Не дозволи да твоје врлине постану твоје мане
Са шеснаест непромочивих преграда у трупу, луксузни брод Титаник сматран је непотопивим. На свом првом путовању 1912. године, носио је само половину од потребних чамаца за спасавање. Брод је ударио у један ледени брег и потонуо, одневши 1 500 људских живота.
БОГОБОЈАЗНИ краљ древног Јерусалима, Озија, био је бриљантан војни заповедник. Уз Јеховину помоћ, он је потукао своје непријатеље, једног за другим. „[Озијино] се име разнесе далеко, јер он би дивно подржан док се не осили.“ Али, онда се ’понесе срце његово и сагреши Јехови, Богу своме‘. Због своје охолости Озија је био ударен губом (2. Летописа 26:15-21; Пословице 16:18).
Ова два извештаја уче нас да врлине, када их мудрост, скромност и понизност не држе у равнотежи, могу лако постати мане или недостаци. То није баш тако безазлено, јер на овај или онај начин, свако од нас има извесне врлине или дарове, и желимо да они буду од користи и извор радости нама и другима, а поготову нашем Створитељу. Заиста, требало би да потпуно искористимо сваки Божји дар који имамо, али да у исто време управљамо њиме тако да он и остане драгоцена предност.
На пример, особа која воли свој посао може лако да претвори свој дар у ману тиме што постаје радохоличар. Нека опрезна особа можда се не може лако преварити или обманути, али она може бити опрезна до те мере да никада није одлучна. Ефикасност је такође добра особина, али ако се с тим иде у крајност, тако да се игнорише људски фактор, исход може бити хладна, крута средина која изазива незадовољство. Зато размисли на тренутак о својим врлинама. Да ли се њима добро служиш? Да ли су оне благослов за друге? Изнад свега, да ли их користиш да би одавао част Јехови, Извору ’сваког доброг дара‘? (Јаков 1:17). Погледајмо зато ближе неколико других примера како врлине могу прерасти у слабости, чак и у недостатке, уколико се не контролишу.
Мудро користи интелектуалне способности
Умност је сигурно драгоцена предност. Па ипак, она би могла да постане слабост ако доведе до прекомерног самопоуздања или изазове да развијемо надмено мишљење о себи, поготово ако нас други и сувише хвале или нам ласкају. Или, можемо стећи један интелектуални поглед на Божју Реч и публикације за њено проучавање.
Претерано самопоуздање може избити на површину на различите начине. На пример, када неко врсног ума добије говор у хришћанској скупштини, можда говор за јавност или говор у Теократској школи службе, он припрему може да остави за задњи минут, чак можда и не помоливши се за Јеховин благослов. Он се пре узда у своју залиху знања и способност импровизовања. Природна способност може да замаскира његову немарност на неко време, али без Јеховиног пуног благослова, његов духовни напредак ће бити успорен, можда чак и заустављен. Какво расипање једног лепог дара! (Пословице 3:5, 6; Јаков 3:1).
Неко ко је оштроуман такође може почети да на Библију и помоћна средства за њено проучавање гледа са интелектуалног аспекта. Међутим, такво знање само „надима“, то јест надувава нечији его попут балона; оно не „изграђује“ хришћанске односе пуне љубави (1. Коринћанима 8:1; Галатима 5:26). С друге стране, духовни човек се, без обзира на своје менталне способности, увек моли за Божји дух и ослања се на њега. Његова врлина још више постаје предност док расте у љубави, понизности, спознању и мудрости — и све то у прикладној размери (Колошанима 1:9, 10).
Способност ће такође постати слабост ако због ње развијемо надуто мишљење о себи, што би открило недостатак скромности. Надарена особа — као и они који јој се прекомерно диве — могу да забораве да Јехова „ни на каквог мудраца не гледа“, колико год да је надарен (Јов 37:24). ’Мудрост се код смерних нађе‘, каже Божја Реч (Пословице 11:2). Апостол Павле, иако је био врло интелигентан и добро образован, рекао је Коринћанима: „Тако ја, кад сам дошао к вама, браћо, нисам дошао с разметљивошћу у говору или у мудрости... Дошао сам к вама у слабости и у страху и с великим дрхтањем; и мој говор и оно што сам проповедао није било у убедљивим речима мудрости, него у доказивању духа и силе, да се ваша вера не би заснивала на људској мудрости, него на Божјој сили“ (1. Коринћанима 2:1-5).
Особа која је заиста мудра није заведена гледиштем света о интелекту, нити његовим мерилом успеха. И тако, уместо да своје таленте користи да стекне одобравање људи или да нагомила светско богатство, она своје најбоље даје Ономе који јој је дао живот и способности (1. Јованова 2:15-17). Зато она интересе Краљевства задржава на првом месту у свом животу, и тако постаје попут ’дрвета сађеног крај воде живе‘. Захваљујући Јеховином благослову, а не природним талентима, ’што год уради све јој од руке иде‘ (Псалам 1:1-3; Матеј 6:33).
Дозволи да хришћанство допуни твоје врлине
Хришћанство већ само по себи толико обилује врлинама да светске филозофије не могу да се упореде с њим. На пример, хришћански начин живота ствара најбоље супружнике, најбоље комшије и најбоље раднике — људе који су искрени, пуни поштовања, мирољубиви и марљиви (Колошанима 3:18-23). Уз то, хришћанско обучавање у говору и поучавању изграђује добре вештине комуницирања (1. Тимотеју 4:13-15). Стога, не изненађује што послодавци често желе да хришћанима повере додатне одговорности и да их унапреде. Али, ако се не пази и такве врлине могу да се погрешно употребе. Унапређење или примамљива пословна понуда могу да подразумевају потпуну преданост компанији чиме изостајање са састанка постаје редовна ствар или се жртвује драгоцено време које би се проводило с породицом.
У Аустралији је један хришћански старешина, у исто време породични човек и врло успешан бизнисмен, могао да „има цео свет на длану“, како се то каже. Ипак, одупро се искушењу да направи каријеру у овом систему. „Желео сам да више времена проводим с породицом и у хришћанској служби“, рекао је. „Тако смо се моја жена и ја договорили да у разумној мери смањим време које проводим на световном послу. Зашто бих радио пет дана недељно ако не морам?“ додао је он. Начинивши добро промишљене измене у свом животу, овај старешина је установио да се још увек може бринути за своју породицу радећи три или четири дана недељно. С временом је био позван да има удела и у другим предностима службе, као што је служење у Одбору конгресне дворане и у управи обласног конгреса. Пошто су биле мудро усмерене, његове врлине су њему и његовој породици донеле радост и задовољство.
Уравнотежен став према предностима
Хришћански мушкарци су охрабрени да теже за предностима службе у скупштини. „Ако неко тежи за службом надгледника [или слуге помоћника], врстан посао жели“ (1. Тимотеју 3:1). Као што је то случај с већ поменутим врлинама, тако и спремност да се прихвате одговорности такође треба бити уравнотежена с добрим просуђивањем. Нико не треба да преузме толико додела да изгуби радост у Јеховиној служби. Да, спреман дух је вредан похвале, чак је и неопходан, јер Јехова не воли дух штеђења себе; али спремност такође мора да одражава скромност и ’здраве мисли‘ (Титу 2:12; Откривење 3:15, 16).
Исусова кротост, увид и осећајност учиниле су да се чак и најнезнатнији људи осећају пријатно у његовом присуству. Слично и данас, људима је угодно с онима којима су обзирност и способност уживљавања врлине. У хришћанској скупштини, такве срдачне, приступачне старешине су стварно драгоцени ’дарови [у облику] људи‘. Они су „као заклон од ветра, као уточиште од поплаве, као потоци живе воде у пресухој земљи, као сенка од велике стене у земљи зажареној“ (Ефешанима 4:8; Исаија 32:2).
Али, време које проводе помажући другима старешине морају да уравнотеже са својим потребама за личним студијем, медитацијом, молитвом и јавном службом. Наравно, требало би да ожењене старешине такође одвоје време за своје породице, за које треба да буду нарочито приступачни.
Способне жене — диван благослов
Као и способне старешине, тако су и духовно наклоњене жене нешто вредно у Јеховиној организацији. Уопште, жене су дароване интересом за друге људе — особином коју Јехова сматра вредном и на коју охрабрује. Гледајте „с личним занимањем не само на своје сопствене интересе него и на интересе других“, писао је апостол Павле (Филипљанима 2:4). Ипак, ово ’лично занимање‘ има своје границе, јер ниједан хришћанин не би желео да буде „онај ко се меша у туђе ствари“; нити онај који оговара (1. Петрова 4:15; 1. Тимотеју 5:13).
Жене имају и многе друге дарове. На пример, хришћанска жена је можда интелектуално надаренија од свог мужа. Ипак, као ’врсна жена‘ која се боји Јехове, она ће поштовати свог мужа и користити своје дарове да га допуни, а не да се такмичи с њим. И уместо да јој завиди или је вређа, мудар, понизан муж ће ценити врлине своје жене и радоваће им се. Он ће је охрабривати да до максимума користи своје таленте у изграђивању домаћинства и помагању деци да ’имају страх од Јехове‘ као што га и она сама има (Пословице 31:10, 28-30; Постање 2:18). Такви понизни и скромни супружници су срећни у свом браку који заиста одаје част Јехови.
Подложити снажну личност
Снажна личност која је целом душом потакнута на праведност и вршење Јеховине воље може бити драгоцена предност када је смекшана скромношћу и понизношћу. Ипак, може бити и слабост ако проузрокује да неко доминира или страши друге. Ово се нарочито односи на хришћанску скупштину. Хришћани треба да се осећају опуштено у међусобном опхођењу, а то значи и у друштву хришћанских старешина (Матеј 20:25-27).
Старешине би пак требало да се осећају пријатно када су заједно. Када се састају, на њихове одлуке треба да утиче свети дух, а не снага личности. Заиста, свети дух може да утиче на било којег старешину у старешинству укључујући и најмлађе или најћутљивије. Тако они који имају снажнију личност, чак и онда кад мисле да су у праву треба да контролишу своју врлину учећи се вештини испољавања поштовања, ’показујући част‘ сустарешинама (Римљанима 12:10). Проповедник 7:16 љубазно упозорава: „Не буди преко мере праведан, и не покажи се сувише мудар: Зашто себе да упропастиш?“
Јехова, Извор ’сваког доброг дара‘,своје врлине које уливају страхопоштовање испољава са апсолутном савршеношћу (Јаков 1:17; Поновљени закони 32:4). А он је наш Учитељ! Онда учимо од њега и трудимо се да развијемо наше природне дарове, то јест врлине, и да њима управљамо мудро, скромно и у љубави. Какав ћемо тада благослов бити за друге!
[Слике на 27. страни]
Духовни напредак зависи од проучавања уз молитву и ослањања на Јехову
[Слика на 29. страни]
Лични интерес проткан скромношћу јесте благослов
[Извор слике на 26. страни]
Љубазношћу The Mariners’ Museum, Newport News, VA