’Научила нас је да поштујемо њену религију‘
ЈЕДНА Јеховина сведокиња из Ровига у Италији сазнала је да има тумор и да је њено здравствено стање веома критично. Након што је неколико пута лежала у болници и замолила да не прими трансфузију крви, медицинско особље из локалне службе за бригу о оболелима од рака бринуло се о њој код куће.
Снажна вера и спремност на сарадњу ове 36-годишње пацијенткиње оставили су дубок утисак на медицинско особље које се бринуло о њој. Непосредно пре него што је умрла од рака, један од медицинских техничара који се бринуо о њој описао је у једном медицинском часопису своје искуство с пацијенткињом коју је назвао Анђела.
„Анђела је пуна живота и жели да живи. Свесна је свог стања и колико је њена болест озбиљна, и као што би то свако од нас урадио, тражи решење, помоћ или лек... Ми смо, као медицинско особље, мало-помало постали део њеног живота. Нисмо наишли на отпор. Баш супротно од тога, Анђелина отвореност је учинила да све буде лако. Било је задовољство одлазити код ње јер смо успоставили прави међуљудски однос, и време које смо проводили заједно користило је и нама и њој... Одмах смо схватили да ће њена религија бити препрека нашем настојању да се боримо против њене болести.“ Он је тако мислио јер је сматрао да Анђели треба дати трансфузију крви, коју је она одбила (Дела апостолска 15:28, 29).
„Као стручњаци за помагање оболелима, рекли смо Анђели да се не слажемо с њеном одлуком, али она нам је помогла да разумемо колико цени живот. Такође смо разумели колико и њој и њеној породици значи њихова религија. Анђела није престала да се бори. Није се предала својој болести. Она је јака. Жели да живи и да се бори. Изразила је своју одлучност, своју веру. Она има такву одлучност каква нама често недостаје и веру која код нас обично није тако јака... Анђела нас је научила колико је важно да поштујемо њену религију, чак иако се то коси с нашом професионалном етиком... Сматрамо да је оно чему нас је Анђела научила веома важно, јер се сусрећемо с различитим људима, који живе у различитим околностима и припадају различитим религијама, и од свих њих можемо нешто научити, а свима њима можемо нешто и пружити.“
У наставку овог чланка помиње се Кодекс професионалне етике италијанског медицинског особља, донесен 1999, у ком се каже: „Медицински радник треба да приликом обављања својих дужности узима у обзир религиозне, етичке и културне вредности појединца, као и његову расну припадност и пол.“ Понекад је докторима и медицинским техничарима тешко да поштују пацијентова религиозна уверења, и зато треба ценити оне који су спремни да то чине.
Одлуке које Јеховини сведоци доносе у вези са својим здрављем и здравственом негом добро су промишљене. Они озбиљно узимају у обзир оно што Писмо каже, и као што се види на Анђелином примеру, они нису фанатици (Филипљанима 4:5). Широм света, све је већи број медицинских стручњака који су вољни да поштују савест својих пацијената који су Сведоци.