Да ли је бескласно друштво заиста могуће?

ЏОН АДАМС, који је био и други председник Сједињених Држава, био је један од потписника историјске Декларације о независности, у којој стоје следеће узвишене речи: „Сматрамо да је очигледно да су сви људи створени као једнаки.“ Међутим, Џон Адамс је очигледно сумњао да су сви заиста једнаки, јер је написао: „Неједнакост ума и тела Свемогући Бог је толико утемељио у склоп људске природе да их никакав вешти план нити политика никада не могу изједначити.“ С друге стране, британски историчар Х. Џ. Велс је могао да замисли равноправно друштво темељено на три ствари: на заједничкој али чистој и неокаљаној светској религији, једнаком образовању за све и непостојању војске.

Историја до сада није произвела равноправно друштво које је Велс замислио. Далеко од тога да су људи једнаки, а и у људском друштву још увек преовладавају класне разлике. Да ли те класе доносе било шта добро друштву као целини? Не. Системи засновани на социјалним класама деле људе, доводе до зависти, мржње, туге и много крвопролића. Некадашње гледиште о супериорности белаца у Африци, Аустралији и Северној Америци донело је несрећу онима који нису били бели — укључујући и потпун геноцид над Абориџинима у Ван Дименовој земљи (сада Тасманији). Сврставање Јевреја у нижу класу било је увод за Холокауст у Европи. Велико богатство аристократије и незадовољство нижих и средњих класа били су чиниоци који су довели до Француске револуције у 18. веку и до Бољшевичке револуције у Русији 20. века.

Један мудрац из прошлости је написао: „Влада човјек над човјеком на зло његово“ (Проповједник 8:9, ДК). Његове речи су истините било да су они који владају појединци или читаве класе. Када једна група људи узвиси себе над другом групом, неминовно долази до бола и патње.

Пред Богом су сви једнаки

Да ли су неке групе људи по рођењу изнад других група? Не у Божјим очима. Библија каже: „Од једног човека је [Бог] створио све људске нације да пребивају по целој површини земље“ (Дела апостолска 17:26). Осим тога, Створитељ се „не обазире изгледу кнезова, и не разликује богатог од сиромаха, јер обоје дело руку су његових“ (Јов 34:19). Сви људи су у сродству, и пред Богом се сви рађају једнаки.

Сети се такође и да када особа умре, престају све претензије да она буде изнад других. Древни Египћани нису веровали у то. Када би умро фараон, они су у његову гробницу стављали предмете велике вредности како би он могао да их има док наставља да заузима свој високи положај у загробном животу. Да ли је то после било тако? Не. Већина тог блага завршила је у рукама пљачкаша гробова, а многи предмети који су измакли пљачкашима данас се могу видети у музејима.

Пошто је био мртав, фараон никако није могао користити те скупе ствари. У смрти не постоје више, а ни ниже класе, као ни богатство ни сиромаштво. Библија каже: „Умиру мудри а и луди и безумни једнако умиру, и другима добра своја остављају. Али човек који је у части за мало је; он је као и животиње што се кољу“ (Псалам 49:11, 13). Било да смо краљеви или робови, на све нас се примењују ове надахнуте речи: „Мртви ништа не знају, и њима нема више ни плате... Нема ни дела ни мисли, ни знања, ни мудрости у пределу смрти у који идеш“ (Проповедник 9:5, 10).

Сви смо рођени као једнаки у Божјим очима, и сви на крају као једнаки и умиремо. Колико је онда узалудно да истичемо једну групу људи над другом током нашег кратког живота!

Бескласно друштво — како?

Међутим, постоји ли икаква нада да ће једног дана постојати друштво у коме људима неће бити важна социјална класа? Да, постоји. Темељ за такво друштво постављен је пре скоро 2 000 година када је Исус био на Земљи. Исус је дао свој живот као откупну жртву за све људе с вером тако да „нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16).

Да би показао да ниједан његов следбеник не треба да се узвисује изнад осталих суверника, Исус је рекао: „Не дозволите да вас зову Раби, јер један је ваш учитељ, а ви сте сви браћа. Осим тога, никога на земљи не зовите својим оцем, јер је један ваш Отац, онај који је на небесима. Не дозволите ни да вас зову ’вођама‘, јер је један ваш Вођа, Христ. А највећи међу вама нека вам буде слуга. Ко се узвиси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен“ (Матеј 23:8-12). У Божјим очима су сви Исусови прави ученици једнаки у правој религији.

Да ли су рани хришћани на себе гледали као на једнаке? Они који су схватили смисао Исусових учења гледали су тако. Сматрали су да су сви у вери једнаки и то су показивали тиме што су се ословљавали са „брате“ (Филимону 1, 7, 20). Нико није био подстицан да на себе гледа као на бољег од других. Осмотри, рецимо, како је Петар себе понизно описао у својој другој посланици: „Симон Петар, роб и апостол Исуса Христа, онима који су... стекли веру која је предност иста као и наша“ (2. Петрова 1:1). Петра је поучавао лично Исус, и као апостол, он је заузимао важно, одговорно место. Па ипак, себе је сматрао робом и био је свестан да други хришћани у погледу вере имају једнаке предности као и он.

Неки могу рећи да је идеал о једнакости контрадикторан чињеници да је у претхришћанској ери Бог учинио Израел својим посебним народом (Излазак 19:5, 6). Можда тврде да је то један пример расне супериорности, али то није тако. Тачно је да су Израелци, као Аврахамови потомци, имали посебан однос с Богом и да су коришћени као канал за откривења од Бога (Римљанима 3:1, 2). Али сврха тога није била да они буду стављени на пиједестал. Уместо тога, то је било да би се ’благословили сви народи‘ (Постање 22:18; Галатима 3:8).

Испоставило се да већина Израелаца није опонашала веру њиховог праоца Аврахама. Били су неверни и одбацили су Исуса као Месију. Због тога је Бог одбацио њих (Матеј 21:43). Међутим, људи који су били кротки нису изгубили обећане благослове. На Пентекост 33. н. е., рођена је хришћанска скупштина. Ова организација састављена од хришћана који су били помазани светим духом названа је ’Израел Божји‘, и показало се да је она канал кроз који ће доћи ти благослови (Галатима 6:16).

Неки чланови те скупштине морали су да науче шта је једнакост. На пример, ученик Јаков је саветовао оне који су се с већом чашћу опходили према богатим хришћанима него према сиромашнијима (Јаков 2:1-4). Није било на месту да тако поступају. Апостол Павле је показао да незнабожачки хришћани ни на који начин нису инфериорни у односу на јеврејске хришћане, и да хришћанке нипошто нису инфериорне у односу на хришћане. Он је написао: „Сви сте ви, у ствари, Божји синови посредством своје вере у Христа Исуса. Јер сви ви који сте се крстили у Христа обукли сте се у Христа. Нема ту ни Јеврејина ни Грка, нема ни роба ни слободњака, нема ни мушког ни женског рода; јер ви сте сви једна особа у Христу Исусу“ (Галатима 3:26-28).

Народ у ком не постоје класе

Јеховини сведоци се труде да живе у складу с библијским начелима. Они знају да социјалне класе ништа не значе Богу. Зато они нису подељени на свештенике и лаике, и не деле се према боји коже нити према богатству. Премда су неки од њих богати, они се не усредсређују на „упадљиво разметање својим животним средствима“, јер схватају да су такве ствари пролазне (1. Јованова 2:15-17). Уместо тога, сви су уједињени у обожавању Суверена свемира, Бога Јехове.

Свако од њих прихвата одговорност да учествује у делу проповедања добре вести о Краљевству другима. Попут Исуса, они одају част онима који су потлачени и запостављени тако што их посећују код куће и што им нуде да их поуче Божјој Речи. Они који су нижег статуса раде раме уз раме с онима на које неки гледају као на вишу класу. Битне су духовне особине, а не социјална класа. Као и у првом веку, сви су браћа и сестре у вери.

Једнакост дозвољава разноликост

Наравно, једнакост не значи тоталну униформност. И мушкарци и жене, и стари и млади, сви се налазе у овој хришћанској организацији у којој има људи с многим, многим расним, језичким, националним и економским разликама. Они као појединци имају различите менталне и физичке способности. Али због тих разлика нису једни супериорни а други инфериорни. Уместо тога, такве разлике доводе до дивне разноликости. Ти хришћани схватају да су било који таленти које имају дарови од Бога и да нису разлог за осећај супериорности.

Класне разлике су последица човековог настојања да сам влада уместо да следи Божје вођство. Ускоро ће владавину над овом планетом преузети Божје Краљевство, и резултат ће бити крај класних разлика које су измислили људи, као и свих других ствари које су вековима задавале муку. Потом ће, у правом смислу те речи, ’смерни чувати Земљу‘ (Псалам 37:11). Нестаће сви разлози за хвалисање везано за нечију умишљену супериорност. Никада се више неће дозволити да социјалне класе поделе људе.

[Истакнути текст на 5. страни]

Створитељ се „не обазире изгледу кнезова, и не разликује богатог од сиромаха, јер обоје дело руку су његових“ (Јов 34:19).

[Слика на 6. страни]

Јеховини сведоци одају част својим ближњима

[Слике на 7. страни]

Међу правим хришћанима су битне духовне особине