Млади питају...

Могу ли стварно бити пријатељ Божји?

БИТИ пријатељ Божји? Никако, верује 20-годишња Дорис. „Осећам се тако инфериорно и тако недостојно да ме било ко воли“, жали се ова млада жена. „Чак избегавам да се молим Јехови Богу јер мислим да не заслужујем да будем у његовој присутности.“ Дубоко унутра, неки млади се осећају потпуно недостојни Божјег пријатељства. Премда можда негују замисао да буду пријатељи Божји, сматрају да је тако нешто недостижно за њих. Да ли си се икада осећао тако?

С временом, њене сопствене слабости могу учинити да се млада особа осећа недостојно да се чак обрати Богу. Узми на пример, младог Мајкла. Он каже да је пре него што је почео да цени божанске путеве, био „препун скоро свих грешних и шкодљивих мисли и дела која постоје“. Међутим, оно што је научио из проучавања Библије навело га је да схвати жалост и разочарање које је наносио Богу. Објаснио је: „Сваки скупштински састанак ми је бар још једну од мојих мана учинио очигледном. ... Нисам могао предвидети Јеховин опроштај мојих на изглед безграничних грехова пошто нисам могао чак ни сам себи да опростим.“

У другим случајевима, начин на који се други опходе према младој особи може проузроковати да се осећа недостојном Јеховиног пријатељства. На пример, претходно цитирану Дорис мајка је напустила док је била мало дете. Она је открила: „Мислим да ме нико не воли. Ако су ме моја рођена мајка и породица оставили саму какве су шансе да је било коме другоме стало до мене?“ Кад се према младој особи опходило на један понижавајућ и увредљив начин још од детињства, она искрено може веровати да је Бог никада не би желео за пријатеља.

С друге стране, млада особа можда има пријатељство с Богом али због слабости упада у озбиљан грех. Ово се десило Трејси. „Осећам се тако постиђено“, јадикује ова 21-годишњакиња, „мој бол и кривица су неподношљиви. Толико пуно сам повредила свог Оца, Јехову.“

Можда се и ти налазиш у ситуацији сличној једној од претходних. Али постоји нада: ти можеш имати Бога као свог пријатеља!

Зашто можеш бити Божји пријатељ

Истина је да грешни поступци могу спречити особу да буде Божји пријатељ. На срећу, наш Отац пун љубави преузео је иницијативу да нам помогне. „Бог показује своју љубав к нама у томе што Христос, још кад бејасмо грешници умре за нас“, пише апостол Павле (Римљанима 5:8). Исус је својом смрћу платио откуп да ослободи захвалне особе од потпуне доминације греха (Матеј 20:28). Према томе, апостол додаје: ’Још док смо били непријатељи помирили смо се с Богом смрћу сина његова‘ (Римљанима 5:10, ДК).

Пре него што почну да цене Јеховина мерила, неки млади попут раније споменутог Мајкла, можда су се упустили у крупно злодело. Ипак, кроз Исусову откупну жртву, особи се могу опростити прошли греси без обзира колико су можда били озбиљни. Библија пружа ово засигурање које дира срце: „Ако исповедамо грехе своје, веран је он и праведан да нам опрости грехе наше, и очисти нас од сваке неправде“ (1. Јованова 1:9). Ипак, особа мора предузети кораке да покаже Богу да цени такво чишћење. Апостол Павле износи једно начело које се може применити: ’Не дирајте што је нечисто, говори Господ, и ја ћу вас примити, и бићу вам отац‘ (2. Коринћанима 6:17, 18). Како је дирљиво знати да уколико се особа окрене од таквог злодела и искрено се каје, Бог је спреман да је прихвати у Своју наклоност као пријатеља.

А шта је с младима који су одгајани у средини у којој су били злостављани? Схвати да Бог не сматра људе кривим због ствари које су им се десиле против њихове воље. Такве особе су биле жртве уместо учесници у греху. Такође, запамти да твоја вредност као личности не зависи од суда другог човека. Јехова може постати твој Пријатељ упркос твојим околностима. Морин је одгајала хришћанска мајка у дому препуном насиља због њеног оца алкохоличара. Она је ипак рекла: „Усред свег овог џумбуса, некако сам могла да развијем однос с Јеховом. Упознала сам га као Оног који ме никада не би напустио.“

Шта ако упаднеш у озбиљан грех?

Даг, кога су одгајали побожни родитељи, у својој осамнаестој години упустио се у сексуални неморал. Било је то због његовог лошег друштва. „Знао сам да је то било погрешно, али сам наставио с тим јер сам желео да се добро забавим“, исповедао се Даг. Нешто касније, Даг је увидео узалудност свог пута. Признао је: „Почео сам да увиђам да су ме сви моји такозвани пријатељи само искоришћавали да би добили мој новац или да би се добро забавили.“ Тада је почео да предузима кораке како би поново стекао Јеховино пријатељство. Али огромна препрека блокирала је његов напредак.

„Главна ствар која је толико отежавала повратак била је то што сам се осећао тако недостојно“, поверио се Даг. „Сматрао сам да је све што сам урадио било лоше у Јеховиним очима. Знајући колико је добар и колико је пуно морао да ме трпи, изгледало ми је да нема шансе да би желео да ми опрости јер сам био тако лош.“ Ипак, Даг је могао да пређе преко ове препреке уз помоћ скупштинског старешине и пажљивим разматрањем библијског извештаја о Манасији.

Ко је био Манасија? Краљ древне Јуде. Библија указује да га је његов побожни отац Језикија поучавао да воли Јехову. Али након што му је отац умро и након што је постао краљ у дванаестој години, мислио је да је сада могао да ради шта му је драго. Одбацио је Јехову да би обожавао Вала. Такво обожавање је било означено одвратним неморалним и необузданим сексуалним оргијама. Манасија „све више чињаше оно што је зло пред очима Господњим, дражећи га“. Кроз верне говорнике „Господ проговори Манасији и народу његовом, али они не хтеше слушати.“ Затим, као израз Јеховине осуде, Манасија је одведен у Вавилон као оковани затвореник (2. Летописа 31:20, 21; 33:1-6, 10, 11).

Кад је Манасија размишљао о својим прошлим делима и кад их је упоредио са оним чега се сећао о Јеховиним законима, био је савладан кривицом и преклињао је за опроштај. Понизио се пред Богом и ’упутио му молитву своју‘. А Бог „услиши молитву његову, и поврати га у Јерусалим на краљевство његово“. Да, „Отац милосрђа“ био је спреман да дозволи овом покајничком грешнику да му се поново приближи. Након што је примио такву милост, Манасија је сада из свог личног искуства ’познао да је Господ Бог‘ (2. Летописа 33:12, 13; 2. Коринћанима 1:3).

Ако је Јехова могао прихватити Манасију натраг, сигурно ће дозволити својеглавој младој особи данас да поново стекне однос с Њим уколико та особа показује покајнички став. Даг се одазвао на помоћ духовних пастира у својој скупштини. Помогли су му да јасно види да Бог ’неће стално изналазити погрешке нити ће се довека срдити‘ (Псалам 103:9, NW).

Остани Божји пријатељ

Када Бог једном постане твој Пријатељ, мораш неговати тај однос да би га сачувао. Једна 18-годишња крштена девојка постала је невенчана мајка. Па ипак, њој су помогли да поправи ствари с Јеховом. (Види Исаију 1:18.) Шта је била прекретница у њеном опоравку? „Научила сам да је Јехова Отац пун љубави а не џелат“, објаснила је. „Схватила сам да је био повређен оним што сам урадила. Тако је важно да гледаш на Бога као на Пријатеља, као на особу са емоцијама, а не само као на апстрактан дух коме треба одавати част али га никада не треба истински волети.“ Попут Манасије, била је приморана да буде потпуно укључена у обожавање Јехове (2. Летописа 33:14-16). Показало се да је то заштита за њу. Она саветује друге младе: „Настави да тежиш да славиш Јехову чак и ако ствари крену лоше. Јехова ће још једном љубазно исправити твоје путеве.“

Такође је важно да тражиш пријатељство са онима који су Божји пријатељи. Међутим, избегавај као кугу оне који стварно немају никакво цењење за божанска начела (Пословице 13:20). Млада Линда је упала у сексуални неморал с младићем чије јој је друштво постало „важније од свега“. Након њеног духовног опоравка, Линда је признала: „Можеш уништити свој цео живот тиме што немаш ту личну везу између Јехове и тебе.“

Имаш ли такву везу? Ако је немаш, ради на томе да је стекнеш. Линда резимира вредност поседовања Божјег пријатељства речима: „Најважнија ствар на целом свету је добар лични однос с Јеховом. Ниједан младић или девојка или било шта друго на овом свету није важније од тога. Ако не постоји пријатељство с Јеховом, онда ништа друго није важно.“

[Слика на 18. страни]

Неки млади могу се осећати недостојнима да буду Божји пријатељи