Неко заиста брине

ХИЉАДЕ људи показују да заиста брину. Они не усвајају неосетљиво, себично гледиште да проблеми других нису њихова брига. Уместо тога, они чине све што могу — понекад чак ризикујући свој сопствени живот — како би другима ублажили патњу. То је огроман задатак, задатак који отежавају моћне силе које су изван њихове контроле.

Такви чиниоци као што су похлепа, политичке интриге, ратови и природне катастрофе могу осујетити чак и „најпросвећеније и најодлучније напоре да се искорени проблем глади“, наводи један сарадник. Елиминисати проблем глади јесте само један од мноштва проблема који забрињавају људе. Они се такође боре с болестима, сиромаштвом, неправдом и неизмерном патњом које проузрокује рат. Али, да ли побеђују?

Извршни директор једне хуманитарне организације рекао је да су они, који улажу такве ’просвећене и одлучне напоре‘ да ублаже проблеме глади и патње, попут милосрдног Самарићанина описаног у Исусовој причи (Лука 10:29-37). Али шта год да ураде, рекао је он, број жртава и даље расте. Зато је упитао: „Шта би добри Самарићанин урадио када би неколико година свакодневно пролазио истим путем и сваке недеље покрај пута нашао другу жртву пљачке?“

Лако би било подлећи оном што је описано као ’смртоносна болест клонулог доброчинитеља‘ и једноставно се предати. Они који стварно брину не предају се, што им служи на част (Галатима 6:9, 10). Рецимо, један човек је, пишући британском часопису Jewish Telegraph, похвалио Јеховине сведоке који су за време нацистичке Немачке „помогли хиљадама Јевреја да преживе јад и беду Аушвица“. „Када је било јако мало хране“, рекао је писац, „они су делили хлеб с нашом [јеврејском] браћом и сестрама!“ Сведоци су и даље чинили све што су могли с оним што су имали.

Ипак, чињеница је да никаква количина хлеба која би се разделила не би потпуно окончала људску патњу. Али то ни у ком случају не умањује вредност онога што су учинили саосећајни људи. Све што у правом смислу умањује људску патњу вредно је труда. Ти Сведоци су донекле ублажили бол других затвореника, а нацизам је на крају био уништен. Ипак, светски систем који узрокује такво угњетавање и даље постоји и све је више људи којих није брига за друге. Збиља ’има род чији су зуби мачеви, а десни му ножеви, да прождире беднике у земљи и убоге између људи‘ (Пословице 30:14). Вероватно се питаш зашто је то тако.

Зашто има сиромаштва и угњетавања?

Исус Христ је једном рекао: „Сиромашне увек имате са собом, и кад год хоћете можете увек да им чините добро“ (Марко 14:7). Да ли је Исус тиме мислио да сиромаштво и угњетавање никада неће престати? Да ли је, попут неких људи, веровао да је таква патња део Божјег плана да саосећајним особама пружи прилику да покажу колико брину? Не! Исус није веровао у тако нешто. Он је једноставно истакао да ће сиромаштво бити саставни део живота све док траје овај систем ствари. Али Исус је знао и то да првобитна намера његовог небеског Оца није била да на земљи владају такви услови.

Јехова Бог је створио земљу да буде рај, а не место које је оптерећено сиромаштвом, неправдом и угњетавањем. Он је показао колико брине за људску породицу тиме што је обезбедио предивне ствари које доприносе уживању у животу. Размисли о самом имену врта у ком су се нашли наши прародитељи, Адам и Ева. Био је назван Еден, што значи „Задовољство“ (Постање 2:8, 9). Јехова није ограничио људе на оно што им је најпотребније за преживљавање у некој једноличној, суровој средини. На крају свог стваралачког рада, Јехова је погледао оно што је створио и изјавио да је ’веома добро‘ (1. Мојсијева 1:31, ДК).

Зашто, онда, сиромаштво, угњетавање и други узрочници патње данас широм земље узимају маха? Садашњи зли систем ствари постоји због тога што су наши прародитељи одлучили да се побуне против Бога (Постање 3:1-5). То је довело у питање Божје право да од својих створења захтева послушност. Зато је Јехова дозволио Адамовим потомцима да одређен период буду независни. Али Бог и даље брине за то шта се дешава с људском породицом. Он је начинио припреме да отклони сву штету коју је проузроковала побуна против њега. И врло брзо, Јехова ће окончати сиромаштво и угњетавање — у ствари, све патње (Ефешанима 1:8-10).

Проблем ван домашаја људског решења

Током векова од времена стварања човека, човечанство се све више удаљавало од Јеховиних мерила (Поновљени закони 32:4, 5). Непрестано одбацујући Божје законе и начела, људи се боре једни против других и „човек над човеком влада да га несрећним учини“ (Проповедник 8:9). Сва настојања да се успостави заиста праведно друштво, ослобођено свега што наноси патње масама, спречавана су себичношћу оних који радије желе да чине по свом него да се подложе Божјем суверенитету.

Постоји још један проблем — нешто што многи можда одбацују као празноверну глупост. Подстрекач побуне против Бога још увек наводи људе на зло и себичност. То је Сатана Ђаво, а Исус Христ га је назвао ’владарем овог света‘ (Јован 12:31; 14:30; 2. Коринћанима 4:4; 1. Јованова 5:19). У откривењу које је дато апостолу Јовану, Сатана је идентификован као главни узрочник зла — неко ко је првенствено одговоран за ’завођење читаве настањене земље‘ (Откривење 12:9-12).

Без обзира на то колико неки људи брину за своје ближње, они никада неће моћи да уклоне Сатану Ђавола, нити да промене овај систем који подстиче на све већи број жртава. Шта је онда неопходно да би се решили проблеми човечанства? Решење није једноставно у томе да постоји неко ко брине. Потребан је неко ко жели и ко има моћ да уклони Сатану и читав његов неправедни систем.

„Нека буде воља твоја... на земљи“

Бог је обећао да ће уништити овај зли систем ствари. Он има и жељу и моћ да то учини (Псалам 147:5, 6; Исаија 40:25-31). У библијској пророчанској књизи Данила проречено је: „У време тих краљева Бог ће небески подигнути краљевство које се неће никад уништити и које неће долазити под власт другог народа; оно ће разбити и уништити сва та краљевства, а оно ће вечно постојати“ (Данило 2:44). Исус Христ је мислио на ову трајну и добротворну небеску владавину када је поучио своје ученике да се моле: „Нека дође краљевство твоје. Нека буде воља твоја, како на небу тако и на земљи“ (Матеј 6:9, 10).

Јехова ће одговорити на такве молитве зато што он стварно брине за људску породицу. У складу с пророчанским речима из 72. Псалма, Бог ће опуномоћити свог сина, Исуса Христа, да донесе трајно олакшање сиромашнима, утученима и потлаченима који подупиру Исусову владавину. Због тога је надахнути псалмиста испевао: „Нек [Божје месијанско Краљевство] суди невољнима у народу, нек помогне синовима убогих, нек обори насилника. Јер ће он избавити убогога који цвили, и невољнога који помоћи нема. Смиловаће се јадницима и убогима, и душе ће сиромаха спасти. Од преваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће крв њихова бити пред очима његовим“ (Псалам 72:4, 12-14).

У визији која је обухватала наше дане, апостол Јован је видео „ново небо и нову земљу“, потпуно нови систем ствари који је Бог успоставио. Какви благослови за напаћено човечанство! Јован је, проричући оно што ће Јехова учинити, записао: „Чух снажан глас од престола како говори: ’Гле! Божји шатор је с људима, и он ће пребивати с њима, и они ће бити његов народ. И сам Бог биће с њима. И он ће обрисати сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли. Пређашње ствари прођоше.‘ И Онај који седи на престолу рече: ’Гле! све чиним ново.‘ Такође рече: ’Пиши, јер су ове речи верне и истините‘“ (Откривење 21:1-5).

Да, можемо веровати овим речима јер су оне верне и истините. Јехова ће ускоро предузети акцију да ослободи земљу од сиромаштва, глади, угњетавања, болести и свих неправди. Као што овај часопис често указује на темељу Библије, постоји обиље доказа који показују да живимо у времену када ће се ова пророчанства испунити. Божји обећани нови свет је на помолу! (2. Петрова 3:13). Ускоро ће Јехова ’за навек смрт уништити‘ и ’отрти сузе са свачијег лица‘ (Исаија 25:8).

Док се то не догоди, можемо бити срећни што чак и сад постоје људи који искрено брину. Још један већи разлог за радост је тај што сам Јехова Бог заиста брине. Он ће убрзо отклонити све невоље и патње.

Можеш имати потпуно поуздање у Јеховина обећања. Његов слуга Исус Навин је сигурно имао. Он је, без имало устезања, рекао древном Божјем народу: „Признајте свим срцем својим и свом душом својом да није изостало ништа од свега добра што вам је обрекао Јехова, Бог ваш; све вам се испунило, ништа није остало ненавршено“ (Исус Навин 23:14). Зато, колико год да овај систем потраје, немој дозволити да те савладају недаће с којима се суочаваш. Баци све своје бриге на Јехову јер он стварно брине (1. Петрова 5:7).

[Слике на 7. страни]

У Божјем обећаном новом свету, земља ће бити ослобођена од сиромаштва, угњетавања, болести и неправде