Како можеш показивати праву понизност?

ПРАВА понизност има велику вредност у Божјим очима. Јаков је написао: „Одолева Господ силницима, а милост понизнима чини“ (Јаков 4:6). Овде је Јаков можда алудирао на неколико мисли изнесених у Хебрејским списима. „Висок је Господ и он види пониженог и охола из далека познаје.“ „Унизиће се човек презирних очију, понизиће се охоли; Господ ће се сам у тај дан узвисити.“ „Подсмејава се он [Бог] подсмевачима, ал’ се кроткима смилује“ (Псалам 138:6; Исаија 2:11; Пословице 3:34).

И апостол Петар је храбрио на понизност. Он је записао: „Међу собом се с понизношћу лепо пазите, јер ’Одолева Бог силницима, али милост понизнима чини‘“ (1. Петрова 5:5).

Христов пример понизности

Могао би упитати: ’У чему је врлина или корист што је неко понизан?‘ За особу која жели да буде прави хришћанин ово питање је пресудно — бити понизан значи бити попут Христа. Исус је показао своју понизност прихватајући јединствени задатак да дође на земљу из небеског подручја и да постане мали човек, нижи од анђела (Јеврејима 2:7). Иако је био Божји Син, истрпео је понижавање које су му наносили религиозни непријатељи. Сачувао је своју сталоженост током кушњи, иако је могао да позове у помоћ легионе анђела (Матеј 26:53).

На крају, Исус је срамно обешен на мученички стуб, али је ипак остао веран свом Оцу. Зато је Павле могао написати о њему: „Имајући међу собом оне осећаје [„душевни став“, NW] који беху у Исусу Христу, који, постојећи у обличју Божјему, није сматрао за плен који се граби бити једнак с Богом, него је сам себе свлачио, узевши обличје слуге, поставши као и други људи, и показавши се као човек, понизио је сам себе, остајући послушан до саме смрти, и то до смрти на крсту [„мученичком стубу“, NW]“ (Филипљанима 2:5-8).

Како онда ми можемо да показујемо праву понизност? Како у пракси можемо реаговати на понизан, а не на поносит начин?

Како реагује понизна особа

Осмотримо понизност у радној атмосфери, било на послу или у хришћанској служби. Да би се посао успешно обављао потребни су надгледници, пословође и руководиоци. Неко мора доносити одлуке. Како реагујеш на то? Да ли размишљаш: „Шта он мисли ко је он да ми говори шта да радим? На овом сам послу више година него он.“ Да, ако си поносан, бићеш зловољан у подређеном положају. С друге стране, понизна особа настоји да ’ништа не чини за пркос или за празну славу, него понизност чини да сматра друге већим од себе‘ (Филипљанима 2:3).

Како реагујеш када неки предлог долази од млађе особе или од жене? Ако си понизан, барем ћеш га размотрити. Ако си поносан, ти ћеш се увредити или ћеш га одбацити не тренувши. Да ли би више волео похвалу и ласкање које те води у пропаст, или конструктиван савет за твоју изградњу? (Пословице 27:9; 29:5).

Можеш ли се суочити са изазовом недаћа? Понизност ће те оспособити да се суочиш с тешким околностима и да их издржиш, баш као што је и Јов. Ако си поносан, нагињаћеш фрустрацији и можда ћеш се побунити против тешких околности и наводних омаловажавања (Јов 1:22; 2:10; 27:2-5).

Понизност је пуна љубави и опрашта

Неким људима тешко пада да кажу: „Извини. Погрешио сам. Био си у праву.“ Зашто? Превише су поносни! Међутим, веома често би једно искрено извињење лако могло зауставити брачне свађе.

Јеси ли спреман да опростиш када те неко увреди? Или, у свом поносу, можда данима или месецима гајиш зловољу, одбијајући да разговараш с наводним кривцем? Да ли се чак упушташ у освету како би изравнао рачуне? Због неких освета, људи гину. Код других, метод је бацање љаге на дотично име. У супротности са овим, понизна особа је пуна љубави и опрашта. Зашто? Зато што љубав не води евиденцију о увредама. Јехова је био вољан да опрости Израелцима само да су они могли прогутати свој понос. Исусов понизни следбеник вољан је да опрости, чак увек изнова! (Јоил 2:12-14; Матеј 18:21, 22; 1. Коринћанима 13:5, NW).

Понизна особа ’чашћу претиче друге‘ (Римљанима 12:10). Савремени српски превод овде наводи: „Поштујте један другога више него себе.“ Да ли похваљујеш друге и цениш њихове способности и таленте? Или увек мораш наћи неку ману како би закаљао нечију репутацију? Да, да ли можеш искрено да похвалиш друге људе? Ако ти ово тешко пада, можда је твој проблем лична несигурност и понос.

Поносна особа је нестрпљива. Понизна особа је стрпљива и дуготрпљива. Како је с тобом? Да ли те жацне сваки незгодан поступак који уочиш? Овако не реагује неко ко је дуготрпљив. Ако си понизан, нећеш себе схватати преозбиљно. Сети се шта се десило с Исусовим ученицима када су себе узели превише озбиљно — жустро су се посвађали око тога ко треба да буде највећи. Заборавили су да су сви „залудне слуге“! (Лука 17:10; 22:24; Марко 10:35-37, 41).

Француски писац Волтер описао је понизност као „скромност душе... противотров за понос“. Понизна особа је скромног духа, не поносног. Она је пуна поштовања и уљудна.

Стога, зашто да се трудимо да будемо понизни? Зато што Бог одобрава понизност и она нам помаже да добијемо божанско вођство. Јехова је пророка Данила, делимично због његове понизности, сматрао ’милим и љубљеним‘ и послао му анђела с визијом! (Данило 9:23; 10:11, 19). Понизност доноси многе награде. Она ти доноси праве пријатеље који те воле. Надасве, она доноси Јеховин благослов. „Плод скромности [„понизности“, NW] и страха од Господа, богатство су, слава су и живот“ (Пословице 22:4).

[Слика на 7. страни]

Реч извињења може ублажити потешкоће у животу