Приближимо се Богу

’Умилостивио је Јеховино лице‘

„ОСЕЋАО сам се тако безвредно“, рекао је човек који је престао да живи по Божјим мерилима којима је поучаван одмалена. Када се покајао и почео да предузима кораке како би променио живот, плашио се да му Бог никада неће опростити. Међутим, наду му је пружио библијски запис о Манасији, који се налази у 2. Летописа 33:1-17. Ако сте се икада осећали недостојно због греха из прошлости, Манасијин пример и вама може пружити утеху.

Манасија је одрастао у побожној породици. Његов отац Језекија био је један од најбољих Јудиних краљева. Манасија се родио око три године након што је Бог на чудесан начин продужио живот његовом оцу (2. Краљевима 20:1-11). Језекија је сигурно на свог сина гледао као на дар који је добио захваљујући Божјем милосрђу и зато се трудио да у њега усади љубав према чистом обожавању Јехове. Ипак, деца побожних родитеља не иду увек њиховим стопама. Тако је било и с Манасијом.

Манасија је имао свега 12 година када је изгубио оца. Нажалост, он је „чинио оно што је зло у Јеховиним очима“ (стихови 1, 2). Да ли су на овог младог краља утицали саветници који нису марили за право обожавање Бога? Библија то не каже. Међутим, јасно нам открива да је Манасија постао велики идолопоклоник и окрутан човек. Подизао је олтаре лажним боговима, приносио своје синове на жртву, бавио се магијом и поставио резани лик у Јеховин храм у Јерусалиму. Тврдоглави Манасија упорно је одбијао да слуша упозорења која му је слао Јехова, Бог који је учинио чудо захваљујући ком се он и родио (стихови 3-10).

На крају је Јехова допустио да Манасија у оковима буде одведен у Вавилон. Када се нашао у изгнанству, имао је прилику да размишља о својим поступцима. Да ли је тада увидео да његови беспомоћни и беживотни идоли нису могли да га заштите? Да ли се присетио поука које је у детињству добијао од свог богобојазног оца? Било како било, Манасија се променио у срцу. У извештају стоји: „Трудио се да умилостиви лице Јехове, свог Бога, и веома се понизио... Молио му се“a (стихови 12, 13). Али да ли је Бог заиста могао опростити човеку који је починио тако велике грехе?

Јехову је дирнуло Манасијино искрено покајање. Чуо је његове молбе за милост, „довео га је назад у Јерусалим и вратио му краљевску власт“ (стих 13). Манасија је тада показао да се заиста покајао тиме што се свесрдно трудио да исправи своје грешке — очистио је земљу од идолопоклонства и подстакао народ „да служи Јехови“ (стихови 15-17).

Ако сматрате да због греха које сте починили у прошлости нисте достојни Божјег опроштаја, охрабрите се Манасијиним примером. Извештај о њему је део Божје надахнуте Речи (Римљанима 15:4). Јасно је да Јехова жели да знамо да је он ’спреман да опрости‘ (Псалам 86:5). За њега није пресудна величина греха, већ оно што се налази у срцу особе. Грешник који се моли скрушеног срца, престане да чини грехе и одлучно се труди да чини оно што је исправно може ’умилостивити Јеховино лице‘, баш као и Манасија (Исаија 1:18; 55:6, 7).

Предлог за читање Библије у јануару:

◼ 2. Летописа 29 – Јездра 10

[Фуснота]