Питања читалаца

Да ли судбина одређује наш живот?

Неки кажу да је судбина зацртала дан наше смрти. Други тврде да Бог лично одлучује када је наше време да умремо. Осим тога, ти људи сматрају да се кључни догађаји у животу не могу избећи. Да ли и ви тако мислите?

Можда сте се питали следеће: ’Ако заиста не можемо ништа учинити како бисмо променили своју судбину, ако су Бог или судбина већ одредили исход догађаја, зашто онда да се молимо? И ако је наша судбина већ одређена, зашто предузимати мере предострожности? Зашто везивати сигурносни појас када се возимо колима? Или, зашто се уздржавати од алкохола кад смо за воланом?‘

Библија ни у ком случају не одобрава такво неодговорно понашање. Она није подстицала Израелце да све оставе у рукама судбине, већ им је налагала да воде рачуна о безбедности. На пример, заповеђено им је да саграде мали зид око равног крова своје куће како се не би десило да неко случајно падне. Међутим, зашто би Бог дао такву заповест ако је некоме суђено да падне с крова и погине? (Поновљени закони 22:8).

А шта је са онима који изгубе живот услед природних катастрофа или у трагичним догађајима на које нису могли утицати? Да ли им је био суђен сусрет са смрћу? Није, пошто нас библијски писац краљ Соломон уверава да „време невоље и непредвиђени догађаји сналазе свакога од [нас]“ (Проповедник 9:11). Зато без обзира на то колико су околности чудне или невероватне, трагични догађаји нису унапред одређени.

Међутим, неки сматрају да је ова изјава противречна Соломоновом ранијем запажању: „Све има своје време, све што се чини под небесима има своје време: време кад се рађа и време кад се умире“ (Проповедник 3:1, 2). Да ли је Соломон заиста подупирао фаталистичко гледиште? Осмотримо поближе ове његове речи.

Соломон није рекао да су рођење и смрт предодређени. Он је хтео да каже да се људи рађају и умиру, и да се то непрекидно дешава. Заиста, у животу има и успона и падова. Како Соломон каже, постоји „време кад се плаче и време кад се смеје“. Он показује да су такве устаљене појаве, као и непредвиђени догађаји, уобичајене у животу, у ’свему што се чини под небесима‘ (Проповедник 3:1-8; 9:11, 12). Стога је његов закључак да не треба да будемо толико окупирани свакодневним догађајима да заборавимо нашег Створитеља (Проповедник 12:1, 13).

Премда наш Створитељ има власт над животом и смрћу, он не одређује нашу судбину. Библија каже да Бог свима нама нуди могућност вечног живота. Међутим, он нас не присиљава да прихватимо ту понуду. Уместо тога, његова Реч каже: „Ко год жели, нека узме воду живота бесплатно!“ (Откривење 22:17).

Дакле, морамо желети да ’узмемо воду живота‘. Према томе, наша будућност није одређена судбином, већ она умногоме зависи од наших одлука, ставова и поступака.