Проблеми класне дискриминације

„МОЖЕ БИТИ ДА СВАКО ИМА ПРАВО НА ЈЕДНАКОСТ, АЛИ НЕМА ТЕ СИЛЕ НА СВЕТУ КОЈА ЋЕ ТО ИКАДА ПРЕТВОРИТИ У ЧИЊЕНИЦУ.“

Тако је рекао Оноре де Балзак, француски романописац из 19. века. Да ли се слажеш с њим? Многи инстинктивно осећају да су класне разлике нешто погрешно. Па ипак, људско друштво је чак и у овом 21. веку још увек подељено на многе социјалне класе.

КАЛВИН КУЛИЏ, председник Сједињених Држава од 1923. до 1929, био је забринут због проблема класних разлика и говорио је о „коначном изумирању свих привилегованих класа“. Ипак, око 40 година после Кулиџовог председничког мандата, Комисија Кернер, постављена за испитивање односа између раса, изразила је страхове да ће Сједињене Државе сигурно постати два друштва: „Једно црно и једно бело — свако одвојено и јединствено“. Неки тврде да се ова слутња већ обистинила и да је „економска и расна подела све већа“ у тој земљи.

Зашто је толико тешко да се замисао о људској једнакости претвори у стварност? Један озбиљан фактор јесте људска ћуд. Једном је бивши амерички конгресмен Вилијам Рандолф Херст рекао: „Сви људи су створени једнаки бар у једноме, а то је у жељи да буду неједнаки.“ Шта је он тиме мислио? Можда је француски драмски писац из 19. века Анри Бек то јасније изразио: „Једнакост је тешко постићи зато што је желимо само у односу на оне који су већи од нас.“ Другим речима, људи желе да буду једнаки са онима који су изнад њих на друштвеној лествици; али многи не би да ограниче своје привилегије и предности тако што би се изједначили са онима које сматрају да су испод њих.

Људи су се у прошлости рађали као обични грађани, као чланови аристократије или чак као чланови краљевске породице. Негде је то и данас случај. Међутим, данас у многим земљама новац — или недостатак новца — одређује да ли неко припада нижој, средњој или вишој класи. Па ипак, постоје и други фактори који одређују којој социјалној класи неко припада, као што су раса, образовање и писменост. На неким местима је и пол битна основа за дискриминацију, јер се на жене гледа као на нижу класу.

Зрачци наде?

Закони о људским правима помогли су да се сруше неке класне баријере. У Сједињеним Државама су донети антисегрегациони закони. У Јужној Африци је апартхејд стављен ван закона. Ропство, премда још увек постоји, у већем делу света је противзаконито. Законске одлуке обавезују да се признају права на земљу када је реч о једном урођеничком народу, а антидискриминациони закони су донели олакшање за неке сиромашне класе.

Да ли то указује на крај разлика између социјалних класа? Не би се баш рекло. Иако су неке разлике између социјалних класа сада можда мање, појављују се нове поделе. У књизи Class Warfare in the Information Age се каже: „Изгледа непримерено да данас постоје класе капиталиста као целине и радника као целине, али само зато што су се те велике класе расцепкале у мање групе гневних људи.“

Да ли ће социјалне класе вечито делити људе? Као што ће показати наредни чланак, ситуација није безнадежна.