Питања читалаца

Зашто користити Божје име кад се не зна како се тачно изговарало?

Данас нико не зна како се тачно изговарало Божје име на старохебрејском. Међутим, важно је споменути да се Божје лично име у Библији појављује отприлике 7 000 пута. Док је Исус био на земљи објављивао је Божје име и поучио своје ученике да се моле за то да се оно свети (Матеј 6:9; Јован 17:6). Према томе једно је сигурно — за хришћане је изузетно важно да користе Божје име. Зашто се онда данас не зна како се у почетку изговарало то име? Постоје два главна разлога.

Као прво, Јевреји су под утицајем сујеверја почели да сматрају како је погрешно изговарати Божје име. Када би читалац у светим списима наишао на Божје име, он би уместо њега изговорио реч „Господ“. Тако је с проласком векова током којих се Божје име није користило изговор тог имена пао у заборав.

Као друго, старохебрејски језик писао се без самогласника, што је веома слично коришћењу скраћеница у српском и другим језицима. Читалац би на основу сећања додавао самогласнике који недостају. С временом је осмишљен један систем како би се спречило да изговор хебрејских речи потпуно падне у заборав. У светим списима на хебрејском свакој речи су се додавале тачкице које су указивале на самогласнике. Међутим, уз Божје име су стајале тачкице које су указивале на самогласнике за реч „Господ“ како би подсетиле читаоца да га замени том речју, или није стајало ништа.

Опстала су само четири сугласника, позната као тетраграм, које један речник дефинише као „четири хебрејска слова која се обично преносе као ЈХВХ и која у Библији означавају Божје лично име“. Лако је разумети како додавањем самогласника ЈХВХ постаје „Јехова“, облик који је најпознатији и који је општеприхваћен у нашем језику.

Неки изучаваоци се ипак залажу за облик „Јахве“. Да ли је тај облик ближи изворном изговору? Нико не може бити потпуно сигуран у то. У ствари, неки други изучаваоци наводе разлоге против тог облика. Уосталом, када се библијска имена изговарају на неком од савремених језика она вероватно више уопште не личе на изворни хебрејски изговор и тешко да било ко може приговорити томе. То је зато што су та имена постала део тог језика и она се лако препознају. Исто је и са именом Јехова.

За хришћане из првог века Библија каже да их је Бог изабрао да буду ’народ за његово име‘. Они су објављивали то име другима и подстицали их да га призивају (Дела апостолска 2:21; 15:14; Римљанима 10:13-15). Дакле, без обзира на то којим језиком говоримо, јасно је да је Богу важно да користимо његово име, да разумемо важност тог имена и да живимо у складу с његовим значењем.

[Истакнути текст на 31. страни]

Важно је споменути да се Божје лично име у Библији појављује отприлике 7 000 пута