Да ли сте знали? — ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА Watchtower

Да ли сте знали?

Пошто је у Израелу сушни период године трајао прилично дуго, шта су његови становници предузимали како би се редовно снабдевали водом?

▪ У Израелу период од октобра до априла обилује кишама, које понекад стварају водене токове. Међутим, лети већина тих „река“ пресушује и дешава се да месецима нема падавина. Како су се људи у библијска времена снабдевали водом током целе године?

Тај проблем су решавали прокопавањем канала у брдима и усмеравањем зимских киша у те подземне шупљине, то јест бунаре или цистерне. Кровови кућа били су под благим нагибом како би се кишница сливала директно у те цистерне. Многе породице имале су своје бунаре из којих су узимале воду за пиће (2. Краљевима 18:31; Јеремија 6:7, фуснота).

Израелци су се такође снабдевали водом из природних извора. У планинском подручју током зиме кишница понире у земљу док не дође до непропустљивог слоја стена, низ који тече све док не избије на површину у виду извора. Да су се села обично градила у близини извора (хебрејски: ен), види се по називима места као што су Ен-Семес, Ен-Рогил и Ен-Гад (Исус Навин 15:7, 62). У Јерусалиму је кроз стену прокопан канал како би се изворска вода спровела у град (2. Краљевима 20:20).

Тамо где није било природних извора, ископавани су бунари (хебрејски: вир), попут оног у Вирсавеји, како би се извлачила подземна вода (Постанак 26:32, 33). Писац Андре Шураки запажа да „техничка решења до којих су [Израелци] дошли заслужују наше дивљење и дан-данас“.

У каквој је кући Аврам (Аврахам) можда живео?

▪ Аврам и његова жена живели су у напредном халдејском граду Уру. Међутим, на Божју заповест су напустили тај град и отишли да живе у шаторима (Постанак 11:31; 13:12). Осмотримо какве су жртве морали поднети због те промене.

Ископавања Ура у данашњем Ираку вршио је Леонард Вули између 1922. и 1934. Међу грађевинама које је открио биле су 73 куће од цигле. Код многих кућа, просторије су се налазиле око поплочаног дворишта које је било у средини. Двориште је било под благим нагибом, тако да је отпадна вода отицала у сливник који се налазио у средини. У већим кућама, гостинске собе су имале засебно купатило. У приземљу су се између осталог налазиле кухиње са огњиштем и просторије за смештај слугу. Породица је живела на спрату до ког се стизало степеницама. Степениште је водило до дрвеног балкона који је окруживао двориште и са ког се улазило у горње просторије.

„Кућа... с поплочаним двориштем и уредно окреченим зидовима, сопственим системом канализације... са десетак или више просторија, указује на веома висок животни стандард“, написао је Вули. „А то су биле куће у којима су живели... припадници средње класе, власници радњи, ситни трговци, писари и други.“

[Слика на 19. страни]

Цистерна, Хорвот Мезада, Израел

[Извор]

[Слика на 19. страни]

Цртеж куће из Аврахамовог времена

[Извор]