолио нас је да га сачекамо. Рекао је да неће дуго потрајати. Тако смо чекали.

„Затим смо установили да аутомобил неће да упали. Покрајински надгледник и мој муж нису успели да га поправе. Ни механичар кога смо позвали није успео да га поправи.

„Деца су морала да оду кући пешке. После неког времена сам и ја отишла кући. Стигла сам око десет сати. Ни ја ни деца нисмо ушли у кућу колима, што би захтевало отварање велике капије.

„Када сам ушла у спаваћу собу, чула сам пуцњаву, веома гласну. Питала сам се шта се догађа. Покушала сам да позовем полицију, али телефон је био мртав. Сјурила сам се низ степенице и закључала челична улазна врата, и онда сам пожурила да закључам средња врата. Угасила сам светла. Деца су се успаничила, те сам им рекла да буду мирна. Молили смо се заједно за Јеховину заштиту. За то време, мој супруг је још увек био код Дворане Краљевства покушавајући да упали аутомобил.

„Погледала сам кроз прозор и видела човека који је лежао на улици испред капије. Изгледало је као да су лопови отишли, тако да сам ставила повређеног човека у свој аутомобил и пожурила с њим у болницу. Био је то ризик, али морала сам нешто да учиним. Међутим, човек је нажалост умро следећег дана.

Упркос овој трагедији, ствари су могле бити још много горе. Због посете покрајинског надгледника нисмо имали студиј књиге у нашој кући. Због квара на аутомобилу нисмо могли да се одвеземо кући као породица. Мој супруг, кога би лопови сигурно ухватили, није стигао до касно кући. Ови и други фактори били су те ноћи у нашу корист.

„Јехова је наша тврђава и наше уточиште. Као што каже стих: ’Ако Господ не чува града узалуд су страже будне‘“ (Псалам 127:1).